Drugi u heritologiji

Dosadašnji tok ovog kursa ukazao je na značaj razmene mišljenja i međusobnih debata po različitim pitanjima koja se tiču javne memorije, modela muzealizacije kao i uticaja/upliva "drugih" u polje heritologije.

Ideja nije bila razvoj koncepta ili konstrukta "heritoloških studija" već razvoj polja i modaliteta istraživanja unutar same heritologije.

Raspravljali smo o najrazličitijim temama:

Pozicijama savremene umetnosti kao "prirodne" antiteze muzejskoj i heritološkoj delatnosti, pitanjima i problemima "savremenosti" i savremenim muzejima, vezi između teškog nasleđa i mesta sećanja, (geo)politikama kolekcioniranja i pozicijama moći u kolkcionarstvu i muzealizaciji, fotografiji kao umetničkom mediju i modelima i kriterijumima njene muzealizacije, prirodi kao heritološkom predmetu bavljenja, popularnoj i masovnoj kulturi u domenu heritoloških teorija...

Kako nas je neprijatna situacija naterala da razmišljamo u drugim i drugačijim okvirima premestićemo se na virtuelne modele komunikacije (više nego nastave), forumske oblike razmene mišljenja, live chats (ukoliko budemo imali mogućnosti usled kontinuiranog smanjenja internet protoka), debate u pisanom, video, audio ili vizuelnom obliku.

Srdačno vas pozdravljam,

Želim dobro zdravlje (i mentalno i fizičko),

Nikola Krstović

---

---

Dosada nisam govorila o spojureligije i tehnologije u poetici Autopsije,zbog čega sam u ovoj prezentaciji interpretirala taj aspekat. Ispod se nalazilink na kome možete videti kako veštačka inteligencija (AI) peva molitve štoulazi u okvir moje teme.

https://www.youtube.com/watch?v=QVppMtO7LHA&feature=youtu.be

Inače, predviđam da bi u budućnostiprofesija popa mogla/trebalo da nestane. Umesto toga mogle bi da se pojaverecimo aplikacije za sahrane, krštenja, venčanja itd. Tada bi se poznataposlovica tek neznatno izmenila pa bi glasila: trista bez popa, pardon, popup aplikacije ništa

A moram da primetim da samim tim štose trenutno nalazimo u zatvoru bez zidova ili granica (oksimoron ili...?!) spogledom na smrt, poslednja stvar koju sebi treba da dozvolimo je pasivnost iletargija - postojeći forum nije baš najdinamičnije mesto na svetu! Valjaimati na umu sledeće:

"Go govori, živ je. Govoritiznači: imati vremena. A govoriti jedno sa drugim znači: davati jedno drugomvremena . Uspevajući jezik je uvek nešto poput dobijanja vremena, dobijanjaživotnog vremena [ ...] Jer, dok govorimo, mi dokazujemo da smrt laže. Iobrnuto: kada nastupi, smrt kao da dokazuje da je govorenje o njoj lažno, ilida ga bar odvodi ad absurdum. Smrt je nema. I čini nemim.Jezik i smrt kao da jedno prema drugom stoje slično kao život i smrt. Govor čaku određenom smislu važi za još življi od života, tako da se reč shvata kaooživljavajuća i kao ona koja čini živim. Zbog toga Sokrat, koji se razumevao uživot i u govorenje, u pogledu smrti nije imao veće brige od sledeće: neka samogovor, neka samo logos - koji traži istinu o smrti - ne presahne tako da višene možemo da ga probudimo u život. Preziranje reči za njega je identičnopreziranju života." (Eberhard Jingel)

Pozdrav,

Dušica