| | | Основна литература:
М. Тодорова, Имагинарни Балкан, Београд 2006.
Ј. Цвијић, Балканско полуострво, Београд 1987.
Корисни сајтови:
https://archive.org/
https://portal.getty.edu/
https://digitalna.nb.rs/
http://www.unilib.rs/sadrzaji/digitalna-biblioteka/
https://www.19thc-artworldwide.org/
https://gams.uni-graz.at/context:vase
Препоручена и дигитализована литература: | | | | | 24 March - 30 MarchТема часа посвећена је култу светитеља у визуелној култури Балкана у XIX веку. Култ светитеља условио је велику ликовну продукцију сликаних и штампаних икона. Значај светитељских култова показује се на примерима Светог Харалампија, који је поштован као заштитник од куге и светитељи, Светог Јована Рилског и Светог Прохора Пчињског, као и Светог пророка Илије - заштитника од олуја и громова и ћурчијског еснафа.
Препоручена литература:
Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965. | 
| | | | 31 March - 6 AprilPredmet časa posvećen je kreiranju vizuelnog identiteta Bosne i Hercegovine posle tanzimatskih reformi. Ukazuje se na povezanost reformskih pogleda i arhitekture javnih zdanja, poput Konaka u Sarajevu. Tanzimatski ideali građanske ravnopravnosti posebno su se ogledali u podizanju novih hrišćanskih hramova. Nove srpske pravoslavne crkve u Mostaru i Sarajevu, koje je podigao majstor Andreja Damjanov, jasno pokazuju značaj i transformaciju vizuelnog identiteta Bosne i Hercegovine.
Osn. literatura:
|
| | | | 7 April - 13 AprilТема часа је исламска визуелна култура на Балкану у 19. веку. Указује се на поједине архитектонске форме присутне у архитектури џамија, а посебна пажња посвећена је њиховој сликаној декорацији. У важне примере исламске визуелне културе спадају Шарена џамија у Тетову, џамија Хаџи Етем беја у Тирани и Бајракли џамија у Самокову.
препоручена литература: D. Djurić- Zamolo, Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521-1867, Beograd 1977. Ö. Turan - M. Z. İbrahimgil, Balkanlardaki Türk Mimari
Eserlerinden Örnekler, Ankara 2004. |
| | | | 14 April - 20 AprilТема часа посвећена је проучавању визуелне културе православних манастира на османском Балкану у 19. веку. Указује се на поједине репрезентативне примере архитектонских и сликарских остварења. Најзначајније активности одвијале су се на Светој гори. У Хиландару обимне сликарске радове изводе зографи Венијамин и Захарија из Галатисте током 1803-1804. У првој половини 19. века подиже се, осликава и украшава манастир Рила. Велики радови на украшавању манастира одвијали су се и у Дечанима и Пећкој патријаршији. Алексије Лазовић слика, између осталог, нове иконостасе у параклисима Светог Димитрија и Светог Николе у Дечанима. У Дечанима се израђују нови кивоти за мошти Светог Стефана Дечанског и Свете Јелене, а нови трон за Богородицу Пећку настаје у Пећкој патријаршији.
литература: Н. Макуљевић, Унутрашњост католикона манастира Хиландара у новом веку, у: Осма казивања о Светој гори, Београд 2013, 161-203.
Н. Макуљевић, Између сеоба и борбе за одржање (1690-1839), у: Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији, ур. Д. Војводић - М. Марковић, Београд 2017, 313-323.
|
| | | | 21 April - 27 AprilТема часа посвећена је визуелној култури Сефарда на Балкану током 19. века. Указује се на присуство и видљивост сефардске заједнице у балканским градовима, специфични вид облачења и религиозну визуелну културу.
Осн. литература:
N. Makuljević, Sephardi Jews and the Visual Culture of the Ottoman Balkans, in: El Prezente, Studies in Sephardic Culture 4 (2010), pp. 199-212
|
| | | | 28 April - 4 MayТема часа посвећена је опусу архитекте Андреје Дамјанова. Андреја Дамјанов (1813-1878), протомајстор из Велеса, био је један од најзначајнијих градитеља на османском Балкану током друге половине 19. века. Изградио је неке од најрепрезентативнијих посттанзиматских православних цркава, попут цркве Рођења Пресв. Богородице у Сарајеву, Св. Тројице у Мостару, Св. Георгија у Смедереву, Св. Пантелејмона у Велесу, Св. Духа у Нишу, Св. Тројице у Врању, Св. Николе у Куманову, Св. Илије у Печењевцима, Св. Апостола у Турековцу и Св. Јоакима Осоговског у манастиру Осогову.
Основна литература: Н. Макуљевић, Андреја Дамјанов: архитекта позноосманског Балкана; Зборник Матице српске за ликовне уметности 38 (Нови Сад 2010), 137-149. http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/likovna_38.pdf
Додатна литература:
А.
Кадијевић, Један век тражења националног
стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века), Београд 1997,
14-23.
A.
Kadijević, Echoes of Medieval
Architecture in the Work of the Master-Builder Andreja Damjanov, Зограф 27, (Београд
1998-1999), 167-176
Ј. Хаџиева - Е.Касапова, Архитект Андреја Дамјанов 1813-1878, Скопје 2001.
|
| | | | 5 May - 11 MayТема часа посвећена је Димитрију Крстевичу - Дичу зографу. Дичо зограф (1819-1872) из села Тресонче код Дебра био је један од најзначајнијих балканских зографа средином XIX века. Његов иконопис одликује се изразитом вештином, великим иконографским и технолошким знањем. То је условило његову изузетно обимну активност на подручјима Македоније и југа Србије. У његове најрепрезентативније и најистакнутије радове спадају иконе за иконостас Саборне цркве у Врању.
Литература: Н. Макуљевић, Литургија, симболика и приложништво: иконостас цркве Свете Тројице у Врању, у: Саборни храм Свете Тројице у Врању 1858-2008, Врање 2008, 45-105. |
| | | | 12 May - 18 May |
| | | | 19 May - 25 May |
| | | | 26 May - 1 June |
| |
| |
