Heritološke tehnologije

Jovičić_Bojat_Filipović

Plan A

I Tema

Još uvek previše apstraktna da bi se opisala jednom rečju,pojam kojim bismo se bavili može da se obuhvati pojmom greške i to : greške i oni problemi koji nastaju stvaranjem umetnosti,greške u procesu stvaranja , prepravke, neuspesi, odbijanja...Fokus bi bio na delima koja su smatrana nepoželjnim, nedostojnim, neprimerenim za potrebe umetnika ,dakle ne bismo se bavili idealima koji je neki spoljašnji faktor nametnuo (i ako je njihov uticaj neminovan) već više umetnošću kao proizvodom umetnikove potrebe za ispoljavanjem inspiracije ,ne odgovor na potrebe društva. Potom bismo se posvetili tome šta su te greške proizvele koliko su promenile krajnji ishod ili ideju.

Dakle glavni element bio bi proces stvaralaštva sa akcentom na njegovu ‘propast’ pre no na njegov ‘uspeh’.

II Problem

Osvešćivanje i upoznavanje sa stvaranjem, o savršenstvu i prihvatanju padova u istoj meri koliko i uspeha.Posećivanjem izložbe u bilo kom formatu posetiocu se predočava njen ‘gotov proizvod’ u njegovom idealnom obliku, stvarajuci tako velika ocekivanja za sve koji su uključeni u bilo koji stvaralački proces. Kako je umetnost radi umetnika uvek jedna unutrasnja borba , baveći se ovim problemom bi se pokazao proces stvaranja, behind the scenes, time omogućavajući društvu širu sliku, i možda bolje razumevanje.

III Kome

Projekat bi bio namenjen svima koji su kadri da se bave stvaralaštvom bilo koje vrste, ono što smo namerili projektom da postignemo je zapravo stvaranje solidarnosti, tolerancije prema neuspesima u svim aspektima života , pa samim tim i otklanjanje straha od neuspeha koji je obično sprega koja zaustavlja inspiraciju. Takodje, jedan od ciljeva bi bio da se podigne svest o tome da “neuspela” umetnicka dela ne znače nužno nedostatak umetničke vrednosti, vec jednostavno “sreće” ili toga šta se u datom momentu traži i kratak osvrt na proslost kao jasan pokazatelj toga(primer Karavađa i Karačija). Konkretnije gledano projekat bi najviše uticao na generacije koje tek započinju svoje životne karijere, ali ako uzmemo u obzir da za to nikad nije kasno onda se spektar ciljne grupe samo povećava.

IV Kako

Temelj bi predstavili primeri iz prošlosti poput Kamij Klodel i još dva ili tri umetnika čija su dela doživela istu ili sličnu sudbinu,i dalje ne znamo da li je bolje postaviti ograničenje što se tiče porekla i perioda kada je baza u pitanju.Na taj istorijski, činjenični temelj bi se nadogradila eksperimentalna struktura tj savremeni dokaz . To bi postigli stupanjem u kontakt sa živim (aktivnim) umetnicima poput slikara ,vajara ,muzičara (takođe je dilema da li ograničiti medij) i sproveli neku vrstu intervjua,komunikacije i odnosa u kojem bi dobili konkretne primere padova u karijeri i njihove posledice (nekako mi se čini da ovo aludira na negativne tako da napominjem - ne nužno loše posledice) . Dakle u saradnji sa umetnicima došli bismo do primera kojim se ne ponose ili koji nisu bili prihvaćeni i predočili njihovu priču, a potom uspostavili vezu sa uspešnijim radovima.Za sada je dilema da li uzeti manje umetnika sa više primera ili više umetnika sa po jednim primerom.

V Kuriranje

Dakle jedan segment /eksponat sadržao bi : primer ‘loše’ prakse sa pokazateljem na problematiku- detalj koji je sporan, primer dobre prakse ,umetnikovo viđenje (intervju) .

Kako ovaj plan mnogo zavisi od tog umetničkog ‘uzorka’ i kako se direktno smatra kao kopanje po umetnikovoj intimi diskutabilno je da li je uopšte jedna ovakva prezentacija moguća, zato postoji i plan B koji podrazumeva studente (ili srednjoskolce) umetnicke struke i u tom slučaju bi se projekat razvijao malo drugačijim tokom: uz pomoć konkursa koji bi uspostavio saradnju, učesnicima bi bio zadatak da beleže stvaranje umetničkog dela vizuelno kamerom i/ili pisano (npr.dnevnik) .Tako bi dobili uvid u proces koji kako umetnik tako i delo prolazi pri stvaralaštvu.

I takođe postoji mogućnost objediniti ova dva principa , pod uslovom da se održi smernost projekta .

VI

Ako vi ovo razumete profesore onda jeste. Još uvek proučavamo konačnu formu tako da ne možemo formirati određeni zahtev za razumevanje onoga ko čita.

VII Tehnički aspekat

Materijal u vidu teksta,fotografija dela,beležaka ,time-lapse video sadržaja bi postavili na sajt u vidu mape, putanje, još uvek ne znamo kako ali bi bilo bitno da mi kontrolišemo to jest nametnemo kojim redom bi se priča razvijala da bi imala što više smisla.

Plan B ( onaj koji se vezuje za etnografski muzej )

I Tema

Može se ogledati u pojmu intime; prikazivanje intime u srpskoj umetnosti, pre svega one ljubavne,posmatranje ideala (kako muških tako i ženskih) na osnovu umetničkih dela i pisanih izvora, muzičkih kompozicija .Napraviti retrospekciju ispoljavanja seksualnosti u različitim okolnostima kroz istoriju.I naravno uporediti sa savremenim dobom ( o tome detaljnije posle)

II Problem

Probuditi razumevanje i podići svest o sledećim bitnim problemima : rodnoj (ne)ravnopravnosti ,nasilju u partnerskim odnosima ,položaju žena. Manipulisati to jest koristiti istorijske činjenice kako bi se omogućio uvid u svet koji je obično sakriven , o kome se ne govori i time ohrabriti i pružiti podršku ugroženima i edukovati društvo . Dilema je od kog istorijskog okvira početi i da li se baviti samo ženom (zavisi od materijala koji možemo sakupiti ).

III Kome

Pošto ciljamo ka nečemu kontraverznom izložba bi bila pogodna punoletnim generacijama jer bismo da izbegnemo cenzuru koliko god je to moguće .

IV Kako

Bazirajući se na delima srpskih autora stvorili bi određen “timeline” koji bi se račvao na pomenute probleme koji bi došli do izraza zahvaljujući određenim dokazima u vidu dela.Dakle otprilike počev od priče koja se bavi problematikom - dokazi u umetnosti - konkretan detalj - nastavak ili zaključak priče. Tom prilikom bi se trudili da obuhvatimo značaj svih elemenata : nošnja, komunikacija, kontakti, pogledi, zapisi ; poput filma s tim što bi čitav zaključak donešen na osnovu dva ili tri dela/dokaza (jer ne mora nužno biti delo) doveli u vezu sa savremenim primerom.

V Kuriranje

Čitava izložba sastojala bi se od par poglavlja koja bi se nadovezivala jedna na drugu.

Priča koja bi imala ulogu naratora u tom nekom putovanju, bila bi sastavljena na osnovu savremenih činjenica, prava, uz pomoć npr. Autonomnog ženskog centra , UNDP a.

Potom bi usledio primer koji bi vratio posetioca u prošlosti sa njim i objašnjenje .

I onda bi se posetioc vratio u “sadašnjost” primerom koji bi dobili zahvaljujući konkursu, za sada nam je ideja foto konkurs.

VI ,VII Tehnički aspekat

Za ova dva aspekta važi isto kao i za Plan A.