Izazovi savremene porodice 2023

Kada razgovaramo o nasilju u porodici, prema Porodičnom zakonu ono predstavlja: ponašanje kojim jedan član porodice ("Nasilnik") ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice ("Žrtva nasilja") dok je prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici reč o aktu fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema: a) Licu sa kojim se nalazi u sadašnjem, ranijem (van)bračnom ili partnerskom odnosu; b) Licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do drugog stepena ili po tazbini do drugog stepena; c) Licu kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj; ili d) Drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu. Uzroci porodičnog nasilja mogu biti: 1. Patrijarhalni model porodičnog života; 2. Kulturni, verski, ekonomski, individualni illi nasledni faktor; i 3. Ostali činioci (emocionalna rezervisanost nepružanjem podrške, stalno podsmevanje i kritika, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih zahteva i drugo). Subjekti porodičnog nasilja su članovi porodice (1. (Bivši)supružnici; 2. Deca, roditelji i ostali krvni srodnici, lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. Lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu; i 4. (Bivši)vanbračni partneri) ali i članovi koji nisu deo porodice. Ako bismo ovo povezali sa aspektom moći i rodnim aspektom: imamo pojam simboličkog nasilja (Burdije)- simboličko nasilje se uspostavlja posredstvom odobravanja koje potčinjeni ne može, a da ne da vladajućem ... jer raspolaže samo instrumentima saznanja koji su mu zajednički sa njim i koji ... čine da ovaj odnos izgleda kao prirodan. Prvo na šta se pomisli kada se kaže nasilje u porodici misli se na fizičko, međutim iako ovo jeste najčešći oblik, on obično ide pridružen sa ostalim formama nasilja. Postoje podaci koji pokazuju da je svaka druga osoba bila žrtva psihičkog nasilja. Ono može predstavljati jedan oblik simboličkog nasilja jer takav vid nasilja nije lako uočljiv, ne ostavlja tragove, a i često žrtve traže opravdanja i uzroke za njega. Posledice takvog nasilja su dugoročne. Još jedan od problema povezan sa ovim jesu podnošenje tužbe. U praksi postoji nedostatak potpune informisanosti (o načinu prijavljivanja, postupanju nadležnih državnih organa, Merama zaštite, itd.), administrativni problemi, teškoća dokazivanja radnji nasilja (samim tim i mogućnost donošenja pogrešnih sudskih odluka) i predrasude u privatnoj sferi (Žrtva nasilja je sama kriva za akte nasilja, nasilje u porodici nije velikog obima već je reč o incidentnoj situaciji, psihološki profil muškaraca sprečava ih da prijave nasilje u porodici kada su oni Žrtve nasilja, itd.) odvraćaju Žrtve nasilja od pokretanja postupaka protiv Nasilnika. Ovo takođe predstavlja simboličko nasilje.

https://lawlife.rs/index.php/pravo/367-nasilje-u-porodici-2

Članom 1 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u Srbiji određena je finansijska podrška ovim porodicama, koja se dodeljuje radi:

1) poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece;

2) usklađivanja rada i roditeljstva;

3) posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece;

4) poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja

Ipak, ovaj Zakon mnogi kritikuju poistovećujući ga sa katastrofalnim pravnim aktom koji je delom neustavan, delom bezobrazan, primenjujući se samo kako bi se umanjila socijalna davanja koja su njime regulisana. Ono što ističu kao dodatno problematično jeste član 25.Zakona o finansijskoj podršci roditeljima sa decom, koji siromašnoj deci uskraćuje pravo na roditeljski dodatak ukoliko nisu vakcinisana ili ne pohađaju redovno školu. Autor članka pod nazivom „ZFPPD nije dobar zakon-podjednako je loš za sve mame i za svu decu“, Mario Reljanović postavlja pitanja: „Zašto se diskriminišu poljoprivredne preduzetnice?”, “Zašto se pogoršava položaj preduzetnica generalno, koje sada za treće dete ne mogu primati naknadu dve godine, već samo 12 meseci?” “Zašto se diskriminišu roditelji sa bolesnom decom?”, “Zašto je Srbija jedina država na svetu koja diskriminiše trudnice koje imaju rizičnu trudnoću?”, “ Zašto kršimo Konvenciju 183 o zaštiti materinstva, koja određuje da primanja trudnice ne mogu za vreme porodiljskog odsustva biti drastično umanjena?”. “Država je oduvek tvrdila da je poslodavac taj koji kasni sa isplatom naknade porodiljama. Prema novom zakonskom rešenju, poslodavac je izbačen iz sistema isplate ali – gle čuda! – isplata i dalje kasni, jer je problem u kašnjenju države... Sada, kada poslodavca više nema u jednačini, ostala je samo država koja podjednako kasni – još jednom dokazujući da je najslabija karika u sistemu socijalnih davanja.”, ističe autor. Po njegovim rečima, svi ovi problemi čine ZFPPD lošim zakonom i velikom prevarom koja je osmišljena jer država veruje da su socijalna davanja luksuz koji građani moraju prethodno dobro da plate. Ukoliko ovo gledamo iz sociološke perspektive, sasvim je jasno zašto ovaj Zakon nije idealan. Ukoliko je cilj poboljšati uslove za zadovoljenje osnovnih dečijih potreba, uskladiti rad i roditeljstvo, podstaknuti roditelje da ostvare željeni broj dece i poboljšati materijalni položaj porodica sa decom, onda država na socijalna davanja ne bi smela da gleda kao na nešto što potencijalni roditelji unapred moraju da zarade, dok sa druge strane nastavlja da ih diskriminiše na više različitih nivoa.

Korišćen izvor:

https://pescanik.net/zfppd-nije-dobar-zakon-podjednako-je-los-za-sve-mame-i-za-svu-decu/

Generalno pravnoj regulativi podrške porodici u Srbiji upućivane su brojne u potpunosti opravdane kritike. Kada se konkretno govori o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom može se osvrnuti na kritiku koju je uputio Mario Reljanović, doktor pravnih nauka. On je u svom tekstu koji nosi naziv “Zakon o finansijskoj propasti porodice sa decom – Fasada drži dok temelji klize” napravio kritički osvrt na izmene prvobitne verzije ovog zakona. Izmene jesu posledica kritika upućenih prvobitnoj verziji kao i velikog zalaganja roditelja i roditeljskih udruženja. Autor je istakao četiri izmene.

Prva izmena odnosi se na odredbe o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu zarade i ostale naknade poljoprivrednim osiguranicama. One su naknadno usklađene sa uslovima koji važe za sve ostale osiguranice.

Druga izmena bila je fokusirana na mere koje su onemogućavale roditelje bolesne dece da istovremeno primaju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, ako već primaju dodatak za pomoć i negu drugog lica po osnovu bolesti deteta.

Treća izmena bila je brisanja odredbe prema kojoj je za primanje naknade u iznosu minimalne zarade (ukoliko bi stvarna naknada obračunata prema odredbama zakona bila niža) potrebno bar šest meseci prethodnog staža osiguranja u radnom odnosu, odnosno makar šest uplata na najniže osnovice za primanja koja imaju karakter zarade.

Četvrta izmena bila je posvećana neustavnom rešenju prema kojem pravo na roditeljski dodatak neće ostvariti roditelji čija deca nisu vakcinisana u skladu sa propisima, kao ni ukoliko ne pohađaju redovno predškolski program ili osnovnu školu,

Odavde se može videti da su svi problemi na koje su se odnosile izmene bili problemi nižih klasa. Vrlo je važno uložiti još truda u prilagođavanje ovog zakonika društvenim grupama koje su finansijski ugrožene, jer se većina njegovih odredbi fokusira na njihovo kažnjavanje, što dovodi isključivo do negativnih posledica.

Na različite se načine priča o poboljšanju socijalne politike putem zakona o finansijskoj podršci roditeljima. Kada su izmene tog zakona stupile na snagu, izazvale su burne reakcije, upravo zbog mnogih nerešenih problema, ali i potencijalnih negaetivnih efekata koje će tek imati. Različtiim demografskim politikama pokušava da se podstakne natalitet u državi, najčešće posredstvom jednokratnih novčanih pomoći. Međutim, položaj žena, ponajviše trudnica, se dodatno srozava izmenom ovog zakona, gde ostaju bez dela naknade koji je trebalo da im pripadne. One se predstavljaju kao nekakvi paraziti i glavna grupa koja iscrpljuje državni budžet, uključujući i porodicu kao društvenu grupu. Takođe, pored generalne rodne diskriminacije koja se manifestuje, dešava se i nepravda prema nezaposlenim majkama koje mogu samo godinu dana da primaju novčanu naknadu, dok zaposlene majke i očevi za treće i svako naredno dete mogu da je primaju u trajanju od dve godine. Glasne su i razne politike podrške ženama, tj. mamama-preduzetnicama, ali više u vidu performativnog akta, budući da su one ovim zakonom izgubile pravo na dvogodišnje odsustvovanje, što će neminovno smanjiti broj žena koje će se uopšte upustiti u preduzetništvo. Naravno, jedan od gorućih problema jeste nepostojanje dovoljnog broja vrtića, u čemu vidimo još jednu sistemsku prepreku roditeljstvu, koju država lako može premostiti, ali sredstva se ulažu u druge sfere poput policije i vojske. Još jedan obrazac koji se ponavlja i nastavlja da biva diskriminatoran prema još jednoj grupi ljudi, jeste onemogućavanje dečijeg dodatka za decu koja ne idu redovno u školu ili nisu vakcinisana. Na prvi pogled može se reći da ta grupa ljudi sigurno nije homogena, ali najveći deo nje broje porodice koje su siromašne i iz nižih društvenih slojeva i kojima se finansijski možda više isplati da ne šalju decu u školu ili da ih angažuju da rade kao ekonomski korisni članovi domaćinstva. Takvom kaznom se siromaštvo, posebno dece, perpetuira, jer su dečiji dodaci za njih najbitniji i mogu napraviti razliku. Naravno, drugačija rešenja za sve ove probleme postoje i sistemska su - međutim, poboljšanje zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i uvećanje kapaciteta centara za socijalni rad, što sve spada u dobru demografsku politiku, previše košta državu. Umesto krupnih promena za dobrobit svih građana i u cilju ostajanja što više ljudi u zemlji koja može ponuditi bolje prilike, lakše je povremeno dati male sume novca i odugovlačiti procese izmene zakona, tako da se državi uštede velike sume novca na štetu ugroženih i manje privilegovanih. Od početka je jasno da je demografska politika usmerena na kvantitativne natalitetne brojke, a ne na poboljšanje kvaliteta života deteta.

Izvori:
https://pescanik.net/zakon-o-finansijskoj-propasti-porodice-sa-decom-fasada-drzi-dok-temelji-klize/
https://pescanik.net/jos-jedna-tura-neustavnosti-zakona-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom/

Imajući u vidu veliki doprinos žena blagostanju porodice i razvoju društva, rađanje ne treba da bude osnov za diskriminaciju, već podizanje dece treba smatrati zajedničkom odgovornošću muškaraca i žena i društva u celini. Neophodno je izmeniti tradicionalnu ulogu muškarca, kao i ulogu žene u društvu kako bi se ostvarila potpuna ravnopravnost. Brojne države osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, te je neophodno uvođenje principa ravnopravnosti muškaraca i žena u nacionalne ustave ili zakone; usvajanje odgovarajućih sankcija kojima se zabranjuju svi vidovi diskriminacije žena; kao i uvođenje pravne zaštite prava žena na ravnopravnoj osnovi s muškarcima i sl. Radi sprečavanja diskriminacije žena zbog stupanja u brak ili materinstva i obezbeđivanja njihovog stvarnog prava na rad, države preduzimaju odgovarajuće mere radi: davanja otkaza zbog trudnoće ili porodiljskog odsustva i diskriminacije prilikom otpuštanja s posla zbog bračnog stanja; uvođenja plaćenog porodiljskog odsustva ili sličnih socijalnih beneficija; podsticanja obezbeđenja potrebnih pomoćnih društvenih službi i dr.

Ustavni sud doneo je još jednu odluku o neustavnosti odredbe u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Stanje je takvo da su majke – trudnice i porodilje – ostale bez primanja na koja su računale; zatim su roditelji bolesne dece morali da biraju da li će primati bilo kakvu naknadu – iako su uredno plaćali doprinose godinama – ili će primati dodatak za lečenje svojih mališana. Zato ni ovaj zakon nikada nije doneo ništa dobro, koliko god pojedini pokušavali da nas ubede u suprotno. Ustavni sud našao je da je neustavna odredba koja stavlja u neopravdano lošiji položaj majke i roditelje koji ostvaruju takozvana „ostala primanja“, u odnosu na zaposlene majke. „Ostali“ mogu da koriste novčanu naknadu samo u trajanju od godinu dana, dok zaposlene majke (i očevi) za treće dete i svako naredno dete mogu da je primaju u trajanju od dve godine. Kakva je dalja sudbina ovog zakona? Zakon neravnopravno tretira žene iz različitih zanimanja (preduzetnice, poljoprivrednice) kojima određuje posebne uslove za ostvarivanje prava; smanjivanjem prihoda neravnopravno tretira i žene koje imaju natprosečna primanja. Takođe onemogućava „povezivanje“ potrebnog staža kombinacijom rada u radnom odnosu i van njega, čime ostvarivanje prava na naknadu zarade tokom odsustva za mnoge ostaje samo pusta želja. Navedena društvena stanja mogu se povezati sa pojmovima privatnog (zadržavanje žena u „domaćoj“, kućnoj sferi) i javnog patrijarhata Silvije Volbi.

Izvori: https://pescanik.net/diskriminisana-drzava/

https://pescanik.net/jos-jedna-tura-neustavnosti-zakona-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom/ https://pescanik.net/wp-content/PDF/Kovencije/konvencija-o-eliminisanju-svih-oblikadiskriminacije-zena.pdf

Kada govorimo o Zakonu u finasijskoj podršci porodica sa decom pre svega ćemo reći šta on obuhvata. Ovim zakonom obuhvata se sledeće: 1) poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; 2) usklađivanja rada i roditeljstva; 3) posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece; 4) poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja. Ovaj zakon jako je osudjen kako od strane javnosti tako i od strane nekih političara i ljudi iz ovog domena. Ono što ovaj zakon čini lošim jeste sam tekst zakona koji sadrži tehnički i logički loša rešenja, to jest kako se obično kaže „lošu nomotehniku pisanja“ koja ostavlja norme sa puno upućivanja, besmislenih odredbi, nejasnog cilja regulisanja i tako dalje. Ali pored toga ovaj zakonski tekst sadrži i suštinski loša rešenja, koja su posledica loše politike koja prevladava u zadnjih par godina. A to je politika u kojoj se insistira na tome da država nije socijalni servis i da su socijalna davanja „čisti trošak“ koji se po svaku cenu mora izbeći, ili makar značajno umanjiti. Autor članka koji koristimo kao izvor kaže i : „ZFPPD ne sadrži samo ekstremna diskriminatorna rešenja, već je i protivan Konvenciji 183 Međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva, dok su preduslovi za ostvarivanje pojedinih prava predviđenih ovim zakonom najstroži u Evropi, možda i na svetu, i obesmišljavaju samo postojanje prava. Obrazloženja – zvanična i nezvanična – koja su se mogla čuti prilikom usvajanja zakona, osim borbe protiv trudničke mafije imala su i jasan prizvuk nadrealne vučićevske retorike da će trudnice i roditelji dovesti državu do bankrota ako nastave da uzimaju ono što im po zakonu pripada – pa je onda zakon promenjen na način da to više ne mogu da rade.“ ta ovaj Zakon čini tako nepovoljnim po korisnike raznih socijalnih davanja? Najpre, valjalo bi pomenuti naknadu za vreme porodiljskog odsustva. Iako je u medijima bilo propraćeno sa velikom pompom kako će sada i žene angažovane van radnog odnosa moći da dobijaju naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta – što je formalno tačno – nigde se nije mogla pronaći informacija da će ova naknada biti drastično umanjena, pa će tako veći krug korisnika dobijati značajno manje novca, što u konačnom računu znači da će se masa sredstava koja se izdvajaju za porodilje i roditelje prilikom korišćenja ovog prava zapravo smanjiti. Kako po ovom pitanju , tako i po mnogim drugim članovima, ovaj zakona samo negativno utiče na sve, od siromašnih, prema majki i pa sve do dece.

Izvori:
https://pescanik.net/zakon-o-finansijskoj-propasti-porodice-sa-decom-fasada-drzi-dok-temelji-klize/
https://pescanik.net/zasto-se-mora-izmeniti-zakon-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom/
https://pescanik.net/zakon-o-finansijskoj-propasti-porodice-sa-decom/

Na prostoru naše zemlje demografski problemi prisutni su više decenija a oni su posledica društvenih problema, kako ekonomskih, tako političkih i pravnih. Najveći demografski problemi Srbije tiču se opadanja nataliteta. Kao rešenje, država se opredelila za izdvajanje mizerne sume novca koje će povremeno pružati, ali i za odlaganje procesa izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

S tim u vezi, doktor pravnih nauka i autor teksta “Zakon o finansijskoj propasti porodice sa decom – Fasada drži dok temelji klize”, Mario Reljanović, kritički se osvrnuo na izmene prvobitne verzije ovog Zakona. Reljanović je istakao četiri izmene:

1. Izmenjene su odredbe o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu zarade i ostale naknade poljoprivrednim osiguranicama tako da su sada usklađene sa uslovima koji važe za sve ostale osiguranice.

2. Druga izmena odnosi se na odredbe koje su onemogućavale roditelje bolesne dece da istovremeno primaju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, ako već primaju dodatak za pomoć i negu drugog lica po osnovu bolesti deteta.

3. Treća izmena je brisanje odredbe prema kojoj je za primanje naknade u iznosu minimalne zarade potrebno bar šest meseci prethodnog staža osiguranja u radnom odnosu.

4. Na kraju izmenjeno je ali ne i drugačije regulisano, neustavno rešenje prema kojem deca koja nisu vakcinisana u skladu sa propisima ili ukoliko ne pohađaju redovno predškolski program ili osnovnu školu, neće ostvariti pravo na roditeljski dodatak.

Ipak, ove izmene nisu dovoljne i kao što i sam autor objašnjava, reč je o minimalnoj korekciji. Izmenom ovog zakona dodatno se urušava položaj žena, a posebno trudnica koje su ostale bez jednog dela nadoknade koji im sa pravom pripada. Takođe, preduzetnice su i dalje u podređenom položaju i njihova prava su značajno umanjena u odnosu na prethodno zakonsko rešenje. Poseban problem predstavlja onemogućavanje dečijeg dodatka za decu koja ne idu redovno u školu ili nisu vakcinisana. Ovom odredbom se kažnjavaju one društvene grupe koje su finansijski ugrožene, iz nižih slojeva.

Jasnim odsustvom unapređenja konkretnih mera za poboljšanje uslova pod kojima se ostvaruje roditeljstvo, država je pokazala da je fokusirana na povećanje nataliteta, ali ne i kvaliteta života deteta.

Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona jesu:
1. naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2. ostale naknade po osnovu rodjenja i nege deteta i posebne nege deteta;
3. roditeljski dodatak;
4. dečiji dodatak;
Na osnovu ovih prava javlja se pojam "trudnička mafija", reč je o zlim socijalnim slučajivima koji ne žele da rade jer žive lagano od novčane socijalne pomoći. Iz čega je proizašao i napad na penzije i tako dalje. Najnovije izmene desile su se u decembru kada su prihvaćeni zakoni koji su za veći broj građana značili gubitak nekog prava iz oblasti socijalne zaštite, što je dovelo do njegovog drastičnog urušavanja. Pre svega treba pomenuti naknade za vreme porodiljskog odsustva, kako će sada i žene angažovane van radnog odnosa moći da dobijaju naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta. Međutim nigde nije mogla da se pronađe informacija o tome da će ova naknada biti znatno umanjena. To će svakako samo imati negativne posledice po neke roditelje jer im neće doneti materijalnu sigurnost već će bukvalno obesmisliti plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i gurati porodilje u zonu rada na crno. Dalje se određuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta može ostvariti majka koja, između ostalog, ima 18 meseci osiguranja u prethodnom periodu, odnosno 24 meseca osiguranja ako se radi o poljoprivrednim osiguranicima.
Na osnovu svega primećeno je i da roditeljska udruženja ostaju nema. Dečiji dodatak nema ulogu da nagradi roditelje za to što obavljaju svoju ulogu već da štiti decu od ekonomske ugroženosti. Njegova uloga je da pomogne roditeljima da deci pruže osnovne uslove za život kojima će biti zadovoljene njihove bazične biološke potrebe. Svakako većina roditelja je korisnik ove vrste pomoći, ni ovo davanje ne predstavlja privilegiju već znak kontinuirane brige države o najmlađoj populaciji.

Kada govorimo o Zakonu u finasijskoj podršci porodica sa decom pre svega ćemo reći šta on obuhvata. Ovim zakonom obuhvata se sledeće: 1) poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; 2) usklađivanja rada i roditeljstva; 3) posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece; 4) poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja. Ovaj zakon jako je osudjen kako od strane javnosti tako i od strane nekih političara i ljudi iz ovog domena. Ono što ovaj zakon čini lošim jeste sam tekst zakona koji sadrži tehnički i logički loša rešenja, to jest kako se obično kaže „lošu nomotehniku pisanja“ koja ostavlja norme sa puno upućivanja, besmislenih odredbi, nejasnog cilja regulisanja i tako dalje. Ali pored toga ovaj zakonski tekst sadrži i suštinski loša rešenja, koja su posledica loše politike koja prevladava u zadnjih par godina. A to je politika u kojoj se insistira na tome da država nije socijalni servis i da su socijalna davanja „čisti trošak“ koji se po svaku cenu mora izbeći, ili makar značajno umanjiti. Još jedan obrazac koji se ponavlja i nastavlja da biva diskriminatoran prema još jednoj grupi ljudi, jeste onemogućavanje dečijeg dodatka za decu koja ne idu redovno u školu ili nisu vakcinisana. Na prvi pogled može se reći da ta grupa ljudi sigurno nije homogena, ali najveći deo nje broje porodice koje su siromašne i iz nižih društvenih slojeva i kojima se finansijski možda više isplati da ne šalju decu u školu ili da ih angažuju da rade kao ekonomski korisni članovi domaćinstva. Takvom kaznom se siromaštvo, posebno dece, perpetuira, jer su dečiji dodaci za njih najbitniji i mogu napraviti razliku. Naravno, drugačija rešenja za sve ove probleme postoje i sistemska su - međutim, poboljšanje zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i uvećanje kapaciteta centara za socijalni rad, što sve spada u dobru demografsku politiku, previše košta državu. Umesto krupnih promena za dobrobit svih građana i u cilju ostajanja što više ljudi u zemlji koja može ponuditi bolje prilike, lakše je povremeno dati male sume novca i odugovlačiti procese izmene zakona, tako da se državi uštede velike sume novca na štetu ugroženih i manje privilegovanih. Od početka je jasno da je demografska politika usmerena na kvantitativne natalitetne brojke, a ne na poboljšanje kvaliteta života deteta.

Zakon o finansijskoj podršci porodice predviđa sledeće: Roditeljski dodatak i to ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije. Pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije. Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na roditeljski dodatak može ostvariti majka i za peto dete po redu rođenja ukoliko je neko od dece, prethodnog reda rođenja, koje je živorođeno umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja. Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1-7. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava, ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu. Mario Reljanović je ovaj zakon opisao na sledeći način:Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (ZFPPD) svakako je jedan od najsramotnijih poteza ove vlasti. Iz ovoga vidimo da pravo na pomoć ostvaruje majka, osim u slučaju kada majka nije živa - samo tada pravo ostvaruje otac. To predstavlja problem jer je zato što je fokus na majci, odnosno na tome da je majka ta koja brine o detetu. Isključuje se otac i isključuju se jednoroditeljske porodice gde je otac staratelj. Zakon se bazira na isključivoj rodnoj podeli, a ne bi trebalo da bude tako, jer se radi o roditeljstvu u kome bi po zakonu roditelji trebalo da budu izjednačeni. oš Problematičan je i zakon moći, jer postavlja se pitanje koliko su velike šanse da žena kupi ili gradi stambeni prostor, u Srbiji stanovništvo je uglavnom primorano na kredit.

Pitanje socijalne politike i pomoći porodicama sa decom je pored mnogih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom trebalo da donvede do poboljšanog pološaja upravo ove društvene grupe. Međutim, kako Mario Reljanović navodi u Peščaniku, to nije slučaj. Sitne korekcije su napravljene ka dobrom smeru, aloi suština je zaobiđena, odnosno idalje se porodici sa decom malo pomaže kada je reč o finansijskoj podršci. Reljanović navodi da se roditelji stavljaju pred izbor prava na koje će se odlučiti. Odnosno, više im se nameće onaj izbor koji državi više odgovar, a to je da roditelji primaju naknadu od nekoliko hiljada dinara (a trebalo bi više, u skladu sa Konvencijom 183 o zaštiti materinstva), umesto nekoliko hiljada evra (što bi na godišnjem nivou pomoglo mnogima pri kupovini lekova npr).

Kada je reč o usklađivanju Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom i Zakona o radu, ne prepoznaju se prava nezaposlenih roditelja, koji nemaju mnoga osnovna prava koja se tiču brige o detetu. Takođe treba istaći i da se na ovu etiketiranu kategoriju društva posmatra kao na onu koja treba da prima „ostale naknade“ (koje nisu utemeljene u Zakonu o radu).

Možemo se osvrnuti i na prava koja su posebnim članovima usmerena konkretno na majčinstvo, a u manjoj meri na očinstvo. Iz toga vidimo da Zakon pretežno prepoznaje majku kao staratelja, dok očevima daje minimalna prava koja se uglavnom stiču u slučaju odsustva ili smrti majke.

Iz teksta ZFPPD nije dobar zakon – podjednako je loš za sve mame i za svu decu, vidimo da se socijalna davanja, kao i navedene „ostale naknade“, plasiraju javnom mnjenju kao više nego dovoljna pomoć države, kao nešto za šta treba da budemo zahvalni jer je to najviše što možemo da dobijemo, a zapravo je samo skretanje pažnje sa realnih i mogućih novčanih naknada koje majke i deca (odnosno porodice sa decom) treba da dobiju.

Zakon o finasijskoj podršci porodicama sa decom obuhvata: 1) Roditeljski dodatak koji dobija majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete 2) dečiji dodatak; 3) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta 4) ostale naknade po osnovu rodjenja i nege deteta i posebne nege deteta. Ovaj zakon je kritikovan od strane mnogih, i javnosti i stručnjaka. Na njega se osvrnuo i Mario Reljanović, u Peščaniku. U samom tekstu on navodi: ,,ZFPPD ne sadrži samo ekstremna diskriminatorna rešenja, već je i protivan Konvenciji 183 Međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva, dok su preduslovi za ostvarivanje pojedinih prava predviđenih ovim zakonom najstroži u Evropi,...“. On takođe navodi i izmene do kojih se došlo, a koje su bile posledica kritika upućenih prvobitnoj verziji. Prva izmena se odnosi na odredbe o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu zarade i ostale naknade poljoprivrednim osiguranicama tako da su sada usklađene sa uslovima koji važe za sve ostale osiguranice. Druga izmena odnosi se na odredbe koje su onemogućavale roditelje bolesne dece da istovremeno primaju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, ako već primaju dodatak za pomoć i negu drugog lica po osnovu bolesti deteta. Treća izmena je brisanje odredbe prema kojoj je za primanje naknade u iznosu minimalne zarade potrebno bar šest meseci prethodnog staža osiguranja u radnom odnosu. I poslednja izmena se odnosi na rešenje prema kojem deca koja nisu vakcinisana u skladu sa propisima ili ukoliko ne pohađaju redovno predškolski program ili osnovnu školu, neće ostvariti pravo na roditeljski dodatak.