 | Rodni stereotipi |
|
Čest je slučaj da su dečaci koji odstupaju od rodnih stereotipa, na primer imaju dugu kosu, bave se baletom, stigmatizovani od strane svojih vršnjaka. Zato što je duga kosa nešto što se stereotipno pripisuje ženama i devojčicama, kao i bavljenje plesom, a pogotovu baletom, tako da vršnjaci ovih dečaka njih smatraju feminiziranim. Jasno je da ovi dečaci često trpe vršnjačko nasilje. S obzirom na prevlast heteronormativnog diskursa u društvu, vršnjaci ovih dečaka često smatraju da su oni homoseksualnog opredeljenja, čak i ako oni to nisu, i zbog toga ih diskriminišu. Ovi dečaci često bivaju izostavljeni iz prijateljskih grupa drugih dečaka,i postoji mogućnosti da neki dečaci koji bi hteli da se druže sa njima to ne čine, da oni sami ne bi bili stigmatizovani i izostavljeni iz prijateljske grupe. Dečaci koji ne vole da se bave sportom i ne prate sport, takođe imaju rizik da budu stigmatizovani i diskriminisani zato što je sport nešto što se pripisuje muškom rodu i većina dečaka se od malena kroz rodnu socijalizaciju uči da prati i voli sport. Takođe, dečaci koji su tihi, povučeni, stidljivi ili introvertni, često trpe vršnjačko nasilje zato što ih drugi dečaci posmatraju kao čudne i različite. Tako ih posmatraju zato što rodne norme podrazumevaju da dečaci treba da budu glasni, pričljivi, ekstrovertni, nemirni, dominantni, asertivni ili čak agresivni. Sama činjenica da ovi dečaci trpe vršnjačko nasilje može stvarati dodatne probleme, zato što neki od njih koji možda i nisu toliko introvertni i koji bi možda bili glasniji i pričljiviji se boje da budu takvi da ne bi bili ismevani i ponovo trpili vršnjačko nasilje ako kažu nešto što bi druga deca, pogotovo drugi dečaci smatrali na bilo koji način pogrešnim. |