 | FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Odmah pitanje:
Da li su Štrutove fotografije za slobodnu upotrebu? Što odmah otvara i drugo pitanje, koje se može činiti povodom za debatu: Koju i kakvu upotrebu? Da li multipurpose upotreban obogaćuje umetničko delo - recimo ako Štrutove fotografije koristim kao "alat" u nastavi da li vrsta nastave određuje ili utiče na umetničkost (da parafraziram Bulatovića) dela. Ako ih koristim da bih se bavio Muzejskim studijama (razvoj publike) ili ceo koncept upotrebio da pričam o umetnosti uopšte (što i jeste večita priča). Da li jednačina A-B-A-(B) (fotografija-umetničko delo (na fotografiji)-fotografija-umetničko delo (kao fotografija) ima smisla u interpretaciji?
Puno vas pozdravljam,
Nadam se skorom viđenju na nekoj livadi uz propisanu nebliskosmrtnu distancu od 43Mhz.
Nikola |
 | Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Odmah odgovor: Ako pratimo logiku upotrebe "multipurpose" fotografskih reprodukcija umetničkih dela, bez kojih nema ni istorije umetnosti kakvu danas poznajemo, čini se da nema razloga zašto Štrutove fotografije ne bi delile istu bednu sudbinu kao i slike Rembranta, Direra, Žerikoa i drugih koje delimično prikazuju. Ovde, naravno, ne mislim da izjednačim značaj Direra i Štruta, ali činjenica je da se dela i jednog i drugog vrednuju kao vrhunska umetnička dela, pa prema tome, spadaju u istu kategoriju. U prezentaciji se vide samo loše reprodukcije Štrutovih umetničkih radova. Kao i mnoge druge fotografije i one ubedljivo podsećaju na motive koje prikazuju, ali postoji velika razlika između reprodukcije i originala. Jednačina ne samo da ima smisla nego je ključna za interpretaciju ovog rada. pozdrav, Mihailo |
 | Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo,
Ne znam da li smo Ti do sada pominjali tekst Ive Maroevića, Fotografija kao muzejski predmet? Ako nismo, baci pogled, mislim da će Ti biti zanimljiv.
Pozdrav,
Milan |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Milane, hvala! Pogledaću tekst obavezno. Pozdrav, Mihailo |
 | Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo,
Nema razloga da se izvinjavaš za prezentaciju koju si držao uživo, tako je ispalo a bilo je zanimljivo.
Odlična prezentacija, čitljiva, jasna, precizna, ubedljiva i nemam nijedan komentar (ako izuzmemo ovo što sma upravo komentarisao
 ). Pomislio sam da bih voleo neki efektniji kraj ali sasvim je dobro i ovako jer je nekonvencionalno.Evo da dam i ja brze odgovore:
1. Kako prepoznati fotografiju kao umetnost?
Kao i svaku drugu umetnost. Šta je za koga umetnost...tu dolazimo do tankog leda.
2. Ali, i ako se nađe u muzeju, galeriji ili u kolekciji - da li to uvek znaći da je fotografija umetnički rad?
Po mišljenju kustosa znači, kao i za sve druge radove koje je odabrao za kolekciju, pa ostaje da li mu verujemo i slažemo se ili ne. Znamo da radovi ulaze u kolekcije na razne načine.
3.Da li je rad umetnika ili fotografa?
Zavisi da li verujemo kustosu. Ali ni biti fotograf ne isključuje mogućnost da je neko i umetnik. Fotograf označava faktografiju - neko ko fotografiše; crtač crta, slikar slika.
4. Da li umetnik može biti fotograf?
Može, dakle jedno ne isključuje drugo. Nisu svi fotografi umetnici kao što nisu ni svi crtači ili slikari umetnici. I umetnik može imati ulogu fotografa, npr kada umetnik fotografiše svadbu za honorar.
5. Da li je fotograf umetnik?
Jeste ako je umetnik. Ako nije onda je samo fotograf.
6. Da li je fotograf obrazovan kao umetnik, odnosno da li radi u svetu umetnosti?
Shodno logici gore - ne neminovno. Ali ni umetnik ne mora baš uvek (ali najčešće) da bude obrazovan kao umetnik, tu je dobar primer Rusoa, jedan od mojih omiljenih slikara, odnosno umetnika.
Umetnik, bilo fotograf ili slikar, obično je jeste profesionalno obrazovan i radi u svetu umetnosti. Biti umetnik je ujedno i profesija, iako ne mora uvek da bude jedina, neki umetnici predaju u školi i imaju honorarne poslove. Nema zapravo ni u svetu velikog broja umetnika koji samo od toga žive.
7. Da li je fotografija nastala kao umetnički rad ili je, na primer, proizvod novinskog ili reklamnog angažovanja?
To je pitanje iz istorije fotografije... fotografija je prvo bila opterećena prikazivanjem "realnosti" a potom postala umetnost, odnosno počela da se tretira kao umetnost. Koliko znam, retroaktivno su neki fotografi koji su primarno želeli da fotografišu "realnost" sagledani kao umetnici a to si nam potvrdio i nekom prilikom na predavanjima.
8. I s tim u vezi - da li fotoreportaža ili modna fotografija mogu biti umetnost?
Mogu, ali teško, nisam toga ni puno video. Forma je nebitna, radio emisija ili pornografija mogu biti umetnost...Problem sa modnom fotografijom jeste što je deo industrije a tu vladaju neumetnička pravila.
9. Danas gotovo svi ljudi mogu da fotografišu, da li je moguće da neki ljubitelj umetnosti napravi "dobru umetničku fotografiju"?
Moguće je ali to ne znači da je umetnik jer to podrazumeva posvećenost.
Meni su stvari sasvim jasne
Pozdrav,
Dimitrije
|
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Dimitrije, Hvala ti za komentare! Super što si odgovorio na pitanja! U vezi sa tvojim odgovorom na pitanje broj 7 - potpuno si u pravu - mnoge fotografije koje se danas tretiraju kao umetnost nisu nastale u kontekstu umetnosti. Gledano kroz istoriju, mnogi fotografi koji nisu bili umetnici pravili su fotografije koje su imale vrlo specifičan višak vrednosti. Taj višak vrednosti danas je prepoznat i moguće ga je razumeti jedino kao umetnost. U pravu si i u vezi sa krajem prezentacije - imao sam nekoliko varijanti sa poslednjim slajdom, ali sam na kraju ipak odlučio da ga izbacim. U nekom trenutku sam imao ideju da stavim fotografiju postavke ovih Štrutovih radova u muzeju, ali sam odustao - učinilo mi se da bi to previše pojednostavilo stvari. Pozdrav, Mihailo |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Pa da, i zapravo to uopšte nije neobično...tako je i moj omiljeni El Greko ponovo otkriven u 20.veku a dugo je, kao i drugi maniristi, smatran za primitivca koji ima problem sa vidom; nadrealisti su nam objasnili da azijska i afrička umetnost nije delo primitivaca već da iza toga stoji kosmos koji mi svojim uskim evropskim pogledom nismo uviđali; shvatili smo da su vizantinci ipak debelo poznavali perspektivu i anatomiju; da Srednji vek nije bio mračan; da su grčki hramovi bili okrečeni u drečave boje a toliko smo se i tako dugo divili skladu i plemenitoj boji mermera...Da ne zvučim previše progresivistički, ali kako se uvećavalo znanje i kako smo se više emancipovali tako se menjala i perspektiva. |
 | Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo,
rekoh ti još odavno da nema potrebe da se posipaš pepelom. Samo upri i idemo dalje. Što se tiče tvojih i Dimitrijevih replika na prezentaciju, sve vreme imam osećaj kao da slušam Biljanu Vilimon i Rušku Jakić na kafi. Previše ste informativni, ali nema sadržaja. Posebno se pripremam za tvoju prezentaciju, tako da ćeš uskoro dobiti odgovore na sva pitanja, kao i na Nikolina koja su mi ključna za razmatranje kompletnog materijala koji si nam poslao.
Veliki pozdrav,
Aleksandar
|
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Aleksandre, unapred se radujem tvojim stručnim komentarima! Možda treba da potražiš rečničku definiciju za reč "informacija", čini mi se da može da ima neke veze sa "sadržajem" koji spominješ. Uzgred, čini mi se da kroz neka tvoja forumska obraćanja provejava lično nezadovoljstvo. Nisam siguran šta je u pitanju, možda sam rekao nešto što te je uvredilo. Ako jesam - izvini, molim te. Stvarno mi nije bila namera da te uvredim na bilo koji način, naprotiv. Ako postoji neki problem možemo da se čujemo da popričamo u vezi sa tim. Pozdrav, Mihailo |
 | Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo,
Pogledah i ja prezentaciju. Nemoj da se brineš oko toga što si jedini ti uživo držao prezentaciju - biće toga u Tempusu još, studije traju...
Što se tiče ove prezentacije, sve pohvale za održavanje pažnje i podsticanje na razmišljanje pitanjima koja nam postavljaš. Lepa je i komparacija sa pisanjem, a svakako je serija fotografija koju si izabrao da prezentuješ vrlo zanimljiva. Ja sam očekivala i detaljnije komentare na izabranu seriju i povezivanje sa već postavljenim pitanjima i prethodnim slajdovima.
Vidim da je Dimitrije već i odgovarao na pitanja, a svakako smo i tokom susreta puno puta razmišljali o pitanjima koja ti postavljaš. Ja bih dodala samo da možda za muzeje nije jedino nužno da fotografija ima status umetnosti ili da taj njen kvalitet bude prepoznat. Odnosno, ako govorimo o muzejima kao izdavačima (npr. na osnovu tvog poređenja koje si izveo) i to u skladu sa razmišljanjem o muzealijama, predmetima koje nose određeno svedočanstvo o odnosu čoveka i sveta, onda "izdavaštvo" muzeja ne počiva samo na "odluci" da je neka fotografija umetnost. I dalje stojim iza onoga što sam i na predavanju rekla - slažem se da fotografija jeste umetnost i da treba da ima svoju "autonomiju", ali mi se takođe čini da nam se pogledi na (ne)važnost tog statusa sučeljavaju. Možda je, na kraju krajeva, najveći problem što si ti ovde, kako je Nikola jednom primetio, u ekipi istoričara umetnosti koja ima malo drukčiji odnos prema umetnosti generalno
Hvala za seriju fotografija, baš ću da istražim ovog fotografa dodatno, intrigantan mi je.
Toliko od mene za sada.
Pozdrav,
Ana |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Pročitala sam i Maroevićev tekst, i nekako mi je ova rečenica oličenje naših različitih pristupa: "Fotografija je prodrla u sve pore ljudskog života i stoga su njezina posebnost, ali i vrijednosti koje iz toga proizlaze prvorazredni muzeološki resurs." Odnosno, ako pojednostavimo stvari, izgleda mi kao da bih ja radije razmišljala upravo o statusu fotografije kao muzejskom predmetu, onom koji nosi sve te muzealne, a ne umetničke vrednosti. Mislim da je to jedina razlika. Moglo bi se čak reći i sledeće: koliko si ti kivan na fotografiju-samo-kao-dokument, toliko sam ja uzbuđena zbog sve-umetnosti-kao-dokumenta (jednog malo drugačijeg dokumenta). Ovo je jedna mala šala, ali čini mi se da ona stoji u korenu različitih stavova naših.
Stvarno intrigantna tema, mislim da ću ceo dan o ovome da mislim. |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Ana,
Moglo bi se čak reći i sledeće: koliko si ti kivan na fotografiju-samo-kao-dokument, toliko sam ja uzbuđena zbog sve-umetnosti-kao-dokumenta (jednog malo drugačijeg dokumenta). Savršeno, a na istu intrigantnu temu mislimo!
Mihailo nisam ljut, što bi rekla Ana, kivan. Molim te opusti se, uživam da tebi i Dimitriju udaram kontru. Branite se!
Veliki pozdrav i stvarno mi mnogo falite! |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Ana, Hvala ti na komentarima! U pravu si - prezentacija je mogla da ima treći deo koji bi povezao prva dva u smislu zaključka, ali činilo mi se da nije moguće na ovaj ograničeni način to efektno sprovesti to u delo. Pitanja su naravno retoričke prirode i služe da se pripremi teren za razmatranja Štrutovih fotografija. Šaljivo poređenje sa izdavačem koje sam spomenuo nije nužno u vezi samo sa muzejima, tiče se pre svega sistema vrednosti odnosno sistema u kome je moguće prepoznati vrednosti, idealno na osnovu dovoljnog znanja, iskustva, osećaja i drugih kustoskih vrlina. Što se tiče pitanja fotografije u muzeju - potpuno sam razumeo Nikolina pitanja, ali moja prezentacija nema naslov "Fotografija i muzej", nego "Fotografija i umetnost". Štrutove fotografije su umetnički radovi i deo su kolekcija umetničkih muzeja. Naravno da o one mogu da se koriste kao ilustracija za bilo koju temu, ali one nisu didaktički materijal. Pošto vidim da se nismo razumeli u vezi sa nekim suštinskim pitanjima, pokušaću da objasnim. Uzgred, žao mi je što nisi bila času kada sam pokazivao prezentaciju uživo. Apsolutno nisam "kivan na fotografiju-samo-kao-dokument". Ne znam kako si došla do tog zaključka, verovatno nisam bio dovoljno precizan tokom neke diskusije. Verovatno sam mislio na neko nerazumevanje. Dokumentarnost fotografije se podrazumeva. Problem je samo sa kakvim znanjem i osećajem prilazimo tom pojmu. Gotovo sva umetnost koja ima ikakve veze sa fotografijom ima i svojevrsnu dokumentarnu vrednost jer je upravo dokumentarnost glavna karakteristika fotografije kao medija. Kao što je, na primer, beleženje pokreta glavna karakteristika filma u odnosu na fotografiju. Problem je u tome što je, zbog različitih razloga, dokumentarnost često suprotstavljena umetničkom. Ako je nešto dokumentarno, onda nije umetnost. Drugim rečima, ako u nečemu prepoznajemo dokumentarnost, veoma teško ćemo ga svrstati u polje umetnosti. Ovo je lažna podela, ali čak i Maroević u tekstu spominje kako je fotografija postala umetnost "posebice kad je primjenom tehnologija
montaže posegnula za stvaranjem onoga što bismo danas
nazvali virtualnim svijetom." Slična podela postoji i u filmu - na dokumentarni i "igrani" film. Komercijalni umetnički filmovi su gotovo uvek igrani. Mnogo je lakše percipirati fotografiju kao umetnost ako postoji otklon od dokumentarnog verovatno zbog toga što nas postojanje nekog nivoa artificijelnosti podseća na davno ustanovljene principe stvaranja umetničkog dela u tradicionalnim medijima čija je dokumentarnost druge vrste. Međutim, istorija odnosa fotografije i umetnosti nije toliko kratka i toliko jednostavna da njen razvoj može samo da se pretpostavi. Svaka fotografija koja je kao umetničko delo u kolekciji nekog velikog muzeja ima i specifičnu dokumentarnu vrednost. U tom smislu i umetnost Štrutovih fotografija svakako je direktno vezana za pitanja koja sam naveo - fotografija-umetnost-muzej-publika-prošlost-savremenost, itd. Naravno da Štrut u radu postavlja ta pitanja, ali postavlja ih kroz svoju umetnost. Ove fotografije jesu dokumentarne u smislu da su nastale bez intervencija (bar ove koje su u prezentaciji) ali one se značajno razlikuju od sličnih ili veoma sličnih fotografija koje svakodnevno prave muzejski fotografi za potrebe reklamiranja muzeja, izložbi itd. Fotografije koje prave muzejski fotografi verovatno nikada neće završiti u umetničkim kolekcijama jer je pored dokumentarnosti, tehničke sposobnosti i "kreativnosti" fotografa potrebno još dosta elemenata za umetnost. (ovo zvuči suvoparno, kao da postoji recept za pravljenje fotografske umetnosti; da je tako fotografija se ne bi izučavala na svim relevantnim svetskim umetničkim školama itd.) Razlika između Štrutovih i drugih fotografija je mala i za
najveći broj ljudi verovatno nevidljiva, ali ona je suštinski važna. To je tanka nit po
kojoj svi fotografi-umetnici sa mukom održavaju balans iznad nepreglednog polja
banalizacije i neznanja (naravno, ne mislim na našu grupu) . U gotovo svakom značajnom foto-umetničkom radu dokumentarnost je shvaćena kao motor koji daje snagu
umetničkom procesu. Dakle, od nje se pravi umetnost. Ona je gradivni element
umetnosti fotografije. Ali, nivo na kome se o tome je razmišlja je ključan,
naravno, uz kombinaciju ideja, razumevanje jezika savremenosti, poznavanje
istorije fotografije/umetnosti, sposobnosti, mogućnosti itd.I to je možda ono u vezi sa čim sa malo ljut (ne kivan) - ne mogu, kao drugi ambiciozni umetnici da pričam o svojim video, slikarskim, performans itd. radovima, jer prvo moram da objasnim kako i zašto je fotografija umetnost. I zašto su u Muzeju moderne nedavno objavljene tri knjige Photography at MoMA. I zašto je Muzej Viktorije i Alberta nedavno otvorio ogroman Photography Centre. I koliko postoji odličnih knjiga koje se tiču odnosa fotografije i muzeja i slično. I zašto je razmatranje fotografije kod nas na tako niskom nivou. (opet ne mislim na našu grupu). Potpuno razumem šta tebe (i možda druge kolege) zanima u smislu odnosa fotografije i muzeja. Fotografija je savršen muzejski predmet od kada se pojavila. Uzbuđenje koje spominješ mi je veoma poznato - zbog tog uzbuđenja sam 2011. godine napravio Centar za fotografiju i skupio preko 5000 (neumetničkih) fotografija i negativa. Da ne spominjem ostalo. Suprotno tvom utisku, mislim da ne postoji razmimoilaženje u našim stavovima, samo se nismo dobro razumeli. Pozdrav, Mihailo |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Pored citata koji Mihailo gore navodi iz Maroevićevog teksta a koji je i meni zaparao uši, sporno je i kasnije kada daje dalju ekspilakciju pa kaže: "Ona ("umetnička fotografija") modificira stvarnost ili isječcima stvarnosti aktualizira određene likovne i vizuene fenomene koji su u realnom životu teško zamjetni". Dakle, fotografija je za njega umetnost onda kada ona ili demonstrira likovnost (tj. kada ne prikazuje vidljivu realnost već detalje i apstraktne prizore) ili kada primenjuje montažu.
To je mislim i na liniji onog konzervativnog raskola u gledištu istoričara umetnosti i umetnika
I da dodam, možda je u temi (ako je on birao autora), odabir fotografija je više nego konzervativan |
| Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Dragi Mihailo,
Malo mi je čudno da još uvek postoje oni koje moraš ubeđivati da je (i) fotografija umetnost. Očito, krećemo se u različitim svetovima jer se meni kao urgentno nameće upravo obrnuto pitanje: fotografija se već dugo smatra umetnošću ali se pitam da li danas savremena fotografija još uvek može da bude i dokument, relativno objektivni odraz realnosti. Naime, digitalna fotografija je naknadno izmenjiva u svakom svom segmentu, te za nju zapravo i nije od važnosti da li prethodno postoji referent ili ne, po čemu se u potpunosti približava slikarstvu. Zbog toga je njen, uslovno rečeno, nepristrasni svedočanstveni karakter danas upitan, što važi i za celokupnu savremenu tehnologiju. Da li nam, zahvaljujući maksimalno dostupnoj tehnološkoj manipulativnosti realnoću, sama ta realnost napokon izmiče, postaje nepredstavljiva i nedostupna, ono Lakanovo Realno?
A slučajno sam naletela na ove fotografije na temu neizvesne relacije između dokumentarnosti i umetničkosti fotografije.
Usput, fotografkinja je legitiman termin. A ukoliko postoje nedoumice povodom toga zašto treba
insistirati na upotrebi ženskog roda evo objašnjenja: nije reč o politički korektnoj snishodljivosti,
još manje o pomodnosti! Reč je o tome da je jezik konstitutivni element koji stvara naš svet a ne
nekakva navlaka ili odeća koju navlačimo preko već postojećeg sveta stvari, ljudi, objekata itd.
Kakav nam je jezik, takva nam je stvarnost, s obzirom da je jezik kuća bića (Hajdeger). Shodno tome,
u njemu mora biti prostora za ženski rod odnosno žene jer bi u suprotnom to značilo da su žene
beskućnice i ne učestvuju u oblikovanju stvarnosti. Pritom, treba razumeti da cilj rodno senzitivnog
jezika počiva u ravnopravnosti, ravnopravnoj upotrebi oba roda, a ne u pukom isticanju rodne razlike.
A ako, jezičke ekonomičnosti radi, treba upotrebljavati samo jedan rod, ne vidim zašto bi to uvek
bio muški rod. Zašto se recimo pod izrazom građanke ne bi podrazumevali i građani a ne
uvek, po jezičkoj inerciji, samo obrnuto? Da stvari sa upotrebom jezika nisu naivne već duboko
ideološki odrećene evo primera: uvek su postojali muškarci koji su se prostituisali ali ne i naziv za
prostitutku u muškom rodu! A neke profesije (i"profesije") se "prirodno" i lako izgovaraju u ženskom
rodu. Npr. čistačica, šalteruša, domaćica itd. ali izgovoriti fotografkinja, pilotkinja, filozofkinja... e, to
je već "rogobatno"! Međutim stvar je samo u tome da je jezik živa materija koja se stalno menja i
u kojoj ima prostora i mogućnosti za drugačija rešenja, ali se ona mogu razgaziti i postati uobičajena,
samo upotrebom. Jer, složićeš se, red je da i filozofkinja zadobije bar deo te prirodnosti koja je
garantovana čistačici
 Pozdrav,
Dušica
|
| Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Draga Dušice, Hvala na komentarima! Prvo pitanje fotografije i umetnosti. Plašim se da kulturni prostor u Srbiji nije toliko veliki da u njega stane više različitih svetova umetnosti. Moja pozicija je malo specifična zbog toga što se pre svega bavim fotografijom kao umetničkom praksom i do detalja pratim sve što se tiče fotografije kao umetnosti kod nas. Načelno si u pravu kada kažeš da ljudi znaju da je fotografija umetnost, ali evo jednog kratkog pregleda nekih činjenica u vezi sa statusom fotografije u Srbiji. Fotografija nije predmet proučavanja ni na jednom naučnom fakultetu u Srbiji, uključujući i Filozofski fakultet u Beogradu. Na Likovnoj akademiji u Beogradu ne postoji odeljenje za fotografiju (kao što postoje Odeljenja za slikarstvo, vajarstvo i grafiku). Nedavno je otvoren Modul za nove medije u okviru čijeg programa se fotografija proučava, ali zajedno sa ostalim novim medijima iz devetnaestog veka. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu ne postoji posebna kolekcija fotografija, fotografija se skuplja u Kolekciji novih medija. Ni u jednom srpskom muzeju ne postoji pozicija specijalizovanog kustosa/kustoskinje za fotografiju. Dalje, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda ne mogu da se izlažu fotografski radovi (u vezi sa tim postoji čak i zvanično saopštenje). U Galeriji Kolarčeve zadužbine ne mogu da se izlažu fotografski radovi (ne postoji zvanično objašnjenje). Oktobarski salon, Paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji, Mangelos nagrada, Politikina nagrada itd. - status fotografije je mnogo lošiji od svih drugih starijih i mlađih medija. Itd. itd. Nema potrebe da pravim poređenje sa statusom fotografije u SAD, Japanu, Kini, Zapadnoj Evropi itd. Posledica ovoga je sledeća: ljudi načelno znaju da je fotografija umetnost, ali, uglavnom nisu baš sigurni kako i zašto jeste umetnost. Naročito je veliki problem sa umetničkim radovima koji izgledaju kao dokumentarne fotografije. To je ozbiljan problem koji za sada nije moguće rešiti. Što se tiče tvog pitanja u vezi sa promenjenim tehnološkim okvirom fotografije koja sada može da se menja na nivou pojedinačnog piksela - u pravu si. Digitalna fotografija, bar u principu, postaje slična slikarstvu u tom smislu. Ostaje, naravno, veliko pitanje na koji način se ove tehnološke promene koriste u smislu stvaranja umetnosti. Moj stav je da je digitalna fotografija polovični medij između (stare) fotografije i nove potpuno kompjuterski generisane digitalne slike koja nema referent u realnosti. Uzgred, fotografija nikada nije imala "nepristrasni svedočanstveni karakter" i njen odnos prema realnom jeste jedno od glavnih pitanja teorije fotografije. Ali, to je duga priča. ... Ako se ne varam, čini mi se da sam u mejlu koji sam poslao svima napisao svoje razloge zašto u prezentaciji nisam upotrebio uobičajena politički korektna rešenja. Pretpostavio sam da će neko obratiti pažnju na to. Razumem da se ne slažeš sa tim, ali upravo iz tog razloga sam se unapred izvinio svima. Da nisam to napisao u mejlu, svi tvoji komentari bi bili na mestu i opravdani. Ovako mi se čine suvišnim, ali poštujem tvoj stav i želju da ih ipak naglasiš. Upotreba jezika je svakako političko pitanje prvog reda. Sve što si navela je, naravno, tačno i u pravu si. To mi je jako dobro poznato pošto sam pre desetak godina završio master studije Teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti, a tamo se u to vreme insistiralo na svim detaljima političke korektnosti. Ipak, mislim da reč "fotografkinja" zaista nije dobro rešenje. Verovatno je problem u tome što je reč "fotograf" strana i teško se modifikuje u srpskom jeziku. Moj utisak je da je potrebno doći do novih boljih reči koje imaju i značenjski i fonetski smisao. To je veliki i ozbiljan posao. Takve reči bi svi lako prihvatili. U suprotnom imamo reči koje su posledica ideološkog insistiranja, a takva vrsta netolerantnog pritiska me uvek neprijatno podseća na istu stvar, bez obzira sa koje strane dolazi, koje simbole koristi i bez obzira na to da li cilj opravdava sredstvo. Uzgred, pokušavao sam da smislim bolju reč umesto reči "fotografkinja", i čak mi se u jednom trenutku učinilo da je "fotografičarka" bolje nego "fotografkinja". "Umetnica" ipak zvuči mnogo bolje. Pozdrav, Mihailo |
 | Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo,
tema je vrlo zanimljiva, a prezentacija jako lijepo i jasno urađena. Sviđa mi se način na koji si je oblikovao, i komparacija sa pisanjem je i meni bila jako zanimljiva, i mislim da lijepo objašnjava ono što si nam želio reći. Fotografije su zaista sjajne, neke od njih sam negdje na društvenim mrežama viđala, ali nisam znala ni čije su, niti da su dio neke cjeline, tako da mi je baš drago što si ih uvrstio u prezentaciju
.I ja sam kao i Ana očekivala još jedan dio, koji bi se nadovezao na fotografije i postavljena pitanja, ali nadam se da ćemo to dobiti nekom drugom prilikom
. Doduše, ovdje si sa odgovorima i komentarima već dopunio neke stvari.Zaista sam uživala u prezentaciji, kao i u diskusiji, a ja nemam ništa posebno da dodam, osim da se radujem tvojim budućim radovima.
Pozdravljam te |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo,
Hvala na velikom, detaljnom i iscrpnom odgovoru. Ja te razumem, i stvarno mislim da te nisam pogrešno razumela ni na predavanjima. I Dušičin komentar je nešto što takođe ja mislim kada govorimo o fotografiji kao umetnosti - možda čak i o bilo čemu kao umetnosti (a takođe se vrlo slažem sa komentarom o upotrebi ženskog roda - naročito bih dodala primer sekretarice i sekretara koje bude različite asocijacije; a svi drugi primeri su vrlo ilustrativni i ja se apsolutno slažem - uvek sam kuskoskinja i istoričarka umetnosti, i mislim da je to važno isticati, da se ljudima preko jezika razbije ta predrasuda o stereotipima vezanim za žene i poslove koje one rade).
Što se tiče Aleksandra, meni su njegovi komentari uvek podsticajni i bude motivaciju - a tako shvatam i svaki komentar koji upućuje koleginicama i kolegama u ovoj grupi.
Na kraju, čini mi se samo da povodom fotografije i tog mog pojednostavljenog izraza fotografija-samo-kao-dokument i sva-umetnost-kao-jedan-malo-drukčiji-dokument možda imamo raznoliko shvatanje dokumenta (npr. ti kažeš da si zato i osnovao Centar za fotografiju - to je odlično i neophodno i treba takve stvari da se rade). Ovde možda samo postoji razlika u definiciji dokumenta - i čini mi se da je tako i zato što je Aleksandar rekao da slično razmišlja kao i ja. Dakle, nije reč o svođenju bilo kog predmeta na dokument koji treba pohraniti, sačuvati, napraviti bazu-tezaurus svih tih "blaga" već o posmatranju predmeta kao dokumenta, iz koga ćemo raznim načinima izvući njegove vrednosti (i to i ti sam govoriš), samo što mi se čini da npr. Aleksandar i ja ne bismo insistirali na umetničkim vrednostima (to pitanje nam nije u fokusu, a jedan od razloga za to je upravo Dušica pomenula) već na onim muzealnim, svedočanstvenim. Istina je onda da to pravi i razliku u tome koje bismo fotografije mi ocenili kao vredne čuvanja (odnosno, kriterijum njihove umetničkosti ne bi bio jedini i ne bi bio dominantan, što ne govori da je tvoj pristup pogrešan, već jednostavno da vrednost predmeta posmatramo u drugačijim referentnim sistemima).
Ja i dalje stojim iza toga da je ovo vrlo inspirativna tema, i čini mi se da svi živo razmišljamo o njoj. Tako i treba, to i jeste poenta studiranja.
I hvala, i tebi i svima na ovim razgovorima koje ja doživljavam kao konstruktivne i dobre za sve nas.
Pozdrav! |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Ana, Hvala još jednom za komentare! Što se tiče političke korektnosti posle Dušicinog komentara - prenosim deo odgovora koji sam uputio Dušici: "Ako se ne varam, čini mi se da sam u mejlu koji sam poslao svima napisao svoje razloge zašto u prezentaciji nisam upotrebio uobičajena politički korektna rešenja. Pretpostavio sam da će neko obratiti pažnju na to. Razumem da se ne slažeš sa tim, ali upravo iz tog razloga sam se unapred izvinio svima. Da nisam to napisao u mejlu, svi tvoji komentari bi bili na mestu i opravdani. Ovako mi se čine suvišnim, ali poštujem tvoj stav i želju da ih ipak naglasiš. Upotreba jezika je svakako političko pitanje prvog reda. Sve što si navela je, naravno, tačno i u pravu si. To mi je jako dobro poznato pošto sam pre desetak godina završio master studije Teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti, a tamo se u to vreme insistiralo na svim detaljima političke korektnosti. Ipak, mislim da reč "fotografkinja" zaista nije dobro rešenje. Verovatno je problem u tome što je reč "fotograf" strana i teško se modifikuje u srpskom jeziku. Moj utisak je da je potrebno doći do novih boljih reči koje imaju i značenjski i fonetski smisao. To je veliki i ozbiljan posao. Takve reči bi svi lako prihvatili. U suprotnom imamo reči koje su posledica ideološkog insistiranja, a takva vrsta netolerantnog pritiska me uvek neprijatno podseća na istu stvar, bez obzira sa koje strane dolazi, koje simbole koristi i bez obzira na to da li cilj opravdava sredstvo. Uzgred, pokušavao sam da smislim bolju reč umesto reči "fotografkinja", i čak mi se u jednom trenutku učinilo da je "fotografičarka" bolje nego "fotografkinja". "Umetnica" ipak zvuči mnogo bolje." --- Nisam siguran da razumem deo tvog komentara u vezi sa Aleksandrovim komentarima - koliko znam on još uvek nije postavio svoj komentar na moju prezentaciju. Što se tiče njegove dobronamernosti, nisam siguran i ne vidim šta može da bude podsticajno u njegovim sledećim rečenicama: "Što se tiče tvojih i Dimitrijevih replika na prezentaciju, sve vreme imam osećaj kao da slušam Biljanu Vilimon i Rušku Jakić na kafi. Previše ste informativni, ali nema sadržaja." Nisam primetio da neko drugi na forumu ostavlja takve ne-akademske i uvredljive komentare. I kada smo već blizu priče o političkoj korektnosti - ne vidim kako to da drugima (osim Dimitriju i meni koji smo prozvani) ne smeta i kako ti kao politički osvešćena osoba ne prepoznaješ više puta ponovljene elemente internet agresije? --- U vezi sa ponovljenim nedoumicama oko razumevanja odnosa fotografije i umetnosti - opet se ne razumemo. Fotografija kao umetnost obuhvata i koristi elemente svih mnogobrojnih ne-umetničkih društvenih funkcija fotografije i one postaju njen resurs. Ne postoji zid između fotografije kao umetnosti i fotografije kao ne-umetnosti. Postoji jezik fotografije kao umetnosti i jezik fotografije kao medija. Nemoguće je razumeti jezik fotografije kao umetnosti bez odličnog poznavanja jezika fotografije kao medija. Jedno proizlazi iz drugog. U vezi sa biranjem fotografija za kolekciju - apsolutno se podrazumeva da bi svako napravio drugačiji izbor. Taj izbor bi bio direktna posledice znanja, iskustva i interesovanja. Moja kolekcija koju sam spominjao nije umetnička kolekcija. Pozdrav, Mihailo |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Isidora, Hvala ti puno! Stvarno mi je drago da ti se prezentacija svidela i mnogo ti hvala na lepim željama! Pozdrav, Mihailo |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Evo probaću i ja da budem podsticajan.
U više navrata se daju nekakvi argumenti koji ili izvrću poentu ili ukazuju na nešto oko čega se svi elementarno slažemo (da budem dobronameran u interpretaciji).
Ana, i meni deluje da ti prosto nisi razumela Mihaila (što nije nikakav greh). Kao što je rekao, njegova prezentacija nije direktno vezana za temu fotografije i muzeja a niko ovde nije ni rekao da ima problem sa fotografijom kao dokumentom ili muzejskim predmetom. Dakle, tvoji komentari su potpuno izlišni. U vezi sa tvojim prethodnim komentarom, ako govoriš o umetničkim muzejima onda je to za debatu jer su po meni ti stavovi duboko problematični. Ako govoriš o neumetničkim muzejima, onda se tu svi slažemo.
Izlišni su i Dušicini komentari o jeziku jer to svi, pretpostavljam znamo a zbog Mihailove napomene ne vidim razlog da o tome govorimo kao nečemu nepoznatom i relevantnom.
Podjednako je izlišno da govorimo o tome da postoje muzeji koji se bave migracijama jer i to pretpostavljamo znamo. U muzeju migracija u Parizu, koji se spomenuo kao nekakav krunski argument sam npr. ne samo bio, i upoznao ljude koji ga vode već sam u njemu držao i javnu prezentaciju. Ovo ne navodim iz sujetnih razloga ili da bih pokazao nešto, već spominjem samo kao ilustraciju.
Za drugu vrstu Aleksandrovih podsticajnih komentara sam već rekao šta mislim.
Dakle, mislim da bi mnogo podsticajnije bilo da se ovde postavimo nekompetitivno i kolegijalno, tim pre jer imamo različita profesionalna i životna iskustva a to je po meni velika prednost ove grupe. Verujem Fransoa Meresu koji kaže da budućnost muzeologije nije uz glavni put već uz one sporedne i ukrštajuće, ide mi u prilog
S tim u vezi, podele na one i ove, ko je u pravu a ko nije bi trebalo da smo svi prevazišli.Pozdrav,
Dimitrije
|
 | Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Mihailo, moja participarivnost ce biti minorna, zato sto se trenutno bavim Prvim i Drugim Srpskim ustankom, zbog rada u muzeju, pa mi je podosta fokus drugaciji, no ipak tu sam . Prezentacija je odlicna, vizuelno dopadljiva, i naravno tera na razmisljanje. Nisam procitala prethodne komentare, clanove nase grupe, ali cu ubrzo sve. Vidim da su skoro svi vrlo ozbiljno pristupili analazi prezentacije.
Na strani br. 4 najinspiratnivnija su dva pitanja :" Da li umetnik moze biti fotograf? " i " Da li je fotograf umetnik? "
Ti vrlo lako povezujes sa pisanjem, sto je odlicno, i pronalazis odlicnu sponu kroz razlicte forme umetnosti. Zanimljiv deo prezentacije su forografije Tomasa Struta, i odnos publike koja posmatra umetnicke dela unutar muzeja.
Kraj sa fotografijom "Auto-portert" Direr, Stara Pinakoteka, cini mi se da se nije nasao slucajno tu, zato sto u slucajnosti ne verujem. Nekako je kroz poslednju fotografiju isplivalo ono tvoje nesvesno utkano u stalnu zelju za samoanalizom, samopreistipitvanjem, a to je nekako i vrlo nesvesna poruka nama da kopama po sopstvenim lagumima duse.
Hvala ti na divnoj prezentaciji.
P.S: " Ne zamerite, i ne zameri dragi Mihailo, na slovnim greskama, kucam sa telefona..."
Veliki pozdrav svima. |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Ana, Hvala na komentarima! Autoportretna fotografija sa Direrom je sastavni deo Štrutove serije fotografija i - dobro si primetila - možda najočiglednije kroz nju on postavlja pitanja u vezi sa četvrtim slajdom. Neko će reći da je provokativna, neko da je gest poštovanja, ali svakako je intrigantna i inspirativna. Hvala puno na lepim rečima i nadam se da ćemo se videti uskoro! Pozdrav, Mihailo |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Dimitrje, dragi Mihailo,
Pokušaću da odgovorim na oba komentara - što se tiče jezika, ok - izvinjavam se što sam izgubila iz vida da si nas upozorio i unapred nas pripremio na upotrebu muškog roda (uzgred, to sam pitanje komentarisala jer se već pomenulo u diskusiji, a kao što vidiš nije mi u fokusu toliko, više samo učestvujem u razgovoru sa svima vama).
Što se tiče Aleksandra - ja to ne doživljavam kao internet agresiju nikako; zapravo primer koji si naveo imam i ja u više komentara seminarskih radova, ali na mene to deluje drugačije - ne vređa me, ne mislim da je neakademska agresija, čak mi je više podsticajno, duhovito i nekako rasterećujuće. Ali, to sam samo ja. Vi treba međusobno da uspostavite svoje granice i način komunikacije, a pošto se već pisalo javno, ja bih samo konstatovala da je internet agresija možda prejaka reč za takav način komuniciranja, ali da svakako uspostavite dogovor oko toga, koji svakoj strani odgovara.
Sad nekako da povežem sa Dimitrijevom pričom - naravno da nije nikakav greh, možda si i u pravu, možda ja sve vreme zapravo inspirisana Mihailovom prezentacijom, pitanjima i razmišljanjima, razmišljam o fotografiji "po svom" odnosno, pišem vama svima šta me tu toliko intrigira. Što se tiče muzeja - ako sam te dobro razumela - mislila sam na sve muzeje, i možda čak i ne toliko striktno na muzeje kao ustanove, već jednostavno na čitav proces muzealizacije, čuvanja, istraživanja, razumevanja i sl.
Dodala bih i na Mihailov odgovor - sada kada pogledam ponovo čitavu diskusiju, slažem se sa tobom da ne postoji zid između fotografije kao umetnosti i kao ne-umetnosti. Zapravo, slažem se sa čitavom misli koju si izneo - možda jedino što nas čini različitim, a tu je Dimitrije u pravu (povodom izlišnosti mojih komentara) jeste da mene razmišljanje o fotografiji vodi drugim putevima. To nije ništa loše po mom mišljenju, i zapravo mislim da je to sjajno - dok razgovaramo o sopstvenim temama inspirišemo jedni druge da dolazimo do sopstvenih zaključaka o temama o kojima sami, bez ove grupe i studiranja možda i ne bismo toliko mislili. Tako da, izvinjvam se ako sam govorila izlišno i van fokusa teme prezentacije, ali kao što Dimitrije reče, niti je to greh, niti je, čini mi se, besmisleno, jer komentarima mislimo raznoliko i nadam se podsticajno za svaku temu istraživanja.
Eto, nadam se da sam na sve odgovorila - sigurna sam da bi ova diskusija bila vrlo živa i zabavna da možemo da je imamo uživo, i nadam se da ćemo do toga uskkoro i doći.
Pozdrav,
Ana |
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Ana, Drago mi je da smo se na kraju razumeli. Podrazumeva se da svako razmišlja o stvarima iz drugačijeg ugla i to je, naravno, dobro. Akademska diskusija zaista treba da bude podsticajno i prijatno iskustvo za sve. Ipak, čini mi se da je to moguće jedino ako postoji iskreno međusobno poštovanje svih uključenih. Pozdrav, Mihailo
|
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Draga Ana,
Slažem se naravno da je dobro što nas iste teme vode i ka, kako kažeš, drugačijim putevima i ka uzbudljivim razmišljanjima ali mislim da to može da bude i potencijalno veoma štetno. Mislim da "dobra muzeologija" ne bi smela da vodi ka "lošim kolekcijama" odnosno da rezultat budu kolekcije sa radovima skromnog ili čak upitnog umetničkog kvaliteta. Mislim da je upravo to često slučaj kod nas i ne samo kod nas. To je štetno iz više razloga. U kolekcijama javnih ustanova kulture (muzeji, galerije, kulturni centri, biblioteke, arhivi) gomilaju se radovi sa kojima ubrzo ne znamo šta da radimo a zbog postojećih zakona često ne možemo da ih otuđimo. Jedan (veliki) deo kolekcije tako ostaje potpuno van svoje funkcije. Drugi problem se tiče toga šta ostavljamo kao vrednost i buduću baštinu. Nažalost, po mom skromnom mišljenju, vrednosti koje označavamo kao reperne previše često su veoma upitne zbog skromnog umetničkog dometa tih radova. Upravo se na tim vrednostima edukuje ne samo tzv opšta publika već i budući istoričari umetnosti, kustosi, muzeolozi, umetnici.
Bar iz ova dva razloga, pitanje umetničkog kvaliteta, i da to prebacim na polje Mihailove prezentacije - da li muzealizujemo fotografa-umetnika ili majstora fotografije, jeste ne samo muzejsko već i muzeološko pitanje par ekselans.
Dalje, to insistiranje na različitm putevima i perspektivama takođe lako sklizne u specifičnu arogantnu poziciju kako istoričara umetnosti tako i umetnika (i mnogih drugih). Kako se ta arogantna pozicija koja se manifestuje agresivnim omalovažavanjem sagovornika i nametanjem sopstvene perspetive kao jedine istine, a koja je zapravo samo prividno pozicija moći jer u svom korenu ima neznanje, površnost i nesigurnost, dolazimo do onog fenomena, toliko prisutnog u našem okruženju, koji se tiče npr "raskola" između onih koji su pročitali Kulića pa su postali veliki antikapitalisti (i njega bih mogao da stavim u ovaj kontekst iako on za to naravno "nije kriv") ili Fukoa i onih neprosvećenih koji su se drznuli da kritikuju - što je već kreiralo armiju mladih ljudi sa veoma isključivim stavovima (to j etek tema za sebe), ili npr između umetnika i istoričara umetnosti. Mislim i da to stoji u vezi sa drugim neprirodnim podelama, npr između profesionalaca koji se bave savremenom kulturnom i onih koji se bave baštinom, čime se osnažuje i omalovažavanje rada muzeja i princip muzeifikacije.
Zbog mog raznolikog iskustva (umetnost, kulturna politika, menadžment), kao i zbog radnog mesta (savetnik za vizuelne umetnosti) koji mi pruža veoma širok ali i detaljan pogled na kulturni sistem i scenu, nažalost veoma često primećujem sve ove fenomene. Na kraju sve te pseudoprofesionalne i pseudointelektualne pozicije vode u jedan primitivni i zapravo malograđanski, palanački mentalni sklop.
Magao bih da nastavim... ovo je samo vrh ledenog brega
Zbog nastalog napetog tona na forumu, želeo bih da podcrtam da tebe nikako, razume se, ne stavljam u ceo kontekst, već samo ukazujem na potencijalnu štetnost parcelisanja znanja i insistiranja na uskoprofesionalnim perspektivama.
Takođe se nadam nastavku razmene mišljenja u kolegijalnom tonu, po što je moguće više različitih pitanja!
Pozdrav,
Dimitrije
|
| Re: Odgovor: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi Dimitrije,
Razumem te i slažem se sa tobom - takođe, tvoje iskustvo i sve pomenute stvari koje si zahvaljujući njemu počeo da primećuješ zvuče mi kao vrlo zanimljiva tema za razgovor. Zapravo, ako uspemo, setimo se ovoga kad se budemo sastali - ja bih volela da razgovaramo i van ovog vrha ledenog brega.
U pravu si, i ova pitanja jesu direktno vezana i za tvoju temu istraživanja; čini mi se da smo ovde diskutujući povezali tvoju i Mihailovu temu (mada, sve su naše teme povezane, i valjda zato i možemo zajedno da razgovaramo). Očigledno je i da "dobra muzeologija" ne vodi "lošoj kolekciji" kada pristupamo interdisciplinarno, odnosno, baš bez tog parcelisanja i omeđivanja koje si pomenuo. Mislim da znam tačno na koju aroganciju misliš, a takođe se slažem i sa Nikolom da nje ovde nema, odnosno, da niko ko se uključuje u raspravu nema loše namere i u vezi sa tvojim komentarom - nisam se osetila "prozvano" i smešteno u kontekst koji si po ličnom iskustvu podelio sa nama (na kraju krajeva, i sama sam poželela da podelim neka svoja razmišljanja sa svima vama bez pretenzija na agresivnu istinu). Ovde mi se javlja i još jedno pitanje delimično vezano za moju prezentaciju, a to je pitanje internet komunikacije, meni vrlo korisne i često drage, ali takođe i spremne da otvara nesporazume zbog tog "mute" efekta, očišćenog od gestikulacije, ljudskog glasa i ostalih karakteristika usmene komunikacije i razgovora (pade mi na pamet i knjiga koju je prof. Bulatović jednom pomenuo - Muza uči pisati - koja se baš i bavi pitanjem usmene kulture).
Na kraju, ostaje mi da kažem nisam aludirala ni na loše kolekcije, ni na izrazito parcelisanje znanja ni na aroganciju - više sam detinje uzbuđena i inspirisana MIhailovim pitanjima podelila svoje gledište sa vama. U skladu sa temama o popularnoj kulturi koje smo pominjali, delim Nikolino optimistično pitanje o korisnosti trash-chat razgovora i tu se takođe slažem.
Eto, toliko od mene ovog jutra, čujemo se dalje, meni stvarno nedostaju naši susreti.
Pozdrav! |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi moji,
Malo uzbuđenja nije na odmet. Ako ga nema, nema ni nauke, ni struke. Da li je katkad diskusija otišla u neželjenom pravcu - pa jeste, ali ne bi trebalo da to držimo u fokusu u smislu uvrede. Umesto odbrane, scientifikacije ili akademizacije, možda je važno kristalisati u grupi zašto Aleksandar stvara asocijaciju na dve estradne ličnosti (njegovo personalno preispitivanje je da li ima i tu potrebu).
Promena fokusa je, čini me, dobrodošla, mada vidim da se klatno pomera u tu stranu, čak i bolje i kvalitetnije nego na samom početku.
Zašto dve trash-chat prijateljice mogu biti korisne?
Da li umetnost i kultura, paradoksalno, postaju vrhunski i priznati onda kada njihov značaj (ne neminovno i sva znanja i značenja) prodru do nivoa popularne svesti (da ne kažem kulture)?
Drugi nivo je, iako se uglavnom prema njemu odnosimo kritički (ali ne i isključivo nihilistički) je onaj koji lepo secira Mihailo: nepostojanje smera, kursa, muzeja, odeljenja, profesionalca, zatvorena vrata na kvazi-institucionalnim umetničkim okupljanjima.
Nema društva koje ceni vaninstitucionalnu scenu (gotovo bilo kog oblika) sem ako ne postoji jaka institucionalna scena - to je odlika perverznog odnosa koji raste i razvija se samo ako postoji tenzija na pomenutoj relaciji.
Istina je da ne fokus ovde nije na odnosu fotografije i muzeja, već fotografije i umetnosti. I kako je, kada i pod kojim uslovima fotografija umetnost? Dodatno, zašto joj je uopšte i potrebna ta vrsta kofifikacije? Dimitrije sasvim fino i kratko obrazlaže svoj stav sa kojim bi se, verujem, složila većina onih koji o tome uopšte i razmišljaju.
Ja nemam odgovore ne zato što ih ne znam (a i ne znam ih), nego uglavnom zato što oni i nisu kodifikovani. Ali, moramo se složiti da nas je Mihailo naterao da razmatramo jedno pitanje (njemu važno) daleko ozbiljnije (pa sada i argumentovanije) nego što smo to radili na početku. Pridobio nas je za svoje "vojnike" i verujem da bismo svi "zagovarali njegovu stvar" samo zato što nam je ponudio uverljive argumente. Da li to znači da treba da prestanemo da raspravljamo međusobno? Ne, naravno! Da li možemo sebi da dozvolimo da iskliznemo iz šina tokom te rasprave. Pa, naravno.
Ja najiskrenije verujem da onaj ko nema dobre namere nema ni želju da bude na ovom forumu niti da se oglašava.
A to je sve divan uvod u sledeću prezentaciju koju ću, mislim okačiti u utorak, a to je prezentacija Katarine Jović (već ju je poslala) a koja se tiče Muzealizacije građanskih salona XIX veka. Odlična podloga da vidimo da li treba da kodifikujemo međusobne rasprave ako smo se već dogovorili o čemu pričamo? Kao i šta su predstavljali saloni i koliko "naš mali klub" sliči, ili predstavlja savremenu reinterpretaciju. Mislim da će ova prezentacija svojom distancom omogućiti da o svim prethodnim temama razmišljamo odjednom.
Pozdravljam vas sve,
Najiskrenije se nadam skorijem susretu.
PS: Nema potreba da govorim da će ove aktivnosti doneti čiste desetke za sve učesnike, ako je neko uopšte i sumnjao u to. Al, ajde da napomenem. |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dobro veče moje lepotice i lepotani,
moram vam priznati da nisam iznenađen ovakvim stavom mojih kolega i na kraju mogu samo da kažem da vas sve najiskrenije volim. Sve ovo što je izrečeno na moj račun, navelo me je da se juče na porodičnom ručku preispitam da li sam stvarno nepristojan, bezobrazan i neprikladan u nekim svojim stavovima? I dok su se jela rebarca sa roštilja i mladi luk, svako od članova moje lude porodice je iznosio mišljenje na pitanja koja sam postavljao. Da li je fotografija umetnost, a fotograf umetnik? Bilo je smeha, suza, coktanja, ali ne zato što je luk ljut ili se meso lepilo za nepce, već zato što je svako mogao da kaže zapravo šta misli.
Žao mi je Dimitrije i Mihailo što ste moje komentare prihvatili toliko lično (nemam ništa lično protiv vas), ali bolje se istresite sada, nego na nekog od članova komisije.
p.s. počeo sam da pišem novelu inspirisanu trenutkom kada se Ruška Jakić i Biljana Vilimon pojavljuju pred onim G. na istinu i moraju da mu odgovore na samo jedno pitanje: Da li je fotografija umetnost, a fotograf umetnik? Trenutno se baš zabavljam, jer u ovoj mojoj noveli Ruška ima genijalan stav o tome koga smatra umetnikom u svetu fotografije.
Naravno, ostaje i da dam komentar na prezentaciju.
Voli vas sve mnogooooo Aleksandar!
|
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Aleksandre, Ne razumem tvoju potrebu da nastaviš sa uvredljivim ponašanjem. Što se mene tiče - ne moraš više da se trudiš sa komentarima. Sada je jasno da su oni isprovocirani razlozima koji su previše daleko kako od teme, tako i od neophodnog nivoa (da ne spominjem moja interesovanja). Ne bi bilo loše da tu energiju i kreativnost iskoristiš za unapređivanje tvojih tekstova i prezentacija - to će sigurno obradovati i članove komisije koje spominješ. Uzgred, ne znam da li si upućen, ali ponašanje na internetu nije oslobođeno pravne i akademske odgovornosti. Mihailo
|
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Mihailo, nisi u pravu i prosto ne želim sa tobom da se raspravljam. Samo si trebao da imaš šire poglede na pitanja koja postavljam između redova (ne samo tebi, nego na prvom mestu samom sebi), a koja si doživeo kao napad na svoju ličnost. Zašto ih uopšte postavljam? Prosto, svi se mi u grupi isto pitamo i imamo skoro slične nedoumice. Doživeo sam, u najbizarnijem trenutku u životu...koji je bio da li ću otići nekom na istinu, da mi se postavi pitanje: Koja je uopšte svrha umetnosti? Vrlo prosto pitanje, na koje barem tri puta progutamo knedlu u grlu. Upravo si sve moje komentare trebao da prihvatiš kao moje lično preispitivanje, jer sam u toj bizarnoj situaciji (koju ću vam jednom ispričati na kafi), shvatio da bez obzira koliko mi živimo u našim zabranima, izvan njih nismo sigurni u davanju odgovora na pitanja koja su čak i na prvi pogled prosta.
Zato su dve trash-chat prijateljice mogle biti korisne (upravo u onoj popularnoj svesti), ali zaustavljam klatno u ovoj raspravi, a ti kako hoćeš. Aleksandar |
| Re: FOTOGRAFIJA I UMETNOST |
|
Dragi svi,
Zaista bih vas zamolio da se ne povodite za raspravama koje se ne mogu okončati akademskim alatima.
Ovde imate mogućnost da samo pišete. Tako nedostaje ogroman opseg komunikacije koju imamo kada smo zajedno - govor tela, lica, ton, celokupna atmosfera. Iz pera uvek izlazi više nego što bi trebalo (jer pokušavamo da nadomestimo sve druge elemente komunikacije), ali uvek nedovoljno da bi se razumeli.
Zato, još jednom molim, da ovu raspravu ostavite za kada se vidimo.
Uskoro "kačim" i prezentaciju Katarine Jović, kako sam napomenuo, i verujem da će ona biti dobar podstrek da se kroz nju raspravlja i o svim drugim prezentacijama. Ne zaboravite, sve naše rasprave proizilaze iz građanske svesti, barem se nadam.
Pozdrav,
Nikola
|