 | Drugarstvo i prijateljstvo kod dece |
|
Drugarstva i prijateljstva dece važna su utoliko što ona svakom pojedinom detetu potpomažu u oblikovanju identiteta i doživljaja svog Ja koji se usvaja kako on/ona napreduju ka odraslom dobu i postaju ličnosti u društvu. Može se reći da dečije iskustvo imanja drugova i bivanja drugom igra presudnu ulogu u njihovom sticanju društvenog identiteta i Jastva. Pored toga, iskustvo drugarstva predstavlja centralnu ulogu u nastajanju osećaja pripadnosti. Ona deca koja imaju poteškoća u sklapanju drugarstva izlažu se opasnosti da postanu društveno marginalizovana pri svakodnevnom druženju u učionici i školskom dvorištu. Tako, reči poput drug/arica", "najbolji/a drug/arica", "sviđati se" i "mrzeti" postaju korisne za pravljenje razlike između pojedinaca u dijapazonu društvenih susreta. Pozivajući se na kulturni ideal "pravog" prijateljstva, Allan navodi da odrasli mogu trivijalizovati ili iritantno uzimati sa rezervom prekid odnosa, znajući da će se sledećeg dana taj drugarski odnos najverovatnije obnoviti. Istovremeno, što je donekle paradoksalno, baš ta nepostojanost dečijih drugarstava izaziva strepnje u pogledu sreće i dobrobiti dece u svetu odraslih. Drugarstvo u svetu detinjstva može se posmatrati kao odnos razmene ili kao odnos koji je zajednički i participativni, u zavisnosti od uzrasne dobi deteta. No, ono što je izvesno jeste da je pre svega reč o jednom afektivnom odnosu, koji su prevashodno kulturni odnosi i koji se stiču društveno i kontekstualno tokom vremena, kako deca razvijaju svoje efektivno učestvovanje u kulturi detinjstva. Za neku decu, drugarstvo je stvar čiste koristi, posledica njihove zajedničke izolovanosti ili društvene isključenosti iz glavnog skupa dece. Na suprotnom kraju, drugarstvo se može karakterisati znatnim emocionalnim investiranjem i ispoljavanjem posvećenosti. Razumevanje tih različitih vrsta drugarstva iziskuje podrobno opisivanje pojedinosti konteksta u kojima se može razlučiti doživljaj bivanja drugom/drugaricom od doživljaja imanja druga/rice. Prema tome, drugarstvo može biti prilično dinamično i fluidno, naročito među mlađom decom, i privrženosti se mogu brzo menjati za vreme kratkotrajnih interakcija. Međutim, važno je napomenuti da drugarstvo nije samo kognitivni odnos naklonosti. Ono se mora tvrditi, potvrditi i ponovo potvrditi društvenim delovanjem. Kroz svoje svakodnevne društvene interakcije sa drugima, deca uviđaju granice drugarstva i stepen posvećenosti koji određeni odnos iziskuje. Međutim, stil tog ispoljavanja varira u zavisnosti od uzrasta. Kako deca rastu, počinju da se menjaju značenja koja ona pripisuju drugarstvu i očekivanja koja imaju u pogledu njegovog dramatskog ispoljavanja. Kategorije "drug/arica" mogu biti prilično nejasne, i svako pojedino dete može biti u različitim etapama drugarstva sa različitim ljudima. Prema tome, deca uče o prijateljstvu i doživljavaju ga kroz njegova posebna ispoljavanja, što znači da društveni kontekst u kome se deca zatiču, a ne samo njihove godine, igra važniju ulogu u oblikovanju dečjeg shvatanja tog pojma. |