 | MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
And now,
Something completely different!
Drago mi je da se diskusije odvijaju i bez mene (neaktivnog i usmerenog i dalje na osnovne studije, jer ta deca jednostavno ne odustaju!!!!).
Moram da podelim moje iskustvo oko mentorisanja, možda već jedsam, ali kako reče ona jedna u filmu "neće da se baci"! Kao i confession to make:
Bulatović je bio moj mentor (zvanično). Šola se večito uguravao da je to i on (naročito po belom svetu), i nije da mi nije prijalo što to izgovara, ali zvanično nikada nije bio. Ali, najviše sam naučio iz toga što me je Milan Popadić stalno "nervirao" svojim komentarima, iako sam, moram da priznam, uživao u našim malim svađama pred publikom ili potpuno bez nje. Znam da je i on, samo neće nikada da prizna.
Autoritet daje smernice - ne mislim da sam to ja ovde, naprotiv, a kolege podstrek i ideje za razmišljanje. Odlična ste grupa - raznoliki karakteri, ali imate šta da kažete jedni drugima i šta da razmenite. Delite šta god mislite da treba, na kom god nivou da razmišljate, uopšte nije važno. Iako ima komnetara za koje mislite da su ovakvi i onakvi, svakako su korisni. Uvek se zapitajte oko svojih motiva da reagujete.
Eto, dosta za sada od mene.
Dužan sam Dušici - komentar na prezentaciju (sem onog uvodnog) i info da mi je Kafka ostao na stolu u Bg. Trune, sam, verovatno zajedno sa mojim omalenim drvetom limuna i biciklom kojoj je ispustila zadnja guma. Nemam nerava da sednem u kola i dođem da se pobrinem samo oko te tri stvari u vremenskoj stisci sa policijskim časom. Kafka je, moram priznati, kolateralna šteta. I stvarno mi je zbog toga žao - Spao sam ovde na Intimnu istoriju čovečanstva.
Ani Novaković i Isidori Vučić - komentare na prezentaciju. I podršku! Obe ste me prijatno iznenadile sveukupnim napretkom!
PUNO VAS POZDRAVLJAM!
I ne zaboravite - what happens in Forum, stays in Forum!
|
 | KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
KOMENTAR NA PREZENTACIJU
Draga Ana, glavni utisak mi je da je tvoja prezentacija, kao i tvoji tekstovi koje sam pročitao, dosledni rezultat vrednog rada i obraćanja pažnje na detalje. Naravno da sve uvek može da se unapredi. Posle Aleksandrovih
komentara moram da pazim šta pišem Da se vratim na tvoju prezentaciju. Čini mi se da je balans između tekstualnih i ilustrovanih slajdova dobar - ako ne grešim tu je 28 ilustrovanih i 14 slajdova bez ilustracija. Ipak, uvek mi izgleda da su slajdovi sa previše teksta naporni za čitanje i moj pristup bi bio da se tekst svede na minimum. To posebno u vezi sa slajdovima 6, 9, 14, 19 i 24. Kada god je to moguće treba ostaviti samo esencijalne reči u vezi sa idejom koja se predstavlja. Haiku Power Point. To je naravno samo moje mišljenje, molim te da ga ne shvataš kao kritiku. Slajd 19 je problematičan iz dva razloga - prvo rečenica "Određene definicije internet mima smatraju da..." - možda je bolje uvesti autore - "autori definicija mima smatraju" ili staviti "prema nekim definicijama mima" itd. Drugi manji problem je nejednak prored između treće i četvrte rečenice u nabrajanju. U vezi sa citiranjem - na istom slajdu 19 vidim da si potpisala Bahtinov citat na kraju. Ako se ne varam to je jedino spominjanje autora pored slajdova 2, 3 i 4 gde se govori o Dokinsu i citata Šole na slajdu 30. Ovo spominjem jer mi kod nekih drugih rečenica na tekstualnim slajdovima nedostaje potpis autora, odnosno izgledaju kao citati. Pitam se da li bi sa navođenjem još nekih imena tu i tamo bilo jasnije šta su tvoje rečenice a što citati ili parafraze. Naravno, spisak izvora na kraju objašnjava sve, samo razmišljam šta bi bilo bolje. Čini mi se da je izbor ilustracija dobar, nema nijednog mima koji nije funkcionalan na ovaj ili onaj način. Pošto je bilo reči o legendama - ovde naravno nema reči o potrebi za legendama, ali zanimljivo je razmišljati o tome kako bi legenda (recimo u knjizi) izgledala za mim. Čini mi se da je glavni nedostatak prezentacije formalne prirode - izbor fonta (bar u pdf verziji) nije dobar jer je naporan za čitanje. To se posebno vidi jer su bela slova na crnoj pozadini posebno naporna za gledanje/čitanje. Takođe, prored između redova u pasusima je minimalan i to dodatno otežava stvari. Pri tome razumem da si verovatno želela da slova teksta liče na slova iz mimova. Za kraj - mislim da je prezentacija odlična i molim te da sve moje komentare razumeš kao iskreno dobronamerno detaljisanje. Pozdravljam te, Mihailo |
 | Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Dragi Mihailo,
Veliko hvala na svim zapažanjima! Nema potrebe da se "pazi" šta se komentariše i piše, jer kako je Nikola rekao na osnovu svog iskustva - beskrajno mnogo znače kritike, komentari i zapažanja koleginica i kolega. Mim posvećen Aleksandrovom komentaru jednako je dobronameran kao i njegov komentar (zapravo svaki komentar koji nam svima ostavlja, bilo pozivitne ili negativne prirode).
 Moram da priznam da sam imala dileme oko fonta i navođenja teorija i dilema povodom mimova koje si ti zapazio. Takođe, ne mogu da verujem da si zapazio i sitnice koje su, iskreno, proizvod moje male lenjosti (nejednaki razmaci između rečenica i sl). Hvala ti na tome, to će me naterati da ubuduće ipak ispravljam te detalje i da, kao što znam da treba, "zategnem" prezentaciju...
Ono što mi se čini važnijim zapažanjem jeste potpisivanje autora. Mislila sam o tome da li će vam biti konfuzno, i krenula sam u jednom momentu da potpisujem sve te ljude, ali sam onda odlutala u neke druge teme i tekstove i onda zaboravila da ujednačim potpisivanje. Valjda zbog toga i počinje prezentacija sa "One can not simply make a ppt in quarantine".
Što se fonta tiče, da, znam to, čak je i meni mučenje da čitam te slajdove, ali sam ipak ostavila Impact da i sama prezentacija pomalo mimuje.
Pitanje legende za mim je vrlo zanimljivo, mislim da bismo svi imali drugačije predloge. Ono što ja mislim jeste da bi bilo potrebno nazivati ih po tim catch frazama po kojima se oni prepoznaju (ili npr. Distracted Boyfriend je već ustaljen naziv za taj mim). Sajt koji se trudi da sistematičnije sačuva mimove je KnowYourMeme, pa bi on sigurno bio prvi izvor kome bismo se obratili za potpisivanje mimova.
Za kraj - sve komentare tako i razumem, veliko hvala
Pozdrav!
AK |
 | Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Aahahaha...Genijalno! Ana nasmejala si me do suza. Inače moj omiljeni lik iz Star Treka. Završio sam juče sa nekim poslovnim obavezama, tako da ću se danas posvetiti tvom radu. Stvarno je potpuno osveženje, ali detaljnije ti pišem kasnije.
Veliki pozdrav,
Aleksandar |
| Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Jedva sam čekala da ti vidiš jer sam znala da ćeš da umreš od smeha :D |
| Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Draga Ana,
Složila bih se sa Mihailom da su svi mimovi funkcionalni, duhoviti i dobro odabrani, kao i da je ipak potrebno naglasiti šta je citat a šta su tvoje reči.
Skrenula bih pažnju na ono što je Milan rekao u vezi sa paradoksalnom efemernošću mimova koji pak večno cirkulišu. Pamćenje je uvek bilo selektivno i esencijalno za očuvanje i stvaranje kulture. Mnogo toga je zaboravljeno/izgubljeno a samo malo je preostalo iz ranijih epoha. Međutim, danas imamo suprotan problem. Zahvaljujući internetu, najveći deo naših celokupnih životnih iskustava može da bude i jeste negde zabeležen i sačuvan - hteo to neko ili ne. Ako smo nekad imali problem sa manjkom kulturalne zaostavštine, danas imamo problem sa viškom svakakvog, nefiltriranog sadržaja, kulturalnog šuma. Stoga deluje da bi možda danas trebalo raditi na tehnikama zaboravljanja a ne pamćenja...
Mimovi bi se svakako mogli dovesti u vezu sa pop artom pa i istorijskim avangardama npr. dadom ali teško i sa konceptualnom umetnošću. Konceptualna umetnost je bila zasnovana na ideji kao umetnosti a ne na slici/predstavi, u najširem smislu te reči. Za prezentovanje te ideje mogla su se koristiti različita sredstva, čak i slika/fotografija ali na neslikovit način. No svi upotrebljeni materijali, tehnike i sl. su tek sredstva za očitovanje/poimanje ideje a ne konstitutivni elementi rada. A mim je ipak vizuelna umetnost i sastoji se od slike i teksta.
Srdačno,
Dušica |
| Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Draga Dušice,
Hvala na komentarima. Velika je istina da je trebalo na svakom slajdu da označim odakle koja definicija dolazi (a više je autora u pitanju). Moje reči nekako dođu kao slajdovi zaključaka nakon nekih iznetih teorija...
Slažem se s tobom kada je reč o efemernosti kako interneta, tako i popularne kulture. I jeste istina da danas imamo višak svega, višak, kako si ti rekla, kulturalnog šuma. Ali nisam sigurna da to znači da "previše pamtimo" pa da treba da radimo na tehnikama zaboravljanja. Moj utisak jeste da nas gomilanje (podataka, informacija, sadržaja, čega god na tom beskrajnom prostoru interneta) dovodi do toga da zapravo više uopšte i ne pamtimo, nego guramo stvari u oblake (cloud), drajvove, eksterne diskove i slična pomagala... Filtriranje i škartiranje jesu neophodni, tu se slažem, ali možda ne radi zaboravljanja, već radi prokrčenja puta ka pamćenju.
Što se tiče tih umetničkih poređenja, ona su u prezentaciji predstavljena iz kataloga izložbe "What do U Meme" i onog jednog tekstića o tome šta mimovi duguju istoriji umetnosti. Moja pozicija jeste da ne mislim preterano o mimu kao vrsti umetnosti (iako se mora priznati da svakako imaju uticaja svi pomenuti artovi). Što se konceptuale tiče, ona je tu jer neki autori zapravo mim ne vide kao vizuelni predmet, odnosno, suštinu mima iščitavaju u onome što iz njih shvatimo, iz poruke, iz tog oštroumlja, dejstva dosetke, iz nestabilnosti same vizuelne predstave koja se stalno i iznova menja radi novih poruka i ideja. S tim i jeste u vezi to što si rekla o konceptualnoj umetnosti - dakle, sve što mimovi koriste (a ne koriste samo reč i sliku, ima i drugih mimova koje nisam uključila, gif, video, začudne kombinacije raznih internet formata) na kraju i nije važno, jer poenta je u njihovoj ideji, ili više - dosetki. Na kraju krajeva, verovatno se zato i ne obraća pažnja na njihov izgled, koji je često rustičan, nedovršen, sirov...
Toliko od mene za sada, vidim da nas je bar troje trenutno online i svi pričamo o mimovima. Ili, kao što reče onaj jedan mim - Memes, memes everywhere...
Pozdrav! |
 | Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Draga Ana,
meni je ovo odlično
 . Jako je zabavno, i odličan je izbor mimova u prezentaciji. Bilo mi je jako zanimljivo da čitam o porijeklu i značenjima mimova, naročito jer nikad o njima nisam pretjerano puno razmišljala na ovaj način. Nekako, uzimala sam ih kao nešto što se podrazumjeva, i tek sad vidim koliko moje poimanje internet komunikacije zapravo počiva na mimovima.Takođe, kako su postali dio svakodnevnice, mimovi itekako imaju značaja, i dijelim mišljenje da mogu izražavati kritiku i biti vrlo društveno angažovani. Naravno tu se dalje postavljaju pitanja koliki je domet te kritike i koliki je njen uticaj, ali mislim da svakako nisu nevažni budući da su distribuisani i konzumirani od strane velikog broja ljudi. Kako si i sama navela, već su shvaćeni kao moćno oružje. Čini se da sve društvene pojave i procesi (kao i ovaj trenutni virus i situacija prouzrokovana njegovim širenjem) imaju svoju reakciju u mimovima.
Poređenje sa amblemom je odlično, to je isto novina koja mi nikad nije pala na pamet, ali ima smisla
. I voljela bih da se nastaviš baviti fenomenom mimova, jer je tema prezanimljiva i željela bih da čitam više o njoj.
Što se dizajna prezentacije tiče, meni se sviđa, nemam zamjerku na to. I opet bih pohvalila izbor mimova i njihovo spajanje sa tekstualnim dijelom.
Nadam se da ste svi dobro i da ste zdravi, i da ovo još neće predugo trajati
Pozdrav |
| Re: KOMENTAR NA PREZENTACIJU |
|
Draga Isidora,
Veliko hvala na komentarima. Drago mi je da su mimovi zabavni, jer i meni samoj jesu vrlo, i kao što se verovatno videlo, često ih gledam i zabavljam se s njima. Istina je da internet komunikacija počiva na njima, mada bih ja rekla, da bar u milenijal generacijama njihove forme mogu da se prenose i u živi, svakodnevni govor (jer sam to po iskustvu primetila).
Istina je da mogu biti i sredstvo kritike, ali, kako to obično biva, i suprotno - da se koriste kao poligon za propagandu, za ostvarenje industrije kulture i slično. Oni se, dakle, pojavljuju sa obe strane, i odozgo i odozdo, što opet nije čudno s obzirom na njihovu sveprisutnost. Koliki je domet kritike ne možemo znati, ali možemo prepoznati da se ona javlja i u ovoj, mim formi.
Ja sam sigurna da je mimovanje prisutno u raznim istorijskim periodima kao sklonost ka slikovitom mišljenju i izražavanju, i to ne samo u amblemima, već i u nekim drugim formama. Ono što možda jeste novo kod internet mima jeste ta izrazita intertekstualnost sa popularnom kulturom i mogućnost da svako ko nije s one strane digital divide-a može da napravi svoj mim.
To meme or not to meme - that's the question - videćemo, možda bude još nečega o mimovima
Hvala puno na svemu, još jednom, drago mi je da se lepo ovde zabavljamo i mislimo svi zajedno o mimovima. Palo mi je na pamet sada, dok sam radila u Trećoj i predavala likovno na italijanskom, mimovi su mi bili jedan od najuspešnijih zadataka za učenike, i nikoga nije mrzelo (što obično uvek bude pravilo) da se "iscima", koristi ujedno italijanski jezik i vizuelne materijale iz gradiva. Što znači da mimovi mogu biti za mlade generacije i dobro nastavno sredstvo kroz koje će ipak nešto zapamtiti i naučiti.
Eto, toliko od mene, puno pozdrava za sada |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
By MILAN POPADIĆ
Nek bude i ovde vidljivo:
Dragi svi,
Konačno sam i ja pročitao/pogledao neki rad iz ove kategorije i to Aninu prezentaciju (svašta se iza brda valja, pa ne stižem ni ono što bih morao). Tek, prvo, lepo sam se zabavio. Drugo, puno toga sam naučio. Treće, čini mi se da tu ima akademskog potencijala, pa ću se na ovom mestu i zadržati.
Kao što je Ana i primetila, mim je amblem. Njegova struktura (ovo zvuči kao da sam genetičar) identična je istorijskom amblemu: inscriptio, pictura, subscriptio. Ako je neko zaboravio evo kako to izgleda:  Odate se postavljaju sledeća pitanja koja možda mogu da budu zanimljiva za dalja istraživanja?
1) Zašto je ovaj popularni istorijski žanr nestao i da li se ovaplotio u mimovima ili je reč o vizuelnoj slučajnosti?
2) Da li je vezan isključivo za popularnu kulturu i internet?
3) Da li je internet dominantni ("ultimativni") medij popularne kultrure?
4) Da li i internet i popularna kultura (svako u svojoj formaciji) pate od istog paradoksa - efemernosti koja je "zauvek" zabeležena?
5) Da li je dobar okvir za doktorsko istraživanje naše Ane K.- internet kao domen baštinjnja popularne kulture?
Toliko od mene za sada. Nadam se da ću biti redovan u ovim prepiskama.
Pozdrav,
Milan |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
ANA
Veliko hvala na komentarima i postavljenim pitanjima. Naravno, razmišljanje o mimovima i mene je navelo da pravim komparacije sa ranijim istorijskim fenomenima, na osnovu njihove strukture, ali i funkcije, odnosno "prirode" da se poput virusa prenose (što je upisano u samu etimologiju mima). Što se tiče amblema, istina, samo sam pomenula da mim može biti amblem digitalne popularne kulture, ali nisam pridružila neku reprodukciju amblema onim ilustracijama karikature, viceva ili domaćica, što je možda trebalo.
Elem, ovaj komentar me je podstakao da ponovo pogledam svoj stari školski rad o amblemu "Pijanstvo" iz Itike jeropolitike (kod profesora Simića svaki student iz naše generacije birao je jedan amblem i pravio analizu). Zašto to sada pominjem? Zato što neka od zapažanja mogu biti odgovori na pitanja koja su u mejlu postavljena.
1) Ne bih rekla da je reč o vizuelnoj slučajnosti, možda čak i da "početak" slikovitog izražavanja koji dominira kako mimovima, tako i amblemima, ne mora biti fiksiran u istoriji amblematike. Kako zapaža profesor Vuksan u "Humanističkim osnovama amblematske literature (XVI-XVII vek)" jedna bitna stavka humanističke teorije umetnosti prisutna je u amblematici, a to je namera da delo u sebi treba da objedini poučno i zabavno, da poduči i razonodi (prodesse et delectare) onoga kome se obraća, a da je za amblem važno preneseno, metaforično ili alegorijsko značenje slike. On još dodaje da je sklonost ka amblematskom načinu mišljenja deo opšte naklonosti prema alegoriji. To me navodi na pomisao da bi traganje za "protomimovima", bar na osnovu njihove strukture moglo biti pronađeno u gotovo svim istorijskim periodima. Kako ne treba zaboraviti etimologiju alegorije, koja nas upućuje na prosto rečeno "slikoviti govor" opet ne treba zaboraviti ni etimologiju mima kao "nečega što se poput zaraze prenosi od osobe do osobe, kao virusa kulture". To opet znači da bi se mim, sasvim izvesno, ne na osnovu svoje vizuelne strukture (inscriptio, pictura, subscriptio) već i na osnovu svoje prenosivosti sa individualnim intervencijama takođe mogao pronaći u ranijim (bar onim koje su nam dostupne, sačuvane i poznate) raznolikim praksama i fenomenima (kroz razne običaje, narodne priče, možda čak i viceve - nisam istraživala, ali verujem da se humor generalno prenosi tako što se prilagođava ljudima koji ih pričaju i slušaju, odnosno, da isto kao i mim ima određeni šablon/formu koja se menja u skladu sa društvom u kome je vic prisutan; na pamet mi pada i film koji smo davno tokom osnovnih studija gledali baš sa Vama - "Čija je ovo pesma?" - i ta jedna melodija koja je osnova za više različitih pesama i tekstova, itd). Sve bi to zahtevalo, ja verujem, detaljnije istraživanje i razmišljanje o formi, sadržaju i funkciji mimova, a ono što mi se zasad čini logičnim - internet mim kao fenomen i nije toliko inovativan koliko se čini. Izgleda pre kao da je specifičan izraz jednog perioda, jedne grupe ljudi koja sada drugim sredstvima izražava davno (stalno) prisutne i opšte ljudske sklonosti. Ko zna koliko bismo protomimova pronašli da je kroz svaki istorijski period detaljno čuvana narodna, folk, popularna kultura...
Pitanja 2 i 4 čini mi se u vezi su sa završetkom moje prethodne rečenice - istorijski pogled i potraga za protomimovima svedoči nam da oni, ni na osnovu svoje strukture, ni na osnovu svoje funkcije nisu isključivo vezani za internet. A čak i kada razmišljamo samo o internet mimovima - da preciziram tim terminom tu "novu" formu - oni opet "izlaze" iz samog digitalnog prostora. Mogu se naći na majicama, predmetima, protestnim posterima, na ulicama, oni su deo komunikacije, kroz dopisivanja, SMS-ove, oni su među milenijalcima deo svakodnevnog govora, deo jezika.
Takođe iz prethodnog odogovora na pitanje broj 1 može se doći do odgovora na pitanje broj 4 - čini se da i internet i popularna kultura sa sobom nose neizbežnu i čak izrazitu efemernost, prolaznost, neuhvatljivost, da se ponašaju poput mode, trenda, da se smenjuju generacijski (nema samo svaka generacija svoju popularnu intertekstualnu kulturu, već i internet ima svoje generacije, update-ove, stalne i brze promene)...
3) Ne bih rekla da je internet dominantni medij popularne kulture; medija popularne kulture ima puno, a internet je samo jedan od njih. Ono što možda jeste ultimativno na internetu u vezi sa popularnom kulturom jeste upravo ta nestabilnost, fragmentarnost, preobilnost, nestajanje, tiranija trenutka...
Na pitanje broj 5 mimovaću pitanje
I samo dodati da o tome moram pošteno da razmislim. Toliko i od mene za sada, trudim se da i na forumu redovno komentarišem, i da shvatim koji ću sledeći rad napraviti...
Čuvajte se svi, nadam se da ste dobro i zdravo.
Pozdrav!
|
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
ALEKSANDAR:
Dragi Milane, svi drugari i prekobrojne,
ovo su fantastična pitanja za dalje istraživanje. Iskreno, dao sam komentar u Aninom radu, jer prvo ja nisam znao kako se ova forma amblema u savremenoj tehnologiji zove, onda sam se setio da ih svakodnevno dobijam. Znam samo da mi je prva asocijacija kada sam dobio prvi tzv. mim bila da su nekada u Staroj Grčkoj crtali ambleme na zidovima sa pridodatim velikim slovima svake reči koja je trebala da se reči poput rebusa. Još nisam pogledao Aninu prezentaciju, ali evo inspirisan tvojim pitanjima prelazim na nju.
Veliki pozdrav,
Aleksandar |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
"As an online discussion grows longer, the probability of a comparison involving Nazis or Hitler approaches’’
Draga Ana, Ovo je moj opšti utisak na tvoju, do sada najbolju, prezentaciju koju sam imao prilike da vidim. Više puta sam je pregledao i pročitao svaku reč kao đak prvak, ne zbog toga da mi je nešto bilo nerazumljivo, već, zapravo beskonačno zanimljivo, edukativno i dobro osmišljeno. Vrlo vešto si postavila koncept cele problematike, odgovarajući na ona tri zlatna pitanja zašto, kako, zbog čega? Daješ nam jasne definicije (iskreno nebitno mi je čije su), a onda više puta nam na različitim primerima ponavljaš ključne reči i bile su mi stvarno potrebne kako bih utvrdio već pročitano. Postoji samo jedan deo koji me je zbunio u slajdu br. 24. Pa da krenem… Slajdovi 3,4,6. su potpuno u mojoj sferi intersovanja. Počeo sam da sagledavam mogućnosti povezivanja mimova u prirodi (prirodnom nasleđu) , i prvo me je navelo na mimezis i mimikriju (Mimikrija je sposobnost pojedinih organizama da stalno, ili povremeno, prilagođavaju svoj izgled sredini kako bi se smanjila ugroženost, opasnost po život i povećale mogućnosti opstanka. Najpoznatiji je kameleon koji menja boju u skladu sa bojama sredine u kojoj se nalazi. U prenosnom smislu, koristi se kao oznaka za ponašanje nekih osoba koje ima sličnu svrhu. Tada govorimo o socijalnoj mimikriji. Jedan njen oblik sreće se u ponašanju pripadnika manjinskih grupa koje su ugrožene, ili u ponašanju pojedinaca sklonih ovom vidu socijalne komunikacije.[1] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 15.04.2020. Da bi me onda tvoja rečenica u slajdu br.4. ‘’KAKO SE LJUDSKI GENI STALNO PRENOSE I OBNAVLJAJU, TO ČINI I KULTURA'' oduševila. Iz teksta na slajdu br.6. sam stekao utisak da se ubrzanom evolucijom izazvanom ubrzanom komunikacijom, poruka mima konstantno menja, što si opet prikazala na savršenim primerima na slajdu br.10. Tako si u prvih deset slajdova dala jedan razvojni put, upoznajući nas o čemu se radii šta je ustvari mim. Na sledećih devet slajdova vrlo lepo prelaziš sa istorijskog dela izdvajanjem ključnih sfera koje su uzročno-posledično delovale na razvoj mima, tačnije od pojave prvog internet mima (vrlo jasno si se ogradila o kojoj vremenskoj distanci se radi). Onda je na slajdu br.11. usledio tvoj po meni genijalni kolaž. Vidim da se niko od kolega nije zainteresovao šta je Godvinov zakon ? Ne pitaj me kako znam za ovo, ali stvarno nisam nalik Hitleru J Tu je i bebac, ne znam da li se iko seća serije Ally McBeal ? Sa slajdom br. 14. zalaziš na svoj proveren teren i daješ nam smernice i veze mimova sa temama iz istorije,istorije umetnosti i popularne kulture. Odlični primeri na slajdovima 15,16,17,18. U slajdu br. 19. sledi otrežnjenje spoznajom da sve što se radi iz čiste zabave, može da se radi i zbog političkih ciljeva. Sve što si nabrojala ulazi u sferu kulturne politike. Ukoliko sagledaš preko mima popularnu kulturu onda je to po meni celokupna istorija umetnosti. Onda nas opet podsećaš (što mi se sviđa) na nešto što si napisala u uvodnim slajdovima, a to je da se poruka mima konstantno menja. (slajd br. 19,20,21.). Postavljaš nam vrlo teško pitanje. Da li je mim umetnost? Daješ nam objašnjenja čime se sve mim smatra i taman kada smo poverovali da je stvarno to jedna vrsta narodne umetnosti, digitalni folklor, najdemokratičnija forma umetnosti, pop art, konceptualna umetnost i avangarda, sve to pobijaš u slajdu br.24. Samo mi je ovaj deo bio zbunjujuć, jer sam onda sa sumnjom ispratio ostalih 18 sladova. Da li onda karikatura zbog mima nije umetnost? Ako sagledamo mimove samo kao: specifičnu vrstu online praksi pisanja i istraživanja, žanr internet diskursa, proces označavanja, artefakt, način komunikacije, digitalni vic...Zašto onda da ga sačuvamo? (pitanje na slajdu br.35.). Jasno mi je da već na sledećem slajdu daješ i objašnjenje mima kao jednog vida nematerijalnog nasleđa u komunikaciji budućih generacija, ali onda mi ostale pomenute vrednosti padaju u vodu, Slajd br.37. Ahahahaha...meni ne moraš da naznačiš koji si mim ti kreirala. Ovaj blok primera iz serije mnemozofičnog mimovanja mi je genijalan! AMANDMAN NA DUŠICINI I MIHAILOV KOMENTAR: A1 (Dušica)
A2 (Mihailo) · Slažem se sa Mihailom oko slajda br.19. ’’problematičan iz dva razloga - prvo rečenica "Određene definicije internet mima smatraju da..." - možda je bolje uvesti autore - "autori definicija mima smatraju" ili staviti "prema nekim definicijama mima" itd.’’ · Nevidim potrebu naglašavanja citata, ali svi zajedno razmišljamo šta bi bilo bolje. · Što se tiče legendi, dao sam u Dušicinom odgovoru primer kako zamišljam legende u knjizi (link koji bi vodio na neki registarski broj u nekoj tamo bazi podataka... J ) Draga Ana, Uživao sam u tvojoj prezentaciji, po meni nema nikakvih nedostataka bilo kakve prirode, da imam projektor vrlo rado bih je gledao svaki dan, jer mi dani stvarno postaju bez broja, imena i boja. Pošto sam ćorav čovek, nisam imao problema da čitam tekst u odabranom fontu, jer je i sama tema vrlo interesantna i prosto kompletan sadržaj drži pažnju. Priznajem da sam se umorio kod 29. slajda, ali si me opet trgla sa spajdermenima, dok me je fotografija Đorđa Marijanovića podsetila na spot za istoimenu pesmu, mada sada možemo samo da pevamo ’’Dođi u pet do pet’’. Što se tiče kompletnog utiska na prezentaciju, istakla si svoju sposobnost prenošenja znanja i informacija. Vodila si me u jednom ritmu gde sam bio u pojedinim trenucima ’’odozgo’’ i ’’odozdo’’, što je tipičan način pisanja na frankofonom području. Napad i odbrana samog sebe je konstantna u svim naučnim radovima, dok je zaključak otvoren i prepušten ciljanoj grupi. Ti si nam tu slobodu ostavila u prirodi zaboravljanja. Mene si uspela prezentacijom da privikneš na digitalno okruženje. Svaka čast na prezentaciji! Preterao sam sa detaljnom analizom iste, tako da prihvatam da Godvinova izreka bude moj mim. "As an online discussion grows longer, the probability of a comparison involving Nazis or Hitler approaches’’ Veliki pozdrav, Aleksandar |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
Dragi Aleksandre,
Stvarno si me oduševio svakim komentarom, ali posebno onim o projektoru i gledanju prezentacije svaki dan. :D I meni su dani bez broja, imena i boja, i istina je da sada možemo samo "dođi u 5 do 5" da pevamo, ali čini mi se da bi za projektor bili bolji beskrajni profili sa mimovima poput bromazepam.online ili anksioznost ili Extra Mema (to je već jedan drugi stil mima koga se nisam dotakla u prezentaciji, ali baš je pogodan za dane bez broja, imena i boja).
Hvala ti puno na detaljnoj analizi, drago mi je da i ti smatraš da je moja inicijativa nastala zahvaljujući tvom komentaru uspešna u prenosu znanja.
Elem, zapazio si nešto važno o čemu se takođe jesam pitala, a to je taj slaj 24 u kome ja zapravo iznosim svoje mišljenje (nakon nesretno nepotpisanih prethodnih teorija o statusu mima). Nevolje sa internetom i tzv. novijim medijima jesu u tome što lako zavedu, i često se priča o bilo kom segmentu interneta svede na nešto revocionarno novo, što nam u potpunosti menja živote, itd itd. (ovo pričam na osnovu iskustva sa master radom i literaturom koja mi je pomogla da obradim temu istorije umetnosti kao discipline u doba sajber kulture - dakle, metodologiju naše nauke u sajber prostoru). Tu sam se iskreno zasitila inovativnosti, revolucionarnosti i novosti digital art history (kroz postojeću literaturu) i još od tada mi se u glavi pali "alarm" kada se internet fenomenima pristupa kao revolucijama. Iz toga je, ja verujem, došlo to moje "zahlađenje" u slajdovima koje ti je probudilo sumnju. Po svemu što smo rekli, izgleda da mim jeste složen fenomen i da se može poimati na različite načine; često on jeste neka forma narodne umetnosti, i sigurno su na njegovu pojavu uticale pouke svih navedenih umetničkih pravaca, ali taj superlativni govor o "najdemokratskijoj formi umetnosti" upravo je deo iste tendencije koju sam primetila u opštoj literaturi sajber studija, i pada u vodu čim se sretnemo sa nedemokratskim i propagandnim upotrebama mima "odozgo" (and round and round). Moja poenta je više bila - mim možda u sebi nosi neke odlike svega toga, ali on je oštroumna dosetka, forma komunikacije, i to ga ne čini manje vrednim. Zapravo, njegova sposobnost da sa neta siđe u svakodnevnu komunikaciju ili u neku drugu oblast čini ga dovoljno vrednim da u njemu prepoznamo njegovu muzealnost, ili svedočanstvenost o jednom (ili više njih) odnosu čoveka sa svetom... Rasprava o njegovoj umetničkosti (hihi, gde li sam ovu reč pročitala) može da bude inspirativna, ali možda nije od presudne važnosti za odluku o njegovom očuvanju. Jer čini mi se da nešto drugo presudi da mim (jedva) o(p)stane u nečijem pamćenju.
Što se tiče "mojih" mimova, zapravo u quarantine dnevniku ih nema - svi su samo trenutni best of koji sam podelila sa vama. "Moji" su samo 1) početni mim, 2) Spajdermen muzeologija i 3) muzeološki Drake. I naravno, ovaj u kome si i ti lik
Baš sam se raspisala sada, nadam se da sam odgovorila na sve što je trebalo, još jednom - hvala i drago mi je da ti se dopada moja reakcija na tvoj komentar. Tj. hvala za podsticaj da se svi ovako dobro zabavljamo... Možda počnemo u danima bez broja i da pravimo mimove, to je uvek zabavno.
Pozdrav! |
 | Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
Genijalna Ana Knezevic dala nam je svima vise domacih zadataka, i uspesno pokrenula misli i o coroni, cak na jedan zabavan nacin, sto govori sve u superalativu o njenoj prezentaciji..Pitanje profesora Milana, iliti pitanje broj 4: " Da li internet i popularna kultura ( svako u svojoj formaciji) pate od istog paradoksa efemernosti koja je " zauvek" zabelezena?" Potstaklo me je da razmisljam u kojoj meri ljudi " vape" da po " svaku cenu" reflektuju svoje ponasanje ponekad i grotesknim mimovima? I da li humor mora da bude neizostavan element provokacije, inspiracije, interpretacije? Liberalizovanjem tih mimova drustvo nekako groteskno "pakuje" tu stvarnost koju samo oblikuje. U jednoj od svojih stvaralackih faza, pisala sam neki testament ukoliko slucajno riknem od corone, pa sam na kraju napisala : " Time to say Goodbye" or " Time to say God bye", i ovo zapravo jeste mim iako sad nema tu nuznu vizuelnu pozadinu, te stoga nije slika. I saljem vam jedan za kraj, koji nekako je vezan za nas fakultet, struke, grupu ciji deo jesmo...I pozdravlja vas sve Ana iz srpskog Vuhana na celu sa grobonacelnikom Conradom.  |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
A da, još i ovo - drago mi je da su ti se ti početni slajdovi svideli i imala sam na umu tvoju temu kada sam ih pisala. Što da ne - pogledaj tekst Ričarda Dokinsa - Virus of the Mind (tu je on detaljnije razradio tu ideju kulture koja se poput gena prenosi, ponaša, obnavlja i sl). Na sličan način sam se setila i Dimitrija oko pitanja stvaranja "buduće baštine" kada sam prezentaciju privodila kraju.
Lepo je što si se setio i Ally McBeal - u svoj literaturi o mimovima koju sam konsultovala, upravo je ta scena dokaz da oni ne žive samo na netu (ali ima tih primera još, i verovatno svakim danom sve više).
I da - Godvinov zakon, u ilustraciji koju ste videli svakako sada nosi titulu "prvog prvog" internet mima 1990. godine, a sam pojam (koji je od nedavno ušao i u zvanične rečnike, npr. Oksfordov) vezan je za internet komunikaciju i "prve" Usenet korisnike. Godvin je tada primetio da, bez obzira na temu, što duže da traje neka internet diskusija, šansa da neko pomene Hitlera ili uporedi nešto sa njim ili nacistima postaje veća i raste (kao što je Aleksandar i napisao). Nekako, to mu dođe kao "zakon" koji imamo na slavama - uvek se završe političkim raspravama (bar u mom kraju). |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
ANA pokusavam da okacim neki mim u tekstu, ali ne mogu da ga smanjim, pa cu ti poslati na mail..Mozda ti uspes, nekako da ga okacis ovde. Meni je bio inspirativan za nasu grupu. |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
Dragi Aleksandre,
Zaista, na prvi pogled i mimove i vizuelne radove Autopsije odlikuje intertekstualnost, preuzimanje i rekombinovanje pronađenog vizuelnog materijala (često neki tekst prati sliku) i anonimnost.
Ali mislim da tu sličnost prestaje. Jer, Autopsia zapravo nije u potpunosti popkulturni fenomen već se nalazi u izvesnom međuprostoru između tzv. visoke i masovne kulture. Njena intertekstualnost je "hladnija" od mimova; ona koristi uži simbolički repertoar npr. hrišćansku amblematiku, ilustracije iz starih tehničkih priručnika, gnostičke i hermetičke tekstove, grafikone, matematičke jednačine, pojedina dela iz istorije umetnosti i sl. Od toga Autopsia stvara sopstveni ikonografski repertoar sa konkretnim fokusom, lutajuće motive koji se ponavljaju i uvek su u službi uspostavljanja savremenog diskursa o smrti, uspostavljanja komunikacije sa njom (u odsustvu takvog diskursa i prisustvu efekata tog odsustva - zaborava smrti ili, kao sad, njenog povratka kao strankinje čiji jezik uopšte ne govorimo). Primer predstavlja recimo Hristos na zupčaniku. Dakle, nisu u pitanju beskrajno varijabilne jedinice kao mimovi.
A za razliku od mimova, humor Autopsije je vrlo diskretan. On svakako nije u prvom planu, niti predstavlja nameru autora već se može tretirati više kao epifenomen. Samim tim, Autopsijini radovi nemaju paralelu sa vicom, parodijom, persiflažom i sl. Taj suptilan humor je kiseliji, "mračniji" i nije sam sebi svrha već uvek u funkciji skretanja pažnje na nešto drugo (npr. ona električna stolica + srednjovekovna sprava za mučenje)...
Pozdrav,
Dušica |
 | Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
KOMENTAR NA PREZENTACIJU
Odlična je prezentacija i vrlo je talentovana. Prenela si nam znanje, objasnila o čemu je reč, bila si kritična, ubedljiva, duhovita.
Dokaz da je prezentacija uspešna je što sam se u startu smorio videvši neuobičajeno veliki broj slajdova (oduzimati ljudima vreme je nepristojno!) a do kraja sam uživao.
Iako razumem da si htela da i sama prezentacija mimuje i vizuelno je u duhu mimova, svrha prezentacije je prenos neke informacije a to si mislim ipak otežala crnom pozadinom i debelim caps lock slovima i to mi je jedina konceptualna zamerka. S tehničke strane, takođe sam primetio na par mesta nejednake razmake, neke ilustracije nisu "u liniji" (slajd 10, 15, 26, 27, 37, 38) i čini mi se da je slajd 28 trebalo da bude ranije jer daje opštu informaciju o mimovima. Takođe, sva ona važna pitanja koja postavljaš je možda trebalo vizuelno urediti po malim poglavljima zbog bolje preglednosti jer ima dosta slajdova. Menadžment kaže da neuređena informacija ukazuje na neuređene misli - onog ko ih pruža ili onog ko ih prima.
Bilo mi je značajno da vidim kako mimove predstavljaš kao izraz demokratičnosti i kao stvaralaštvo koje je autentično. Inače, "ne podržavam" demokratizaciju koju su donele digitalne tehnologije i internet kada je prozvod toga da su ljudi koji su malo naučili neki program odmah postali grafički dizajneri (imamo poplavu amaterskog dizajna) ili ljudi koji su postali intruktori joge tako što su gledali snimke na Jutjubu. U kulturnoj politici je tako odjednom sve postalo participativno (iako su inicijalni razlozi za uvođene te smernice veoma važni), new age gurui nas uče da budemo "pozitivni" a belosvetski političari su Tramp i Boris Džonson.
I da komplimentiram za kraj - tvoja prezentacije je sve suprotno, dakle vrlo je utemeljena
Pozdrav,
Dimitrije |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
Dragi Dimitrije,
Veliko hvala na komentarima.
Jesam se brinula zbog broja slajdova, i slažem se sa tobom da je nepristojno oduzimati vreme ljudima na taj način, ali mimovi su toliko zavodljivi da sam jedva sebe sprečila da postavim još toliko slajdova. Zato sam i rekla - šaljem vam prezentaciju, jer je nikada neću završiti i biće kilometarska.
Kroz Mihailove komentare već sam pominjala dilemu forme prezentacije - znam da svi moramo da žmirkamo kad je gledamo, ali jednostavno nisam odolela da mimujem i tu.
Demokratizacija koja je došla s novim medijima jednako je upitna kao i svaka revolucionarnost i inovativnost koju smo pomenuli prethodno, baveći se pitanjem mima kao umetnosti. Čini se da internet zbog svoje dominantne tiranije trenutka lako navede na veru u najdemokratičnije društvo, koje je potpuno drugačije od svih prethodnih, ali pitanje je da li je to (uvek) tako. Ja ne bih rekla (baš na isti način kao što ponekad sumnjam u njegovu ultimativnu revolucionarnost). Za participativnost si takođe u pravu - jedini rad koji sam pronašla da se bavi pitanjem arhiviranja i čuvanja mima takođe predlaže participaciju - da mimove čuvaju svi, a da neko ko je "heritage manager" bude neka vrsta savetnika ili konsultanta u svemu tome...
Eto, toliko misli za sada, hvala još jednom.
Pozdrav,
Ana |
| Re: MEMES - Efemerno digitalno nasleđe, |
|
Draga Ana,
Ma neka si preterala sa brojem slajdova, građansku pristojnost si demonstrirala pojedinačnim odgovorima a kad je čovek ima onda može i da se poigrava. Neka si i mimovala s prezentacijom, ljuta profesionalnost je ponekad prosto suvoparna. Preterivanje je dokaz da nas nešto pali a to je najvažnije.
Pozdrav,
Dimitrije |