 | Pristup |
|
Sociološki pristup proučavanju detinjstva postaje značajan tokom poslednjihpar decenija, kada se razvija kao posebna disciplina koja detinjstvo posmatra iz drugačije perspektive od tradicionalne psihologije. Ranije je detinjstvo uglavnom proučavano u okviru psihologije. Međutim, pod uticajem kritičkih pravaca u sociologiji šezdesetih godina 20. veka, kao i razvoja socijalne istorije i antropologije, dolazi do novog razumevanja detinjstva. Poseban značaj imao je rad Philippe Ariès, koji je ukazao da detinjstvo nije oduvek postojalo u današnjem obliku, već da se istorijski razvijalo zajedno sa pojavom detecentričnosti i novih porodičnih osećajnosti. Moderno društvo donosi nove obrasce porodičnog života zasnovane na afektivnom individualizmu, domestifikaciji i okupljanju porodice oko privatnosti i emocionalnih odnosa. Savremena sociologija detinjstva posmatra detinjstvo kao društvenu instituciju, odnosno kao skup društvenih odnosa u okviru kojih se oblikuju prve godine ljudskog života. Iako je dečja nezrelost biološka činjenica, način na koji se ona razume i vrednuje zavisi od kulture i društvenog konteksta. Zbog toga se detinjstvo smatra društvenim konstruktom, a ne univerzalnom i prirodno datom kategorijom. Detinjstvo se stalno konstruiše, rekonstruiše i redefiniše, kako od strane društva, tako i od strane same dece. Jedan od osnovnih postulata sociologije detinjstva jeste da se detinjstvo ne može posmatrati odvojeno od drugih društvenih faktora, poput klase, roda i etniciteta. Komparativne analize pokazuju da ne postoji jedno univerzalno detinjstvo, već više različitih oblika detinjstva oblikovanih društvenim uslovima života. Dečiji društveni odnosi i kulture vredni su proučavanja sami po sebi, a ne samo iz perspektive odraslih. Savremeni pristupi odbacuju predstavu dece kao pasivnih i nezrelih bića i naglašavaju da su deca aktivni društveni akteri koji učestvuju u oblikovanju sopstvenog života, odnosa sa drugima i društva u kojem žive. Poseban značaj u sociologiji detinjstva ima etnografija kao metod istraživanja, jer omogućava da se čuje glas dece i bolje razume njihovo iskustvo iz njihove perspektive. Na taj način sociologija detinjstva doprinosi i promociji dečijih prava, jer insistira na uvažavanju dečijih iskustava, mišljenja i aktivnog učešća u društvu. |