 | Rodni stereotipi |
|
Navela bih primer koji sam u skorije vreme videla na društvenoj mreži tiktok. Naime, radnja koja je zabeležena na prvom snimku, žene koju možemo nazvati influenserkom, nam prikazuje njenog sina uzrasta četiri godine, kako je iz šale obuo štikle i prošetao kroz kuću, otac kada je čuo šapat skočio je i agresivno dečaku poručio da se odmah izuje što je uplašeni dečak, koji je želeo samo da se igra i da ih zasmeje, istog trenutka i uradio. Drugi snimak zapravo prikazuje stav majke dečaka koja je i vlasnica profila, na snimku ona blago agresivnim tonom poručuje svim pratiocima da mogu da je slobodno otprate nakon što kaže sledeće: ,,Suknja nije za dečaka, štikle nisu za dečaka, šminka nije za dečaka, lakiranje noktiju nije za dečaka..." Potom poručuje da taj njen stav ljudi nazovu kako žele i da to nju ne interesuje, nakon toga navodi da se niko ne bi usudio da kaže to i da je ona sigurna da je tako. U velikom procentu ljudi reakcija društva na ovakvo ponašanje je najčešće negativna. Mislim da se iza te većine, koji tako reaguju, zapravo krije strah da će na neki način njihovo dete biti stigmatizovano i u neku ruku odbačeno. Na taj način određeni broj ljudi svesno doprinosi održavanju rodnih stereotipa, a neki nesvesno. Važno je napomenuti i niz pozitivnih primera u kom imamo prikaz roditelja koji zagovaraju slobodu izražavanja deteta, najčešće smatrajući da rod ne uslovljava i ne ograničava dete da se igra ili oblači na neki odabrani način. Mislim da neki roditelji na taj način direktno ulivaju strah i traume svojoj deci koja u većini slučajeva žele zanimljivu i interesantnu igru, a ponajviše žele da budu zanimljivi drugima, da agresivni komentari i reakcije umnogome mogu doprineti tome da dete izgubi taj dečiji duh, kao i da mu se usadi neka vrsta straha. |