 | Sociološki pristup detinjstvu |
|
Suština sociološkog pristupa detinjstvu ogleda se u radikalnom raskidu sa tradicionalnim, biološkim i razvojnim determinizmom koji dete posmatra isključivo kao „biće u nastajanju” ili pasivan objekt vaspitanja. Umesto toga, ovaj pristup detinjstvo definiše kao društveni konstrukt, odnosno specifičnu strukturalnu i kulturnu komponentu društva koja nije univerzalna ni prirodna, već oblikovana konkretnim istorijskim i socio-kulturnim kontekstom. Prema tome, ključni postulati Sociologije detinjstva jesu sledeći: 1. Detinjstvo kao društveni konstrukt, koje nije niti prirodno, niti univerzalno svojstvo ljudskih grupa, već zavisi od kulture i društva. 2. Poveznao je s drugim društvenim faktorima, poput klase, roda i etniciteta. Zbog toga ne postoji jedno univerzalno detinjstvo, već različiti oblici detinjstva u različitim društvima. 3. Dečiji odnosi i kulture vredni su proučavanja sami po sebi, a ne samo iz perspektive odraslih. 4. Deca kao aktivni akteri, koji učestvuju u oblikovanju sopstvenog života, odnosa s drugima i društva u kojem žive. 5. Etnografija kao posebno važna metoda za proučavanje detinjstva zbog toga što omogućava da se uvaži glas dece i njihova perspektiva. 6. Detinjstvo je povezano s „dvostrukom hermeneutikom”, odnosno proučavanje detinjstva u nauci utiče i na to kako se detinjstvo razume i menja u društvu. |