 | Moderno detinjstvo |
|
Uključivanje klasne analize, odnosno analize društveno ekonomskih činilaca, pored analize stavova, proširuje saznanja o tome kakvo je detinjstvo u prošlosti zaista bilo i ispravlja neke pogrešne, ideologizovanje zaključke. Zbog nepostojanja evidencije skoro da nije bilo moguće doneti zaključke o porodičnom životu i praksi detinjstva takozvanih „širokih narodnih masa“. To, međutim, nije sprečilo određene autore da donose zaključke zasnovane samo na projekciji ideoloških obrazaca. Tako je nastalo mišljenje da roditelji iz radničke klase nisu voleli svoju decu, i da su naučili da ih vole preuzimajući kulturne vrednosti srednje klase. Zbog eksploatacije rada dece iz radničkih porodica koji je bio suprotan ideologiji „detecentrične“ porodice i društva koja je dominirala u 19. veku, ovi autori su zaključivali da su radnici bili ravnodušni prema svojoj deci. Vivijen Zelicer daje značajno objašnjenje promena u radničkoj porodici u periodu od 1870. do 1930. koje nije ideologizovano. Prema ovoj autorki prelazak sa kulturnog koncepta „ekonomski korisnog“ na koncept „emocionalno neprocenljivog“ deteta je ključni za formiranje modernog detinjstva, njegove ideje i prakse. U 19. veku se, zbog uticaja reformista i filantropa, u slojevima buržoazije stvara koncept ekonomski bezvrednog ali emocionalno neprocenjivog deteta. Gradska radnička klasa, istovremeno, prelazi sa rada na gazdinstvu, odnosno porodične ekonomije, koja je uključivala pomoć dece ili takozvani „dobar rad“, na rad u industriji i ekonomiju porodičnog dohotka. Zato što još nije uveden sistem plata za glavu porodice, opstanak radničke porodice je zavisio od plata svih članova stečenih na tržitšu rada, čak i od rada dece. Mnogo pre nego što je bio zakonski zabranjen, rad dece je bio moralno osuđivan, i zato su moralisti prezirali radničku porodicu koja dozvoljava „loš rad“ dece. Po Zelicerovoj, moralisti nisu razumeli logiku porodičnog dohotka pa su na decu gledali kao na radnu snagu pod ugovorom, a ne kao na deo domaće grupe. Poseban doprinos istraživanja Vivijan Zelicer je tumačenje procesa nastanka pojma detinjstva kroz kulturni konflikt dva različita porodična sistema, odnosno radničkog sistema porodične ekonomije i buržoaskog sistema „domestifikacije“ koji je trajao tokom celog 19. veka. Ova autorka je ukazala na posredovanje mezo nivoa grupe između makro obeležja kulture i individualnih osećanja, čime se oblikuje detinjstvo kao društveno-istorijski proizvod. |