Izazovi savremene porodice 2023

	vežba - porodično nasilje by Dragan Stanojević - Monday, 27 March 2023, 02:12 PM
	1. Izdvojite i prokomentarišite sociološki relevantne faktore koji utiču na nasilje nad ženama i decom u porodici 2. Da li se učestalost i intenzitet nasilja nad ženama u porodici može smanjiti određenim, specifičnim merama (zakoni, inicijative...) ili je za značajno poboljšanje nužna šira socio-ekonomska transformacija? Zašto?

1. Kao važan faktor koji utiče na nasilje nad ženama i decom u porodici, javlja se materijalna deprivacija. Njen uticaj je najveći na ekonomsko nasilje. Pokazalo se da žene iz domaćinstava čiji životni standard odlikuje nemogućnost adekvatnog zadovoljavanja potreba i stambenih uslova, imaju preko dva puta veće šanse da budu izložene ekonomskom nasilju.

Što se tiče kulturnih faktora, kao važano izdvajamo vrednosne orijentacije partnera o rodnim ulogama. Podaci iz istraživanja ukazali su na to da su ispitanice liberalnije u vrednosnim orijentacijama nego njihovi partneri. Žene čiji partneri nisu ni liberalni niti patrijarhalni imaju skoro dva puta veće šanse da budu izložene nasilju, a žene čiji su partneri patrijarhalne orijentacije imaju 1.7 puta veće šanse da budu izložene nekom od oblika porodičnog nasilja u odnosu na žene koje imaju liberalne partnere.

Sledeći faktor koji se izdvaja jeste starost - mlade žene češće su izložene nasilju.

Veličina domaćinstva pokazala se kao značajan faktor, ukoliko žene žive u domaćinstvima koja su srednja ili velika izložene su i većim rizicima od nasilja. Zatim i patrilokalnost domaćinstva u kojima je žena češće zlostavljana nego u slučaju matrilokalnosti, kada se partner preseli kod nje ili u slučaju kada zajedno formiraju njihovo domaćinstvo.

Kako podaci pokazuju vrlo je važno ko upravlja budžetom, jer ovo polje pokazuje i pripisuje autoritet, moć i patrijarhalne odnose u nekom domaćinstvu.

2. Smatram da postoji dosta problema u ovoj oblasti koji se reguliše Zakonom i teško da inicijative mogu da utiču na smanjnje nasilja nad ženama, jer jedan od bitnih problema u Srbiji i jeste taj krivično-pravni sistem koji često ne reaguje sve dok ne dođe do granice života i smrti. Borba žena, njihova angažovanost, specifične mere, osmišljavanje strategija vezanih za smanjenje nasilja deluje kao komplikovan i dugotrajan put.

1. Kao faktore možemo navesti: starost (mlade žene su češće žrtve), ekonomska zavisnost (uskraćivanje za novac i osnovne lične potrebe), veličina domaćinstva, patrijahalni model porodičnog života, kulturni, verski, individualni illi nasledni faktor, kao i ostali činioci (emocionalna rezervisanost nepružanjem podrške, stalno podsmevanje i kritika, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih zahteva i drugo). Iako je fizičko nasilje najčešći oblik nasilja, ono je obično pridruženo sa različitim formama. Svaka druga osoba je bila žrtva psihičkog nasilja koje ostavlja strašne traume i posledice, a koje nije vidljivo i nema fizičke tragove, takođe žrtve traže opravdanje za njega.

2. Smatram da mora doći do šire ekonomske transformacije. Zakoni, inicijative i ostalo nisu nešto što može dovesti do velike promene i poboljšanja, ali mogu da predstavljaju dobra mesta za početak. Mora se promeniti odnos prema samom problemu i kako je on predstavljen prvenstveno pojedinca, pa zatim i celog društva. Mora se naći način kako da svi postanu svesni ovog problema, kako da se pruži pomoć, kako da se priča o ovome češće, a ne samo kada se jave pojedinačni slučajevi u medijama koji uzburkaju javnost samo na kratko vreme. Što dovede do toga da šokantan podatak da je u našoj državi ubijeno 9 žena za 9 nedelja postane kao neka vrsta parole koja se koristi za pogrešne potrebe, kao dizanja sopstvene popularnosti ili lažne zabrinutosti za ovo društvo. Još jedan od problema jeste podnošenje tužbe. U praksi postoji nedostatak potpune informisanosti (o načinu prijavljivanja, postupanju nadležnih državnih organa, Merama zaštite, itd.), administrativni problemi, teškoća dokazivanja radnji nasilja (samim tim i mogućnost donošenja pogrešnih sudskih odluka) i predrasude u privatnoj sferi (Žrtva nasilja je sama kriva za akte nasilja, nasilje u porodici nije velikog obima već je reč o incidentnoj situaciji, psihološki profil muškaraca sprečava ih da prijave nasilje u porodici kada su oni Žrtve nasilja, itd.) odvraćaju Žrtve nasilja od pokretanja postupaka protiv Nasilnika. Problem će postojati sve dok se žrtve osećaju nesigurno i nezaštićeno.

1.Na osnovu istraživanja vrsta faktora porodičnog nasilja, pokazano je da su faktori koji imaju najveći uticaj na nasilje nad ženama porodični faktori, a da su individualni, strukturni i kulturni faktori značajno posredovani porodičnim faktorima.
Među porodičnim faktorima koji igraju najveću ulogu pri ispoljavanju nasilja u porodici jeste i veličina domaćinstva, gde šire domaćinstvo predstavlja i veći rizik za eventualno naislje, pa tako žene koje žive u srednjim i velikim domaćinstvima su češće izložene združenom nasilju od strane partnera i njegove porodice, nasilju od strane članova iz svoje porodice porekla, nasilja partnera i njegove porodice pa i sopstvene dece. Kao vrlo problematičan podatak u prevenciji protv nasilja žena koje žive u srednjim i velikim domaćinstvima se izdvaja nemogućnost žena da imaju podršku od strane svojih najbližih, jer su u pravo žene najčešće njihove žrtve, pa su tako najčešce žrtve svojih roditelja, braće ili sestara od supruga i njegove porodice sa kojom žive pod istim krovom, i od dece.

Kao faktor koji igra ulogu se pokazuje i da li su žene te koje su se preselile kod supruga ili partnera ( gde su izloženije njegovom ili nasilju njegove porodice), nego li što je to slučaj kod žena koje su zajedno sa suprugom formirale domaćinstvo van njihovih porodica porekla ili se partner/suprug doselio u ženino domaćinstvo.
Značajno na povećanje šansi nasilja u porodici utiče postojanje problema u odnosima u okviru porodice, a posebno šanse porodičnog nasilja povećava prisustvo nekog od problema zavisnosti (alkholizam, narkomanija) u porodici ( u istraživanju nije navedena zavisnost od kocke, za koju pretpostavljam da takođe značajno uvećava šanse).
Na porodično nasilje snažno utiče i način koji se smatra adekvatnim u rešavaju problema. Pa tako prisustvo osobe u domaćinstvu koja je sklona konfliktima , osobe sklone verbalnoj agresiji ( psovanje, vređanje, vikanje) i sklone fizičkom obračunavanju tokom porodičnih sukoba uvećavaju rizik od nasilja nad ženama nego li u onim domaćinstvima koja su sposobna da mirnim razgovorom rešavaju probleme.
Kao strukturalno značajni fakori su se pokazali region u kojem se nalazi domaćinstvo žene i materijalna deprivacija. Kao kulturni su se izvdvojili vrednosne orijentacije partnera žena i lična percepcija i davanja na značaju samih žena fizičkom napadu u toku porodične rapsrave. Dok su individulani faktori poput starosti i bračnog statusa žena najvažniji.

2. Smatram da za korenite promene i borbu protiv takvog fenomena koji je univerzalan za sva društva i toliko istorijski prisutan nisu dovoljne samo inicijative i određene izmene u zakonu, već smatram da su one samo put ka široj socio-ekonomskoj transformaciji društva. Postojanje inicijativa i popunjavanje rupa i nulta tolerancija u zakonu za ovakav vid nasilja su značajni, međutim za značajnije efekte su potrebne šire promene u vrednosnim obrascima i uklanjanje negatvinih strana partihalnog nasleđa. Dakle, taj fenomen će nažalost uvek biti globalno prisutan i zasnivan je i na biološkim i društvenim razlikama, međutim može se težiti pomoću pomenutih promena ka većoj liberalnoj orijentaciji društva i umanjenju ovog problema.

1. Kao jedan od sociološki relevantnih faktora koji mogu da utiču na nasilje nad ženama/decom javlja se ekonomska zavisnost. Ona je pogodna za razvijanje ekonomskog nasilja (=uskraćivanje ekonomskih resursa za zadovoljavanje potreba/sprečavanje angažovanja u ekonomskim aktivnostima), ali ne podrazumeva da će se ono uvek javiti. Tako recimo žene koje imaju ograničen pristup novcu, ili ga uopšte nemaju, mogu da se svrstaju u žene nad kojima se vrši ekonomsko nasilje sve zbog toga što su ekonomski zavisne od muškog člana koji predstavlja glavu porodice. Pored ekonomskog nasilja nad ženama, izdvojeni su i fizičko, psihičko i sekusalno nasilje, a na sve njih utiču brojni faktori. Ukoliko govorimo o strukturnim faktorima izdvajaju se tip naselja u kom porodica živi, ekonomski položaj (materijalna deprivacija) i društveni sloj kom domaćinstvo pripada. Tako na primer značajan faktor ekonomskog nasilja predstavlja materijalna deprivacija, dok na psihičko pored nje utiču i region i društveni sloj. Kao kulturni faktori porodičnog nasilja nad ženama javljaju se vrednosne orijentacije njihovih partnera i shvatanja žena u vezi sa fizičkim napadom tokom rasprave. Recimo, žene čiji partneri nemaju konzistentnu vrednosnu orijentaciju 2 puta više su izloženije nasilju. U individualne faktore spadaju socio-demografske karakteristike, stepen ekonomske zavisnosti i zdravstveno stanje. Starost je bitan faktor jer su mlade žene izloženije nasilju, a iskustvo braka predstavlja značajan prediktor i ekonomskog i fizičkog i seksualnog nasilja (razvedene žene, pa potom žene sa nevenčanim partnerima su češće bile izložene nasilju). Još neki od faktora jesu veličina domaćinstva (ukoliko žena živi u velikom domaćinstvu uglavnom je izložena nasilju od strane muža i njegove šire porodice), patrilokalnost domaćinstva (ukoliko se žena nakon udaje preseli u muževljevo domaćinstvo češće će biti zlostavljana od strane njega i njegove porodice), upravljanje budžetom (73% domaćinstava u Srbiji ima centralizovan kućni budžet- žena raspolaže novcem koji se troši za svakodnevne potrebe, a što je manje žena uključena u finansijski važne,strateške odluke, veće su šanse da će biti zlostavljana).

2. Teško da se na nasilje nad ženama može uticati samo merama kao što su inicijative i zakoni. Mislim da je neophodna socio-ekonomska transformacija, prvenstveno kako bi se sam položaj žena poboljšao, kako u širem društvu tako i na tržištu rada. Kroz takve trasnformacije žene stiču sve bez čega su inače izloženije nasilju- ekonomsku nezavisnost, autoritet, moć da podjednako upravljaju kućnim budžetom- ali se i svest ostatka društva o ovim temama menja. Iako su ovakve promene spore, na duže staze su po mom mišljenju efektnije nego samo uvođenje specifičnih mera kojih bi se ljudi (najčešće muškarci) teško i retko pridržavali. One su svakako dobra potpora za poboljšanje položaja žena i smanjenje nasilja, ali nisu dovoljne same po sebi. Neophodna je i podrška društva, smanjenje stigmatizacije, promena svesti, ali i osnaživanje žena da o svemu ovome pričaju.

• 1. Jedni od sociološki relevantnih fakora koji utiču na nasilje nad ženama i decom jesu: starost (važan predikator fizičkog nasilja), iskustvo braka je značajni prediktor ekonomskog, fizičkog i seksualnog nasilja, ekonomska zavisnost žena ali i dece stavlja ih u podređeni položaj, veličina domaćinstva, patrijahalni model i ideologija muške dominacije unutar društva, nasledni i kulturni ali i verski faktori, su samo jedni od važnih faktora koji utiču na nasilja nad ženama. Fizičko nasilje je najčešći oblik nasilja, i nasilje na koje se reaguje jer je vidljivo. Silovanje unutar braka, je najčešće oblik nasilja koji se osporava, Silovanje u porodici najčešće su počinili bivši supruzi/partneri (58% slučajeva), zatim sadašnji supruzi/partneri (u 31% slučajeva), a u preostalim slučajevima to su bili drugi muški srodnici. U silovanje unutar porodice se pored fizičkog akta, uzima u obzir i ucene, uvrede i optužbe. Silovanje unutar porodice odnosno braka, često nema potrebnu validaciju i institucionalnu reakciju, jer se smatra manje važnim i deo "supružničkih obaveza".

• 2. Po mom mišljenju, zakoni i inicijative su dobra početna mesta u borbi protiv nasilja nad ženama i decom unutar porodica. Problem kod nas je neusaglašenost sudskih praksi i zakona, svesni smo problema nedovoljne informisanosti, administrativnih problema prilikom prijavljivanja nasilja, teškoća u dokazivanju samih dela i nepoverenje institucija prilikom prijava. Društvo stigmatizuje žrtve, stavljajujući ih u nepovoljan položaj isključenosti i diskriminacije u okviru društva, žrtva doživljava vid “kazne” od strane društva, zbog čega se prijavljivanje takvih dela izbegava. Institucije najčešće reaguju sa zakašnjenjem nesvesne problema i situacije u kojima se žene koje su žrtve partenrskog nasilja nalaze (o tome govore visoke brojke feminicida od početke ove godine u Srbiji). Pored zakona koje na papiru i pravno štite ženu, potrebne su veće društvene inicijative menjanja stavova i stigmi oko samog problema nasilja nad ženama, i potrebna je veća društvena podrška žrtvama a ne nehumani pristup krivljenja žrtve za proživljeno.

1. Kada govorimo o nasilju nad ženama u okviru porodice, važno je napomenemo da u okviru nasilja postoje različiti specifični oblici nasilja. To su fizičko, psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Međutim, nasilje u porodici, se često javlja kao složen sindrom koji često podrazumeva kombinaciju različitih specifičnih oblika nasilja. Psihičko se javlja združeno sa fizičkim, psihičko sa ekonomskim i tako dalje. Međutim, sama istraživanjakoja su vezana za nasilje nad ženama nam pomažu da utvrdimo da li postoje neki faktori koji dovode do povećanja nasilja, odnosno, da li su neki faktori neophodan ili dovoljan uslov za nasilje nad ženama u okviru porodice. Istraživanja su pokazala da se kao jedan od najrelevantnijih faktora može izdvojiti materijalna deprivacija. Materijalna deprivacija nam je važna, a posebno važna, kada govorimo o ekonomskom nasilju. naravno, treba praviti razliku između ekonomske zavisnosti i ekonomskog nasilja. Ekonomska zavisnost ne izaziva nužno i ekonomsko nasilje, ali svakako jeste važan faktor. Kada govorimo o ekonomskom nasilju, ono češće javlja u porodicama koje se suočavaju sa materijalnom deprivacijom. To znači da u tim porodicama nema dovoljno resursa i najčešće je muškarac taj koji njima i upravlja. Samim tim, žena je često suočena sa ograničenim pristupom novca ili ga uopšte nema. Za razliku od ekonomskog nasilja, kada je reč o psihičkom nasilju, važan faktor su i društveni sloj i region. Kada je reč o ispitivanju kulturnih fakotra koji utiču na nasilje nad ženama, posebno je važno da se izdvoji vrednosna orijentacija. Naime, istraživanja su pokazala da su žene često liberalnije od svojih partnera. Žene čiji partneri pokazuju čistu patrijarhalnu orijentaciju imaju 1,7 puta više šansi da budu izložene nasilju. Takođe, kada je reč o kulturnim faktorima, istraživačima je bitno i da utvrde da li same žene smatraju da je nasilna reakcija adekvatni način za rešavanje konflikta ili je ona kažnjiva. Ukoliko žena ne smatra da je nasilno reagovanje kažnjivo, ona ima veću šansu da doživi nasilje. Još mnogi faktori potencijalno mogu da utiču na veću šansu da se u porodici ispolji nasilje nad ženama. Neki od tih faktora spadaju u grupu individualnih faktora ili porodičnih problema i rizičnih ponašanja. Tako na primer, porodice u kojima neki od članova imaju problema sa alkoholom ili narkoticima jesu porodice u kojima postoji veća opasnost od nekogspecifičnog oblika nasilja nad ženama.

2. Smatram da ne postoje posebni zakoni ili inicijative koje bi mogle da smanje učestalost i intennzitet nasilja nad ženama. Naravno da inicijative, odnosno određeni pokreti koji se bave osvešćivanjem ovog problema imaju ulogu da ukažu na problem i da ukažu da određene institucij ne obavljaju dobro svoj posao, ali one same po sebi nisu dovoljne da bi se situacija promenila. Ista je stvar i sa zakonima. Formalno postoji zakon koji zabrannjuje nasilje nad ženama, ali nasilje je jako specifičan i kompleksan problem koji je nekada veoma često dokazati. Na primer, ukoliko je reč o fizilkom nasilju, žena mora da kada prijavi onog ko je nasilan pred njom da priloži i dokaze o tom nasilju. Dokaze o psihičkom ili ekonomskom nasilju je veoma teško nabaviti. Takođe, postoji cela problematika vezana za neprijavljivanje nasilja. Sistem i institucije su više puta zakazale, žene se plaše ili nemaju poverenja. Iako postoji težnja da se stopa neprijavljivanja smanji, uvek postoji određeni deo žena koje jednostavno neće prijaviti nasilje. Dakle, potrebno je poboljšanje i nužna širra ekonomsko-socijalna transformacija. Ljudi moraju da se edukuju, žene moraju da se ekonomski osamostale, ali je potreban i niz sitnih promena na svakodnevnom nivou koje nisu ovako jasno rešenje (čitava mačo kultura, patrijarhat koji vlada, žena koja nasilje ne prepoznaje kao porblem itd).

1. Sociološki rlevantni faktori koji utiču na nasilje nas ženama i decom u porodicu su: starost, gde su mladje žene češće žrtve nasilja, ekonomska zavisnost, koja podrzumeva uskraćivanje za novac i osnovne lične potrebe, veličina domaćinstva, gde je najčešće veće domaćinstvo povezano i sa većom šansom za prisutnost nasilja, takodje, patrijahalni model porodičnog života, kao i ostali faktori koji podraymevaju emocionalnu rezervisanost nepružanjem podrške, kritikovanje, posesivno ponašanje i podsmevanje. Iako je fizičko nasilje najčešći oblik nasilja, ono je obično pridruženo sa različitim formama. Nasilje se najčešće javlja kao složeni sindrom, te kao kombinacija razli čitih vidova zlostavljanja, koji za cilj imaju uspostavljanje kontrole i stvaranja nejedenakosti moći. Psihičko nasilje je prepoznato kao dominantan, najvažniji i najčešći oblik nasilja preko koga se uspostavlja temelj kontrole, a najčešće je praćeno zlostavljanjem. Sa druge strane seksualno nasilje je najmanje zastupjeno.

Ono što je zanimljivo jesu kulturni faktori koji podrazumaveju vrednosne orijentacije.Podaci iz istraživanja ukazuju da su ispitanice generalno liberalnije u vrednosnim orijentacijama nego njihovi partneri. Žene koje imaju tolerantan stav prema fizičkom napadu tokom rasprave imaju i dvostruko veće šanse da budu izložene porodičnom nasilju od žena koje percipiraju ispravno ovakve napade kao fizičko nasilje i smatraju da je nedopušteno ili zakonski kažnjivo. Pored toga, žene koje imaju partnere koji su liberalno orijentisani, imaju upola manje šanse da budu izložene nasilju od žena čije partnere odlikuju nekonzistentne vrednosne orijentacije. Takodje, žene čiji partnerisu patrijarhalno orijentisani imaju 1.7 puta veće šanse da budu izložene nekom obliku nasilja u osnosu na žene čiji partneri su liberalno orijentisani.

2. Smatram da se na učestalost i intenzitet nasilja nad ženama u porodici u Srbiji u trenutnom stanju u kome se društvo nalazi teško može doći uvodjenjem specifičnih mera kao što su zakoni. Smatram da je potrebna promena na dosta dubljen nivou. Neophodna je socio-ekonomska transformacija, prvenstveno kako bi se sam položaj žena poboljšao, kako u širem društvu tako i na tržištu rada. Takodje, potrebno je podići svest o problemu nasilja u širem društvu, kao i razbiti predrasude i potrebno je prevazići nivo gde se tema nasilja u okviru porodice smara donekle i taboo temom i sramotom. Sa druge strane, smatram da bi nove inicijative dovele do sve veće zainteresovanosti i dale bi potporu u borbi svim žrtvama koje generlno ne osećaju dovoljnu podršku od strane sistema.

1. Prvenstveno je važno napomenuti da je nasilje pojava koja se javlja kao jedan složeni sindrom gde postoji težnja da se žene i deca zlostavljaju na različite načine kako bi se stvorili i održali nejednaki odnosi kontrole i moći. U istraživanju sprovedenom 2010. godine, kao neki od najvažnijih ispitanih faktora koji utiču na nasilje nad ženama i decom u porodici, izdvojili su se brojni strukturni, kulturni, individualni i porodični faktori. Kada govorimo o strukturnim faktorima, najvažniji je učinak materijalne deprivacije, gde je mnogo češće nasilje u porodicama gde je veći stepen matrijalne deprivacije i oskudice ekonomskih resursa potrebnih za život. Tu je bitan pojam ekonomskog nasilja, jer u slučaju kada u porodici nije moguće zadovoljiti određene osnovne potrebe i adekvatne stambene uslove, 2 puta su veće šanse da žena trpi nasilje. Kada u u pitanju kulturni faktori, merile su se vrednosne orijentacije žena i njihovih partnera, gde se došlo do važnih zaključaka da žene koje imaju tolerantnije stavove prema oblicima nasilja, imaju i dvostruko veće šanse da budu izložene nasilju, kao i da žene sa partnerima koji imaju nekonzistentne stavove po pitanju vrednosnih orijentacija kada su rodne uloge u pitanju, imaju skoro dva puta veće šanse da budu izložene nasilju. Takođe je važno napomenuti modele vaspitanja dece koji su prisutni kod nas, koji se ogledaju u izrekama poput "batina iz raja izašla", iz koje se vidi stav koji postoji u društvu i kojim se opravdava fizičko kažnjavanje dece kao validan model disciplinovanja koji smeju primenjivati roditelji. Kod individualnih faktora je važno zapažanje da su mlađe žene (18-24 godine) češće izložene nasilju, kao i to da je iskustvo braka značajan prediktor za ekonomsko, fizičko i seksualno nasilje. Porodični faktori uglavnom ukazuju na veći stepen nasilja koje trpe žene koje žive u većim domaćinstvima, gde su mnogostruki rizici od nasilja od strane, ne samo partnera, već i cele njegove porodice. Tu imamo važan pojam patrilokalnosti domaćinstva, koji podrazumeva preseljenje žene u domaćinstvo svog supruga. Takođe, prisustvo neke vrste zavisnosti u porodici mnogostruko će uvećati nasilje nad ženom i decom, kao i prisustvo bolesne osobe u porodici. Važno je napomenuti i da u porodicama koje nisu sklone mirnom rešavanju sukoba, mnogo češće će žene i deca pretrpeti nasilje, zbog burnih reakcija.

2. Nasilje nad ženama je jedan, pre svega, društveni, kulturni i sistemski problem, i sama njegova multidimenzinalnost zahteva i šire sistemsko rešenje. Važno je, pre svega, baviti se aktivizmom i pokretanjem inicijativa po pitanju nasilja nad ženama i femicida kao kulminacijom nasilja. Kao nešto što utiče na kvalitet društva i bezbednost njegovih članova, pitanja prava žena jesu nešto što se tiče svih nas, a ojačavaju se upravo putem sprovođenja strožih zakona po pitanju kažnjavanja nasilnika. Pored toga, sledeća najvažnija stvar koja se mora činiti jeste upravo primena zakona i neophodnih procedura za koje su zadužene institucije, počev od policije, kada se prijavi nasilje, potom centara za socijalni rad, kao i tužilaštva. Kada postoji uređen sistem koji radi u interesu žena kao ugrožene kategorije, one će i biti ohrabrene da prijave nasilje. U tome leži još jedan problem koji se javlja u društvu koje ima patrijarhalnije vrednosne orijentacije, gde postoji internalizovan stav kod mnogih žena da one treba da trpe nasilje i da budu tolerantnije prema muškarcima. Kada se raznim inicijativama da doznanja da bi nasilje trebalo da prijave, i kada postoji društvo koje ih ohrabruje da je to prava odluka, potom policija koja im veruje i reaguje na prijavljeno nasilje i onda i tužilaštvo i sud koji će primeniti zakon i suditi nasilniku shodno tome, to će značiti i korenitu promenu svih ovih združenih faktora. Naravno da je potrebna šira socio-ekonomska transformacija, podjednako koliko je potrebna i legislativa, jer zakon je samo slovo na papiru dok ne krene da se primenjuje.

1. Izdvojite i prokomentarišite sociološki relevantne faktore koji utiču na nasilje nad ženama i decom u porodici

Faktore koji utiču na javljanje nasilja u porodici možemo podeliti na strukturalne, kulturne, individualne i porodične. Konkretno u istraživanjima se ovi faktori vezuju za nasilje nad ženama, ali se može uvideti i postojanje njihovog uticaja na nasilje nad decom. Najuticajniji strukturalni faktor jeste materijalna deprivacija. Ona sa sobom donosi brojne izazove sa kojima je teško porodicama da se izbore što često dovodi do jaljanja različitih formi nasilja. Kada je konkretno reč o nasilju nad ženama, materijalna deprivacija doprinosi njegovom javljanju naročito u formi ekonomskog nasilja, jer žene iz domaćinstava čiji životni standard karakteriše nemogućnost adekvatnog zadovoljavanja potreba i stambenih uslova, imaju preko dva puta veće šanse da budu izložene ekonomskom nasilju. Kulturni fakori jesu druga vrsta faktora koi utiču na javljanje nasilja u porodici, oni se ispituju preko stavova koji iskazuju vrednosne orijentacije i mišljenja o pojavama od interesa. Telesno kažnjavanje dece u porodici, koje može poprimiti čak i brutalne forme, često je u potpunosti društveno prihvaćeno. To je pokazala i treća MICS (Multiple Indicator Cluster Surwey) studija sprovedena u Republici Srbiji, ovde se došlo do zaključka da većina majki/staratelja veruje da decu treba fizički kažnjavati. Telesno kažnjavanje je u našoj kulturi prihvaćeno kao jedan od najčećih oblika disciplinovanja dece, čak se nekada ove prakse izjednačavaju. Kada je reč o nasilju nad ženama značajni prediktori su vrednosne orijentacije njihovih partnera, kao i shvatanja žena u vezi sa fizičkim napadom tokom porodične rasprave. Individualni faktori koji utiču na nasilje nad ženama dele se na tri grupe: socio-demografske karakteristike, stepen ekonomske zavisnosti i zdravstveno stanje. Ustanovljeno je da se među ovim faktorima starost ispoljava kao značajan prediktor nasilja baš kao i iskusto braka. Četvrta vrsta faktora jesu porodično faktori, i jedan od njih jeste veličita domaćinstva; veća učestalost nasilja nad ženama se javlja u većim i srednjim domaćinstvima. Može se pretpostaviti da je situacija sa nasiljem nad decom slična, ukoliko svi članov porodice imaju tendenciju da izjednačavaju vaspitanja sa fizičkim kažnjavanjem. Najuticajnija vrsta faktora koji utiču na javljanje nasilja u porodici upravo jesu porodični faktori. Oni obuhvataju i različita porodičnne probleme i rizična ponašanja članova porodice, kao i obrasce reševanja konflikata u domaćinstvu koji imaju gotovo najveći uticaj na to da li će do ove vrste naslja doći.

Da li se učestalost i intenzitet nasilja nad ženama u porodici može smanjiti određenim, specifičnim merama (zakoni, inicijative...) ili je za značajno poboljšanje nužna šira socio-ekonomska transformacija? Zašto?

Stava sam da određene specifične mere mogu imati uticaja na poboljšavanje stanja po pitanju nasilja nad ženama, ali je njihov uticaj dosta organičen. Specifične mere predstvljaju samo prvi korak na putu smanjenja učestalosti i intenziteta nasilja nad ženama. Sledeći značajan korak jeste pojčano regulisanje rada institucija čija sfera rada obuhvata bavljanje ovim problemom. Ovo je vrlo značajno da bi žene imale poverenje u institucije i kako bi prijavljivale nasilje što pre. Takođe, neophodna je dodatna edukacija stanovništva o ovom problemu, s obzirom na to da su istraživanja pokazala da jedna deo žena ne zna šta sve obuhvata nasilje. Pored edukacije o tome šta sve nasilje obuhvata važna je i edukacija o sankcijama koje slede onima koji ga vrši, kako bi se ovaj način ponašanja što više destimulisao. Patrijahalni vrednosni sistem duboko je urezan u način funkcionisanja porodica u našem društvu tako da je neophodno dugotrajno raditi na poboljšanju situacije po pitanju nasilja nad ženama, tako da smatram da jeste neophodna šira socio-ekonomska transformacija. Ona bi takođe trebalo da ima uticaja i na tržište rada koje nije većim delom naklonjeno pospešivanji samostalnsti žena, pogotovo onih koje pripadaju nižim slojevima.

1)Više od polovine žena bilo je izloženo isključivo psihičkom nasilju, ali su zastupljeni i drugi oblici nasilja poput fizičkog, ekonomskog i seksualnog nasilja. Naime, starost se ispoljava kao značajan prediktor fizičkog nasilja. Region i materijalna deprivacija predstavljaju značajne determinante fizičkog i seksualnog nasilja. Veličina domaćinstva pokazala se kao značajna determinanta za tipove nasilja definisane prema počiniocima. Značajnu povezanost sa oblicima nasilja pokazuje i patrilokalnost domaćinstva (preseljenje žene u domaćinstvo muža/partnera pri započinjanju zajedničkog života). Takođe izdvajaju se i određena porodična stanja koja povećavaju rizik od nasilja,kao što su problem alkoholizma u porodici (povećava rizike od nasilja nad ženama 7 puta), problemi u porodičnim odnosima (povećavaju ove rizike gotovo 8 puta), kao i problem zavisnosti od narkotika (rizici se povećavaju za čak 12 puta). Kao značajni prediktori nasilja nad ženama pokazale su se i vrednosne orijentacije njihovih partnera, kao i shvatanja žena u vezi sa fizičkim napadom tokom porodične rasprave. Kada je u pitanju nasilje nad decom, uglavnom je zastupljeno seksualno nasilje, ali ne treba zaboraviti ni to da kod nas još uvek postoji čvrsta veza između vaspitanja i telesnog kažnjavanja dece. Teško je zaštititi decu ukoliko je telesno kažnjavanje legitimno, jer to onda podrazumeva da su neki oblici nasilja nad decom prihvatljivi. Činjenica je da budućnost zajednice zavisi od načina podizanja dece, koji je uslovljen prihvaćenom predstavom o detetu u našoj kulturi. Neophodno je zaštiti decu i njihova prava, jer se upravo ovakvim stilom vaspitanja deci daje do znanja da je nasilje prihvatljiva i odgovarajuća strategija za razrešavanje sukoba ili za navođenje drugih da rade ono što oni žele.

2)Neminovno je da se zakoni i inicijative donose radi boljeg stanja u društvu, pa i njegovog samog funkcionisanja. Međutim, kada je reč o ovakvoj temi, neophodno je kontrolisati primenu takvih zakona (bez izuzetaka), jer svi treba da imamo podjednaka prava na život. Nasilje kao takvo dovodi do različitih oštećenja kod žrtava, koja su najčešće psihičkog karaktera. Iz prethodnih tekstova je moguće uočiti da je ekonomska zavisnost pogodna za razvijanje ekonomskog nasilja (iako nije uvek nužno), što bi značilo da je neophodna promena po pitanju poboljšanja položaja žena na tržištu rada. Takođe, potrebne su i promene po pitanju položaja žena u društvu uopšte, tako da mislim da je šira socio-ekonomska transformacija nužna. Imajući u vidu da nasilje može proisteći iz porodičnih problema i rizičnih ponašanja, mislim i da je neophodna dodatna edukacija (pogotovo mlađih generacija) po pitanju mentalnog zdravlja, emocionalne inteligencije (definisanje, ispoljavanje i kontrolisanje sopstvenih emocija, stvaranja osećaja empatije i pružanje podrške/pomoći drugima i sl).

1. Kao strukturni faktori izdvojeni su: region i tip naselja (grad ili selo), u kome se nalazi domaćinstvo žene, ekonomski položaj, koji je ispitivan preko ekonomske aktivnosti domaćinstva i materijalne depriviranosti, dok je kao poseban pokazatelj strukturnog položaja domaćinstva uzeta pripadnost društvenom sloju. Region i matrrijalna deprivacija pokazali su se kao oni faktori koji poseduju statistički značajnu povezanost sa nasiljem. Kao značajni prediktori nasilja nad ženama pokazale su se vrednosne orijentacije njihovih partnera, kao i shvatanja žena u vezi sa fizičkim napadom tokom porodične rasprave. Starost se ispoljava kao značajan prediktor fizičkog nasilja, u smislu da su mlade žene (18–24 godine), češće izložene ovom obliku nasilja. Obrazovanje i roditeljstvo se nisu pokazali kao značajni prediktori nijednog oblika nasilja, dok je iskustvo braka značajni prediktor ekonomskog, fizičkog i seksualnog nasilja. Veličina domaćinstva pokazala se kao značajna determinanta za tipove nasilja definisane prema počiniocima. Žene koje žive u srednjim i velikim domaćinstvima izložene su i većim rizicima od združenog nasilja partnera i njegove porodice, kao i višestrukog nasilja od strane članova iz svoje porodice porekla, partnera i njegove porodice pa i sopstvene dece. Značajnu povezanost sa oblicima nasilja definisanim preko tipova počinilaca pokazuje i patrilokalnost domaćinstva (preseljenje žene u domaćinstvo muža/partnera pri započinjanju zajedničkog života). Takodje jedan od faktora koji mogu da utiču na nasilje su i alkoholizam, zavisnost od narkotika i problemi u porodičnim odnosima.

Jedan od faktora koji utiče na nasilje nad decom jeste mišljenje i stav odraslih da je dete njihovo vlasništvo i da su oni ti koji odlučuju o svemu u vezi njega, što im , nepravedno, "daje za pravo" da ga telesno kažnjavaju kako bi ga vaspitavali na efikasniji način. Ovakvi stavovi mogu da dovedu do ogromnih problema u samoj socijalizaciji kao i ogromne zloupotrebe ovakvih stvavova prema deci.

2.Ono što smatram najvećim problemom kod nasilja u porodici jeste, pre svega, činjenica da članovi porodice nad kojima se vrši nasilje nisu toga svesni ili jednostavno normalizuju takvu situaciju. Kada kažem da nisu svesni, mislim na čitav niz normi i vrednosti koje su prisutne u našem društvu a koje na jedan vrlo delijatan nalin opravdavaju različite vrste nasilja i normalizuju nasilno ponašanje prema članovima neke porodice ili zajednice. Kod nas se jako retko reaguje na nasilje, i to kako od strane samih institucija koje bi trebalo time da se bave, pa sve do društva koje nasilno ponašanje ignoriše sa pokrićem "to je njihova porodična stvar". Slaba reakcija institucija, pa čak nekada i nikakva ili nedovoljna, dovela je do velikog nepoverenja ljudi u iste, te se mnoge žrtve odlučuju da od dva zla biraju manje. Smatram da se ovakav problem mora rešavati velikom socio-ekonomskom tranformacijom, pre svega, ali i jasnijim i zakonima kao i promenom funkcionisanja institucija koje se time bave.

Jedan od prvih oblika koji utiču na nasilje nad ženama jeste svakako ekonomsko nasilje odnosno ekonomska zavisnost žena. Kao žrtve ovog oblika nasilja identifikovane su žene koje imaju ograničen pristup novcu u domaćinstvu i kojima se uskraćuje novac za lične potrebe. Iz tog razloga žene moraju da se obraćaju drugom članu domaćinstva najčešće muškarcu kada ima je potreban novac za lične potrebe. Iz istraživanja vidimo da je 11,4% žena koje su imale bar jedno od navedenih iskustva. Psihičko nasilje je jedan od najčešćih oblika nasilja, zbog toga se čeato i javlja sa drugum udruženim formama nasilja. Najčešći oblici jesu omalovažavanje, vređanje, ignorisanje i ograničavanje slobode. Takođe, obavljanje kućnih poslova često predstavlja teren na kome se pronalazi osnova za optuživanje, omalovažavanje i sprovođenje kontrole. Pod fizičkim nasiljem podtazumeva se bilo koji oblik: drmusanje, tresenje, čupanje za kosu, zavrtanje ruke, šamar, udarac pesnicom, gađanje ili udaranje predmetom, ugriz, stiskanje za vrat, davljenje, udaranje, pritiskanje o zid, namerno pečenje cigaretom, peglom, ringlom ili drugim predmetom, napad pištoljem, nožem, drugim oružjem ili oruđem. Ovom tipu nasilja najviše su izložene mlade žene od 18 - 24 godine. Kod mladih žena nasilje vrše u većem procentu i drugi srodnici, posebno otac, brat, majka i druge srodnice (u ovoj kategoriji nalaze se bake, sestre, druge krvne srodnice, kao i muževljeve srodnice).
Kao strukturalni faktori izdvoje su region ili tip nasilja ( selo/ grad) u kome se nalazi domaćinstvo žene. Region i materijalna deprivacija predstavljaju značajne determinante fizičkog i seksualnog nasilja. Znalajan faktor ekoomskog nasilja predstavlja samo materijalna deprivacija, dok za psihičko nasilje pored regiona i materijalne deprivacije značaj ima i slojni položaj domaćinstva. Podaci iz istraživanja ukazuju da su ispitanice generalno liberalnije u vrednosnim orijentacijama nego njihovi partneri.
2. Pre svega potrebno je da se poboljša položaj žena u društvu, potrebno je da osećaju sigurnost ukoliko prijave neki od oblika nasilja. Svakako mere koje trenutno postoje u borbi protiv nasilja nad ženama nisu dovoljne, zbog toga i smatram da je potrebna socio - ekonomska transformacija. Sve to ima velike posledice na žrtve nasilja, neke od nij mogu biti njihovo mentalno zdravlje, ali i mentalno zdravlje onih koji posmatraju to nasilje.

1. 1. Neki od faktora mogu biti ekonomska situacija (uskraćivanje novca), patrijarhalni model porodičnog života – kulturni obrasci koji na određeni način posmatraju rodne uloge i u skladu sa tim daju veću slobodu a nekada i legitimitet nasilniku, problem zavisnosti - najčešće je to alkoholizam, narkomanija. Starost takođe jeste bitan faktor jer su mlade žene izloženije nasilju.

2. 2. I specifične mere (oštrije kažnjavanje prestupnika, prevencija i edukacija stanovništva) i šira socio -ekonomska transformacija (bolji položaj žena na tržištu rada, egalitarnost u platama i radnim pravima, sankcionisanje rodne diskriminacije poslodavaca, opšte blagostanje društva) svakako bi doprineli da se učestalost i intenzitet nasilja smanji. Međutim, sve dok je nasilje nad ženama društveno normalizovano – niz vrednosti i normi u našem društvu prihvataju i opravdavaju nasilničko ponašanje, problem nasilja nad ženama se ne može shvatiti kao problem.

1. Izdvojite i prokomentarišite sociološki relevantne faktore koji utiču na nasilje nad ženama i decom u porodici

Pre svega, važno je naglasiti da se nasilje najčešće javlja kao jedan složeni sindrom u kome se kombinuju različite metode zlostavljanja žena i dece sa ciljem uspostavljanja ili održavanja nejednakih odnosa moći i kontrole. Istraživanje sprovedeno u Srbiji početkom 2010. godine imalo je za cilj da odgovori na nekoliko ključnih pitanja o porodičnom nasilju nad ženama. U rezultatima se, kao najvažniji faktori koji utiču na nasilje nad ženama i decom u porodici, izdvajaju strukturni, kulutrni, individualni i porodični faktori.

Kada govorimo o strukturnim faktorima nasilja nad ženama, analiza je pokazala da u ovom modelu statistički značajnu povezanost sa nasiljem u porodici imaju samo region i materijalna deprivacija. One zajedno predstavljaju značajne determinante fizičkog i seksualnog nasilja, dok materijalna deprivacija, koja povećava rizike od svih oblika porodičnog nasilja nad ženama, predstavlja najjači strukturni faktor. Kada je reč o kulturnim faktorima, analiza je pokazala da žene koje imaju tolerantnije stavove prema

oblicima nasilja, imaju i dvostruko veće šanse da budu izložene nasilju. Kada je reč o nasilju nad decom, na našim prostorima je to potpuno normalizovano i posmatra se kao vrsta vaspitne prakse. Na osnovu rezultata istraživanja uticaja individualnih karakteristika žena na ispoljavanje porodičnog nasilja, zaključeno je da su mlade žene (18–24 godine), češće izložene ovom obliku nasilja tj. da se starost ispoljava kao značajan prediktor fizičkog nasilja. Kod ispitivanja uloge porodičnih faktora u nasilju nad ženama, kao značajne determinante pokazale su se: veličina domaćinstva, patrilokalnost domaćinstva, ali i odlučivanje o kućnom budžetu, tačnije koji član domaćinstva upravlja novcem.

Na osnovu ovog istraživanja zaključeno je da su faktori koji imaju najveći uticaj na nasilje nad ženama porodični faktori, a da su individualni, strukturni i kulturni faktori značajno posredovani tim faktorima.

2. Da li se učestalost i intenzitet nasilja nad ženama u porodici može smanjiti

određenim, specifičnim merama (zakoni, inicijative...) ili je za značajno

poboljšanje nužna šira socio-ekonomska transformacija? Zašto?

U poslednjih par godina, zaklkjučno sa pandemijskom krizom, došlo je do demistifikacije nasilja. U javnom diskursu nikaad više nije bilo priče o nasilju nad ženama, o iskustvima koja svedoče da nasilje nije rezervisano za neke mračne ulice, nego da je itekako zastupljeno u porodičnom domu. Od nedavno, spominje se i femicid kao vid kulminacije nasilja, koji se mogao sprečiti da su institucije radile svoj posao. Pokretanju ovih tema

najviše su doprineli različiti feministički kolektivi pokretanjem raznih inicijativa, ali i organizovanjem protesta u prestonici. Smatram da je to od velike važnosti za “osvešćivanje” ljudi, ali opet nedovoljno da bi se problem rešio. Nasilje nad ženama nije lični problem, nego politički. Nasilnicima je dozvoljeno da budu nasilni, društvo im to odobrava svaljujuči krivicu na žrtve, a državna vlast i institucije ne reaguju. Zato najvažnija stvar jeste da se institucije poput policije, tužilaštva i centara za socijalni pridržavaju zakona, reaguju na vreme i time uspostave jedan sistem u koji će žene imati

poverenja. Takođe, koren problema leži u činjenici da živimo u patrijarhalnom društvu koje opravdava nasilje nad ženama raznoraznim mitovima poput onih da žena može da izazove nasilje svojim ponašanjem ili izgledom. Dakle, ovaj problem je veoma kompleksan i naravno da je potrebno je uvođenje određenih zakonskih mera, ali i jedna šira socio – ekonomska transformacija kako bi se on rešio.

Ispitivanje različitih vrsta faktora porodičnog nasilja nad ženama pokazuje da su individualni, strukturni i kulturni faktori snažno posredovani porodičnim faktorima, koji imaju najsnažniji uticaj na ispoljavanje nasilja u porodici.

Što se tiče strukturnih faktora, značajnu povezanost sa nasiljem u porodici ima materijalna deprivacija. Njen uticaj je najveći na ekonomsko nasilje, jer žene iz domaćinstva čiji životni standard odlikuje nemogućnost adekvatnog zadovoljavanja potreba i stambenih uslova, imaju preko dva puta veće šanse da budu izložene ekonomskom nasilju. Pri čemu je bitno napomenuti da postoji razlika između ekonomske zavisnosti i ekonomskog nasilja. Ekonomska zavisnost jeste pogodna da se razvije ekonomsko nasilje, ali ne podrazumeva nasilje samo po sebi. Pod ekonomskim nasiljem se podrazumeva uskraćivanje ekonomskih resursa za zadovoljavanje potreba žena ili sprečavanje da se angažuju u ekonomskim aktivnostima koje su značajne za obezbeđenje egzistencije.

Kada govorimo o kulturnim faktorima, izdvajaju se vrednosne orijentacije partnera o rodnim ulogama. Podaci koji su dobijeni na osnovu istraživanja pokazuju da su ispitanice liberalnije u vrednosnim orijentacijama nego njihovi partneri. One žene koje imaju tolerantniji stav prema fizičkom napadu tokom rasprave imaju dvostruko veće šanse da budu izložene porodičnom nasilju od žena koje takvo ponašanje percipiraju kao nasilje. Žene sa partnerima koje odlikuje nekonzistentna vrednosna orijentacija imaju dva puta veće šanse da budu izložene nasilju, dok žene čiji partneri pokazuji patrijarhalnu orijentaciju imaju 1.7 puta veće šanse da budu izložene nekom od oblika porodičnog nasilja.

Najzad, što se tiče individualnih karakteristika žena za ispoljavanje porodičnog nasilja izdvajaju se: njihove socio-ekonomske karakteristike, stepen ekonomske zavisnosti i zdravstveno stanje. Starost se ispoljava kao značajan faktor, mlade žene uzrasta od 18 do 24 godine, su češće izložene ovom obliku nasilja. Iskustvo braka je takođe značajan prediktor ekonomskog, fizičkog i seksualnog nasilja.

Smatram da određene specifične mere ne mogu dovesti do smanjena učestalosti nasilja nad ženama. Problem nasilja je višestruk i možda radikalniji zakoni mogu biti početak sistemske promene, ali mislim da je mnogo važnije govoriti o odgovornosti i da li i na koji način institucije preuzimaju odgovornost. Nasilje nad ženama je sistemski problem, a da bi se ono bar donekle sprečilo potrebna je sistemska promena. Važno je istaći da u našem sistemu "vlada" ideologija neverovanja ženama, a pored toga značajna sporost institucija u razrešavanju slučajeva doprinosi nepovoljnom položaju žena koje su žrtve nasilja.

Neki od početnih koraka rešavanja problema može da bude i osnaživanje žena da govore i prijave svaki vid nasilja. A tu odgovornost najpre snosi društvo, koje mora da smanji ideologiju neverovanja ženama i da pruži adekvatnu podršku. Određene neformalne organizacije, kolektivi, inicijative mogu takođe biti dobar početak. Najpre je potrebno govoriti o socio-ekonomskoj transformaciji, a potom o zakonskoj regulativi.

1.Na osnovu istraživanja sprovedenog 2010. godine možemo izdvojiti strukturne, kulturne, individualne i porodične faktore kao najvažnije. Svaka ova grupa obuhvata nekoliko faktora, ali se uopšteno govoreći može pričati o sledećim sociološki važnim fakorima koji utiču na nasilje nad ženama:

-starost (ispoljava se kao značajan prediktor fizičkog nasilja jer su mlade žene češće izložene ovom obliku nasilja);

-ekonomska zavisnost žena (pogodna je da se iz nje razvije i ekonomsko nasilje, a kao žrtve ekonomskog nasilja identifikovane su žene koje imaju ograničen pristup novcu u domaćinstvu i kojima se uskraćuje novac za lične potrebe, žene koje žive u domaćinstvu u kome je drugi član domaćinstva, koji obezbeđuje prihod za egzistenciju, samovoljno potrošio novac i ostavio domaćinstvo bez dovoljno sredstava za život, žene kojima se oduzima lični novac, žene kojima je zabranjeno da se zaposle);

-veličina domaćinstva (život žene u velikom domaćinstvu uglavnom podrazumeva izloženost nasilju od strane muža i njegove porodice)

-patrijahalni model i ideologija muške dominacije unutar društva,

-n - iskustvo braka (značajni prediktor ekonomskog, fizičkog i seksualnog nasilja)

-nasledni i kulturni i verski faktori,...

Ovde se pokazalo i da obrazovanje i roditeljstvo nisu značajni prediktori nijednog oblika nasilja.

2. Smatram da sami zakoni, iako jesu bitni i treba da budu početna tačka,nisu ipak dovoljni. I sami znamo koliko se uopšteno zakoni u našoj zemlji često ne primenjuju. Stoga je potrebna pre svega dosledna primena i kontrola primene tih zakona. A onda i šira i dublja društvena transformacija, potrebna je promena svesti kod ljudi. Najpre treba raditi na edukaciji žena o nasilju kako bi one mogle da ga pre svega prepoznaju, a potom i prijave- zato onda treba učiniti da ovo društvo bude sigurno mesto u kojem žene mogu da se osećaju bezbedno da prijave nasilje.