 | Suština sociološkog pristupa detinjstvu i osnovni postulati Sociologije detinjstva |
|
Sociološki pristup detinjstvu proučava društvenu instituciju detinjstva, odnosno skup društvenih odnosa o kojima se aktivno pregovara i u okviru kojeg se konstituišu prve godine ljudskog života. Nezrelost dece je biološka činjenica života, ali kako se ta nezrelost shvata i dobija na značaju je određeno kulturom. Te „kulturne činjenice“ mogu da se razlikuju i za njih se može reći da čine detinjstvo društvenom institucijom. Shodno tome, može se govoriti o društvenom konstruisanju detinjstva, a čak i o njegovom re-konstruisanju i dekonstruisanju. Prema tome, u tom dvostrukom smislu, detinjstvo se i konstruiše i rekonstruiše i za decu i od strane dece. Postulati sociologije detinjstva: 1. Detinjstvo se smatra društvenim konstruktom. Kao društveni konstrukt, ono obezbeđuje interpretativni okvir za kontekstualizovanje prvih godina ljudskog života. Detinjstvo, kao različito od biološke nezrelosti, nije ni prirodno ni univerzalno svojstvo ljudskih grupa, već je uslovljeno kulturom i strukturom određenog društva. 2. Detinjstvo je jedna promenljiva društvene analize. Detinjstvo se nikada ne može u potpunosti razdvojiti od drugih promenljivih kao što su rod, etnicitet i klasa. Komparativne analize i analize više kultura pokazuju da je detinjstvo raznoliko, a ne jedinstven univerzalni fenomen. 3. Dečiji društveni odnosi i kulture vredni su za proučavanje po svom sopstvenom pravu, nezavisno od perspektive i interesovanja odraslih. 4. Deca jesu aktivna, i kao takve ih treba posmatrati, u konstruisanju i određivanju sopstvenog društvenog života, života ljudi oko njih i društva u kome žive. 5. Etnografija je posebno korisna metodologija za proučavanje detinjstva. Etnologija omogućava deci direktnije izražavanje i učešće u dolaženju do socioloških podataka, nego što je inače moguće putem eksperimentalnih ili anketnih istraživanja. 6. Detinjstvo je fenomen u odnosu na koji je dvostruka hermenautika društvenih nauka značajno prisutna. Drugim rečima, proglasiti novu paradigmu sociologije detinjstva znači takođe pozabaviti se, i odgovoriti na, proces rekonstruisanja detinjstva u društvu. |