Drugi u heritologiji

Draga Nela,

Uživao sam u tvojoj prezentaciji, jer mi je sve bilo vrlo jasno, a pre svega pismeno. Jedino za tvoj rad nisam dao komentar, mada sam ga više puta pročitao i mogu sa sigurnošću da kažem: ’’ Ti zapravo pišeš, kao što govoriš’’. Sviđa mi se tvoj stil pisanja i način izražavanja. Takva je i ova prezentacija, kratka, jasna i pitka.

A nama se pije samo limunada...Ahahaha..pa da krenem:

Slajd br.3. – Genijalni su mi svi ovi citati u kojima se poriče postojanje muzeja savremene umetnosti, jer se slažem sasvim. ’’ Javne spavaonice u kojima se zauvek spava pored bića koja mrziš ili koja ne poznaješ’’...Ahahahaha. Genijalno, mada mi aludira na činjenicu da se publika za modernu, a posebno za savremenu umetnost edukuje u dužem vremenskom periodu uz pomoći intelektualnih doskočica. Pa mi je stoga i samo razlučivanje modernog od savremenog uslovljeno vremenom konzumacije i prihvatanja. Moderno je po nekom mom mišljenju i shvatanju pojam koji je već neko vreme ustaljeno i prihvaćeno, a savremeno je nešto što nastaje ’’sada’’ u ovom trenutku, koje vremenom postaje moderno. Tako gledam na modernu i na savremenu umetnost.

Iz knjige koju si nam priložila (iskreno nisam uspeo svih 380 strana da pročitam...ali sam pronašao neke odgovore na tvoja pitanja, ali i na neka moja. ''savremeno umetničko delo odnosi se samo na dela živih umetnika koji rade i proizvode u trenutku dok govorimo str.14.’’

Slajd br.4. – Muzej savremene umetnosti – prvi pokušaj. Baš čudno da se Dimitrije nije zainteresovao za ova pitanja akvizicije Luvra. Ideja je genijalna u prikupljanju ’’umetničkih dela iz sadašnjosti za budućnost’’. Možda bi mogla da mu pomogneš da uvidi da li su to dela bila isključivo francuskih umetnika ili su odabrana dela živih umetnika paradoksalno, muzealizovana nakon njihove smrti kao odraz prikrivenog postkolonijalizma i diplomatije poniženja. Jedino što mi nije jasno, zašto se Muzej živih umetnika uopšte nadovezivao na Luvr. Ni po meni tu nema institucionalne logike.

Slajd br. 5. - Fluidnost kolekcije – Genijalan mi je dogovor pomenuta tri muzeja, ali jasno mi je što do realizacije nije došlo, jer nije trebao ni da postoji predlog u iskazivanju istorijske slike razvoja umetnosti koju je Metropoliten želeo da istakne. Stoga mi je predlog Novog muzeja savremene umetnosti mnogo logičniji. Polu-stalna kolekcija dela živih savremenih umetnika, koja se nakon dvadeset godina menja pošto su ista dela postala moderna. Drugim rečima, muzej postaje sredstvo za osamostaljenje ovog termina i njegov prelazak od jedne žanrovske ili pak možda stilske, kontekstualne odrednice, u stabilnu istoričarsko-umetničku kategoriju. Str.14.

Slajd br.6. – Temporalna ili vrednosna odrednica? Ovo svakako može da ti bude polazište razrešenja cele problematike . Po meni su kolekcije MSU upravo ’’prošlost budućnosti’’ a više su od toga, jer su se fosilizovale sa kompletnim muzjeskim enterijerom. Mislim da bi MSU trebao, kao i Muzej moderne umetnosti u Bostonu, da promeni naziv u Galeriju i/ili Insititut za savremenu umetnost. Iskreno od zgrade Doma Vojske bih napravio Muzej moderne umetnosti (ovo su moje pesme , moji snovi). Ja stvarno verujem da se morednost još uvek razvija u korak sa savremenošću.

Slajd br. 7. – Grojsova definicija muzeja savremene umetnosti mi je mnogo prihvatljivija. Više bih voleo da je napisao Institut savremene umentosti za unapređenje i razvoj lokalne produkcije. Imam kompletnu dokumentaciju Fondation Louis Vuitton, biće ti zanimljivo da uvidiš tu kontradiktornost u celom ovom sistemu, kada sam radio tamo 2014. godine, glavni kustos nas je učio da svakom posetiocu moramo da kažemo da je Fondacija nastala sa ciljem prosvećenja Francuske nacije o savremenoj lokalnoj umetnosti, izuzimajući da je 70% izloženih dela savremene umetnosti bilo od nemačkih i američkih umetnika, a ne lokalnih. Evo još nešto za Dimitrija i geopolitiku emocija, a tebi za akvizicionu politiku tzv.muzeja savremene umetnosti. ....iz knjige ...Razvoj muzeja je očigledno prevazišao čak i najoptimističnija očekivanja osnivača. Ne samo da celina svih svetskih muzeja danas predstavlja kolosalno nagomilavanje bogatstva, već pre svega celina posetilaca svih svetskih muzeja bez sumnje predstavlja najveći spektakl čovečanstva oslobođenog materijalnih briga odatog kontempalciji.str.9.

Odlomak koji mi se učinio zanimljiv za tebe :

Savremena umetnost i muzej kritika političke ekonomije umetnosti

Moć, elita i savremena umetnost je tema teksta Terija Smita koji se takođe bavi Gugenhajmovim muzejem u Bilbau. U svojoj analizi Smit se koristi terminom ikonotip, što je kovanica-pokazatelj globalne ikonomije kao svojevrsni derivat Deborove dobro poznate analize spektakularnog društva kao društva u kome su društveni odnosi svedeni na sliku (ikonu). Za Smita su muzeji danas stecišta finansijskog kapitala, odnosno moćni ikonotipovi, gde sadržatelj postaje sadržina, a njihov identitet više ne određuje kolekcija već spektakularna arhitektura. Analizom istorijata građevina Gugenhajmovih muzeja, počevši od prvobitne kontroverzne zgrade Frenk Lojd Rajta, on pokazuje način na koji je došlo do dominacije ikonotipa. U kontekstu dominacije globalnog finansijskog kapitala važno je pitanje mesta i stanja tzv. „istočnoevropske umetnosti” posle Hladnog rata. Kako svedoči Marija Hlavajova, pojava Soros centara za savremenu umetnost u zemljama Istočne Evrope je samo odložila stvaranje lokalnog odgovora na procese kroz koje su društva prolazila. Od 1992. godine, kada je počelo njihovo osnivanje, sa dvostrukom ulogom da deluju kao fondacije za dodelu sredstva za umetničku proizvodnju i kao platforme za novu umetnost (u nameri da se ubrza proces tranzicije), ovi centri su u suštini samo stvorili novi problem – otuđenost od lokalne produkcije. Str.18.

Slajd br. 8. - Odgovori na tvoja pitanja:

1. Da li je muzej savremene umetnosti forma koja je

neuklopiva u osnovnu institucionalnu logiku

muzeja i/ili savremene umetnosti?

Ovo pitanje mi se uklapa u tvoj slajd br.6. Meni je neuklopljiva forma muzeja savremene umetnosti, jer mi je prihvatljivija forma instituta ili galerije.

2. Da li je muzej savremene umetnosti trezor?

Ukoliko ima stalnu postavku koja se konstantno uvećava, onda je trezor. Polu-stalna postavka i zbirka mi je odgovor za anti-trezor sa slajda br.5.

3. Da li je delo savremene umetnosti muzealija?

Jeste, ukoliko odabrano delo ima moć preuređenja prošlosti i omogućava nam slobodu interpretacije odrećenih poruka (informacija) u budućnosti. Ne znam odakle je ova konstatacija izletela iz mojih misli…Ahahahahah. Previše sam čitao ovih dana studije o politici nasleđa.

4. Koji artefakti savremene umetnosti i po kojim

kriterijumima postaju muzealija?

Prema stepenu savremenosti ( originalnosti, provokativnosti, upotrebljivosti, aktuelnosti, informativnosti…) J

5. Kakav odnos te muzealije imaju prema sadašnjosti,

a kakav prema budućnosti?

Informativni proces koji se svodi na odnos starog i novog.

Vokabular.org

Vokabular.org

Draga Nela,

pišem ti ovo pismo, sa nadom da ćeš ga pročitati, jer sagledavši sve komentare naših dragih kolega, od tebe ni traga ni glasa. Ovo su moji komentari na tvoju temu interesovanja i prezentaciju. Teren je vrlo klizav, i otvara brojne polemike. Nadam se da te neću zbuniti svojim naivnim ’’shvatanjem’’ razlike između moderne i savremene umetnosti. Ukoliko pročitaš ovo naše priključenije, uoči Petrovdana, ti pusti koje slovo čisto da znamo da si zdravo i živo.

Veliki pozdrav,

Aleksandar

Draga Isidora,

evo mojih komentara na tvoju prezentaciju: DISONANTNO

Slajd br.2 Disonantno nasleđe –

· U vezi pojma disonantnog nasleđa me buni što pomenuti autori John E. Tunbridge i Greory ukazuju na konfliktnu prirodu nasleđa. Po meni nasleđe samo po sebi ne može da bude konfliktno, jedino što konflikt u vezi nasleđa nastaje lošom medijacijom među narodima i narodnostima. Tražeći brojne podatke za Dimitrijevu prezentaciju, naišao sam na rad njegove i moje profesorke Milane Dragićević-Šešić, koja se u jednom delu posebno osvrće na geopolitiku emocija, a vrlo lepo objašnjava pojam baštine nasilja. ’’Autorka zaključuje da je danas svim balkanskim zemljama potreban sintetički sveobuhvatni pogled na kulturu Balkana iz transnacionalne i transkulturalne perspektive. Taj pogled zahteva odnos prema sopstvenom nasleđu i nasleđu drugih grupa bez prisvajanja i zanemarivanja uz posebnu pažnju poklonjenu baštini nasilja. Istovremeno, neophodno je i inoviranje metoda upravljanja nasleđem, uvođenje metoda medijacije, te uključivanje materijalnog i nematerijalnog nasleđa u kulturnu, obrazovnu i turističku ponudu svake pojedine zemlje.’’

· Stoga, poruke o prošlosti koje se vezuju za nasleđe neće nikada biti jednolične i istovetne, slažem se u tome, uvek ćemo ih različito tumačiti i razumeti.

· Da li je svako nasleđe disonantno? Ovo pitanje i mene buni...Razmišljao sam i na ovu temu, pa sam dugo verovao da sve ono na šta može da se stavi tapija je disonantno (što se po meni odnosi na materijalno i nematerijalno nasleđe, ali za prirodno nasleđe donekle je druga priča, prirodu čovek ne može da brendira, dok je u socijalističkoj spomeničkoj skulpturi ona scenografija koja uvek ima univerzalnu simboliku. Spomenik na mestu stradanja je disonantan ako se prebrojavaju žrtve koje su nacionalnosti, ali priroda je neutralna.). Još mislim na ovu tvoju konstataciju i na pitanje samom sebi povodom disonantnosti nasleđa.

Slajd br.3. – Ovaj slajd bih pre oslovio Disonantno nasleđe revolucije/ nasilja i time ga preuredio. U tezama bih stavio šta sve ulazi u ovu grupu nasleđa : mesta stradanja, masovne grobnice, vojna groblja, logori, stratišta...Ukoliko uzmemo da je politička revolucija (sem kulturne) preobraćanje nasiljem. Izbacio bih ovaj citat Dolores Ivanuše, kao i nabrajanje: ’’Muzeji, tematske izložbe, spomen područja....’’

Slajd br.4. – Izbacio bih prve dve teze. Po meni su nepotrebne. Počeo bih sa trećom tezom nastanka muzeja revolucije, na koju se nadovezuje informacija o zadatku i izložbenoj delatnosti. Ovo mi je zanimljivo, jer mi (Jugosloveni) tek tada počinjemo da istražujemo revolucionarnu prošlost, koja je trebala da opravda legitimitet revolucije radničke klase i NOB-a u II svetskom ratu. Mada ako pogledamo bolje, revolucije iz prošlosti su bile druge po redu muzealizacije, imaš odličan primer Seljačke bune koja se desila 1573.godine, a muzealizovana nakon 400. godina (1973.god. https://www.msb.mhz.hr/ 04.05.2020.).

Slajd br. 5-6. – Osvrt na njihovu sudbinu nakon raspada. Žao mi je što ti Dimitrije nije dao neke dopune iz štiva koje je analizirao, ali evo šta piše prof. dr Šešić : ''U teoriji Dominika Mojsija, za razumevanje društva i društvenih interesa ključno je poznavanje vladajućih kolektivnih emocija. Iako on sam govori da je broj emocija veoma veliki, svoju teoriju fokusirao je na tri ključne – emociju nade, straha i poniženja (Mojsi, 2013). Za razumevanje politika sećanja i odnosa prema nasleđu na Balkanu, važno je utvrditi istorijske procese koji su različita balkanska društva u istim vremenskim periodima emotivno razdvajali. Tako su periodi nakon Berlinskog mira, periodi nade za crnogorsko i srpsko društvo, a period poniženja za bugarsko kojem su oduzete velike teritorije dobijene samo godinu dana pre toga Sanstefanskim mirom. U vreme socijalističke Jugoslavije, za većinu njenih stanovnika, dominantna je kultura nade, dok Grčka, razbijena građanskim ratom i Bugarska i Rumunija uključivanjem u Varšavski pakt, ulaze u složene emotivne procese koje nosi sobom kultura straha (strah od blokovskih sukoba i nuklearnog rata). Ta kultura straha zahvata jugoslovenske narode od devedesetih godina 20. veka iz drugih razloga, da bi ubrzo Srbija ušla u kulturu poniženja, koju karakteriše osećanje nesigurnosti i nelagode, osećanje opadanja istorijskog značaja (stoga i želja da preuzme u celini jugoslovensko nasleđe), teorije zavere, narativi viktimizacije, „mračnog narcisizma“, autodestrukcije...

Slajdovi br. 7,8,9. – Vrlo su mi zanimljivi i prosto me ova evolucija oduševljava, od Narodnooslobodilačkog muzeja(1948.) – Muzej narodne revolucije Slovenije (1962.) –Muzej moderne istorije Slovenije (1994.) do Muzeja savremene istorije Slovenije (2004.). Nela pomagaj ! Da li je ispravno da muzej revolucije bude muzej savremene istorije ?

Slajd br.10. – Muzej revolucije naroda Hrvatske. Slažem se sa kolegama da je na ovom slajdu teško čitljiv tekst, ali sadržaj ima primat. Pročistio bih tekst, u tom smislu da ne dajem akcenat na zdanje u kome je muzej bio nasilno smešten. Svakako arhitektura i istorijat građevina koje su uzurpirane (nasilno pretvarane u muzeje) za muzeje može da ti bude jedno poglavlje u radu.

Slajd br.12. – Ova fotografija je genijalna. Ne znam šta Mihailo misli o njoj?

Slajd br.13. – Draga Isidora, dok sam čitao istorijat Muzeja narodnog oslobođenja u Sarajevu, nekako sam se pitao koja je svrha pretvaranja ovih muzeja revolucije u istorijske muzeje? Da li samo narodi na Balkanu svoj identitet opravdavaju istorijom ratovanja?

Slajd br.15. – Ukoliko pogledaš zbirke svih naših muzeja, one su centralizovane. Vojni muzej u Beogradu ima takvu zbirku i stalnu postavku. Veliča sve narode i narodnosti kroz vekove, a završava se sa bombardovanjem Srbije iz 1999.godine.

Slajd 16,17. – 1959. godine, rodila se ideja o Muzeju revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije za koji nikada nije podignuta odgovarajuća zgrada. Ova dva slajda možeš slobodno da spojiš u jedan.

Slajd br.20. – Lepo si istakla ključne stvari

Slajdovi br.21,22. – Izdvajam za tebe odlomke iz rada prof. dr Šešić:

• · Sa druge strane, interesantno je videti da transkulturalni i transnacionalni identitet Evrope, u procesima evropskog ujedinjenja, gradi se pre svega na „zajedničkoj“ baštini nasilja – u tom smislu su muzeji holokausta danas realizovani u svim zemljama Unije – primer politike sećanja koju gradi nova Evropa. Sve zemlje novih demokratija od Letonije do Mađarske izgradile su svoje muzeje holokausta, stvorile su ili revitalizovale (obnovile na drugačijim principima) mesta sećanja (na holokaust ali i druge oblike masovnih ubijanja tokom i nakon Drugog svetskog rata), iako su do 2000. godine gotovo „obrisale“ sećanja na svoje Jevreje i njihovu kulturnu ulogu. No danas, nova politika sećanja, u trenutku kada u njima nema više značajnijih delatnih zajednica sećanja, obnavlja sećanje na nasleđe nestalih drugih – pa tako u Poljskoj cvetaju festivali jevrejske kulture, filma, etc, ali još uvek ne u Litvaniji i Letoniji.

• · Obeležavanje Prvog svetskog rata u celom svetu organizuje se na tradicionalni način: vojna istorija, istorija ratova i njihove političke posledice su u prvom planu – a život, kulturološke posledice sasvim su zanemarene. – Ovo mi je draga Isidora ključno u disonantnom nasleđu.

• ·  Kako gradimo odnose između našeg sopstvenog vremena i istorije Balkana? Kako uspostavljamo sistem sveobuhvatne zaštite nasleđa i da li je on dovoljan da ukaže na kompleksnost i različitost iskustava i doživljaja balkanskih naroda? Šta istražujemo, šta štitimo, a šta izlažemo i činimo vidljivim – tri su osnovna pitanja koja nam ukazuju na politike nasleđa kao segmenta širih kulturnih i javnih politika. Nasleđe je danas primarno političko pitanje – i kada ga zaboravimo i kada ga koristimo. A koristimo tek pojedine „istorijske epizode“, one koje odgovaraju trenutnim političkim stremljenjima, pa se može reći da je to „epizodno pamćenje“, karakteristično za najveći broj balkanskih gradova i država koje neodgovarajuće događaje brišu iz sećanja.
• 
  

Draga Isidora,

tvoja prezentacija mi je baš bila razumljiva i vrlo primamljiva za razmišljanje i traganja odgovora na neka pitanja koja su mi se postavljala dok sam čitao tekst. Mislim da ti je tema vrlo zanimljiva za istraživanje, pogotovo ukoliko bi analizirala život i kulturološke posledice koje su zanemarene u medijaciji ovog tipa nasleđa. Mislim da je generacija koju spominješ sposobna da objektivno postavi stvari u poimanju kolektivnog identiteta. Nadam se da sam ti svojim komentarima dao dobre smernice.

Tu sam za svaki vid pomoći.

Veliki pozdrav,

Aleksandar

p.s. u prilogu ti dostavljam rad prof. Dr Milene Dragićević-Šešić

naleteo sam i na ove vrlo zanimljive članake

1. https://www.dw.com/sr/arheolozi-u-nema%C4%8Dkim-rovovima/a-44705340

2. https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/1440642/nova-naucna-oblast-arheologija-prvog-svetskog-rata.html

3. https://www.muzejnasilja.org/