 | Klasna analiza |
|
Na koji način klasna analiza kritikuje i dopunjuje tezu o modernoj ideji detinjstva kao "projekta" i prakse detinjstva kao "detecentrične"? Moderno doba posmatra detinjstvo kao projekat,deca su najpre bila objekat disciplinovanja i obrazovanja, a kasnije postaju investicija za budućnost, objekat ljubavi i ljudski kapital. Somervil govori o detecentričnosti, odnosno o usmerenosti društva ka deci kao budućnosti društva. Prema Viviana Zelizer, ključna promena u shvatanju deteta dogodila se krajem 19. i početkom 20. veka, kada dete prelazi iz koncepta „ekonomski korisnog“ u koncept emocionalno neprocenjivog. Radnička deca tada se pridružuju ostaloj deci u sisteemu obaveznog obrazovanja i „beskorisnosti“, odnosno detinjstva oslobođenog rada. Ipak, klasna analiza predstavlja važnu kritiku ideje modernog detinjstva savremenog detinjstva kao nužno detecentričnog. Ona pokazuje da takva slika detinjstva pre svega odgovara iskustvima građanske i srednje klase, koje raspolažu ekonomskim resursima za ulaganje u obrazovanje, razvoj i emocionalnu dobrobit dece. Nasuprot tome, u nižim i siromašnijim društvenim slojevima ekonomska nesigurnost i ograničeni resursi često dovode do toga da deca ranije preuzimaju obaveze i aktivnije učestvuju u porodičnom životu i radu. To ne znači da radnička klasa manje voli svoju decu, već da poostoje razlike u mogućnostima investiranja u njih. Klasna perspektiva zato pokazuje da detinjstvo nije jedinstveno i univerzalno iskustvo, već da postoje različiti oblici detinjstva oblikovani društvenim i ekonomskim nejednakostima. |