Suština sociološkog pristupa detinjstvu leži u shvatanju detinjstva kao društvenog konstrukta, a ne samo kao biološke faze u razvoju čoveka. Dok se psihologija fokusira na biološko sazrevanje, sociologija detinjstvo posmatra kao specifičnu strukturalnu i kulturnu komponentu društva koja se menjala kroz istoriju i kulture. Dolazi do prekida sa tradicionalnim teorijama socijalizacije koje su decu videle kao “bića u postajanju” i insistira na tome da su deca bića u sadašnjosti čiji su životi i iskustva društveno važni u tom trenutku.
Osnovni postulati sociologije detinjstva su:
- Detinjstvo kao društveni konstrukt: detinjstvo nije prirodna ili univerzalna činjenica, već zavisi od kulture i društvene strukture.
- Detinjstvo se ne može posmatrati izolovano. Ono je povezano sa drugim društvenim kategorijama kao što su klasa, rod i etnicitet. Zbog toga ne postoji jedno univerzalno detinjstvo.
- Dečiji odnosi i kulture su vredni proučavanja: deca imaju svoje svetove, odnose i kulture koji zaslužuju da budu proučavani sami po sebi, a ne samo iz perspektive odraslih.
- Deca kao aktivni društveni akteri: deca nisu samo pasivni primaoci znanja, već su aktivna u konstruisanju sopstvenog društvenog života i utiču na društvo u kojem žive.
- Etnografija kao ključna metodologija: sociologija daje prednost etnografskim metodama. One omogućavaju deci da direktnije učestvuju u stvaranju naučnih podataka i da se njihov glas čuje.
- Dvostruka hermeneutika i rekonstruisanje detinjstva: sociologija ne samo da proučava detinjstvo, već učestvuje u njegovom stalnom menjanju i rekonstruisanju u društvu.
