Izazovi savremene porodice 2023

Za potrebe ovog zadatka, uzeti su podaci sa sajta http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp , za istraživanja koja su rađena od 2017. do 2022. godine. Podaci prikazuje stavove građana Sjedinjenih Američkih država u vezi sa rodnim i političkim vrednostima. Prvo pitanje se odnosi na stav „Da li je problem ako žena više zarađuje od svog supruga“ a drugi prikazuje političku orijentaciju građana u smislu orijentisanosti ka levici ili desnici. Kada se ukrste ove dve varijable dobijaju se sledeći rezultati. Pre svega, u ukupnoj ispitivanoj populaciji 65,5 % građana smatra da ne predstavlja problem da supruga zarađuje više od svog supruga. Kada se zatim uključi i ideološka pozicija koja je u korelaciji sa prethodnim stavom dobijaju se na skali koja meri krajnju levicu i krajnju desnicu sledeći rezultati: 74,2 % krajnje levice smatra da nije problem ako supruga zarađuje više dok 59,4% krajnje desnice takođe smatra da to ne predstavlja problem. Dok je procenat saglasnosti sa ovim stavom kod krajnje levice 11,6% a kod desno orijentisane populacije to iznosi 16,6%. Na osnovu podataka uviđamo da je konzervativna desnica savremena – savremeni konzervatizam. Menja se tradicionalni pogled na to da je uloga muškarca isključivo kao hranitelja porodice ali i dalje zaostaje za levicom koja u većoj meri akcentuje rodnu egalitarnost ali i dekonstrukciju patrijarhata u porodičnoj i javnoj sferi.

Posmatrajući varijablu „Jedan od glavnih ciljeva u životu mi je da učinim svoje roditelje ponosnim“ izabrala sam da rezultate posmatram na primeru Srbije i Danske, uzevši u obzir da se ove dve države razlikuju kad je u pitanju poimanje porodice. Podaci su posmatrani u periodu između 2017.i 2022.godine. Naime, Danska spada u zemlje Severne Evrope kojima je zajedničko: kritičan stav prema roditeljskm autoritetu, preferiranje tolerancije kod dece, odbacivanje klasične ideje braka i izrazito prihvatanje žena u novoj ulozi, pa se može reći da spadaju u zemlje s liberalnom ideologijom. S druge strane, u Srbiji se na početku milenijuma dešavaju važne društvene promene, pa raste broj onih koji apsolutno vrednuju porodicu i onih koji bezuslovno poštuju roditeljski autoritet. Iako se vremenom sve više prihvata abortus, razvod i izmenjena uloga žene, a manje klasičan brak, porodica u Srbiji se i dalje veoma poštuje jer u svetu rizika obezbeđuje sigurnost pa tako paradoksalno, iako raste individualnost mladih, raste i njihova produžena zavisnost od roditelja. Upravo zbog toga, pretpostavila sam da će se sa gore pomenutim stavom više slagati ispitanici iz Srbije nego oni iz Danske, u kojoj su porodični autoritet i zavisnost od istog upitni.

Na osnovu ove varijable vide se pomenute razlike- samo 8,7% ispitanika iz Danske u potpunosti se slaže s ovom tvrdnjom, za razliku od 32,8% ispitanika iz Srbije. Njih 17,8% iz Danske se nikako ne slaže sa ovim stavom, a svega 2,5% ispitanika iz naše zemlje ne smatra da im je jedan od glavnih ciljeva u životu da učine svoje roditelje ponosnim.

Ako posmatramo ideološku perspektivu, konzervativizam smatra da je porodica osnovna jedinica društvenog poretka jer pojedincima pruža bezbednost i emotivnu i finansijsku sigurnost, dok su ključne vrednosti solidarnost i poštovanje autoriteta. Savremeni konzervativizam se oslanja na klasični prihvatajući postojanje različitih porodičnih formi usled promena u savremenom svetu, i dalje verujući da je porodica nezamenljiva i dajući prednost ekonomskoj sigurnosti. Iz svega ovoga možemo da pretpostavimo da Srbija više „vuče“ ka savremenom konzervativizmu. Za razliku od nje, Dansku više odlikuje liberalna ideologija zbog slabije vezanosti za porodicu i zavisnosti od iste. Politike liberala podrazumevaju davanje slobode pojedincima da sami donesu odluke o sebi i svom telu, ali i o porodičnim aranžmanima, pa tako za njih roditeljski autoritet nije presudan, kao što je to čest slučaj u našoj zemlji.

Dimenzija tradicionalnih vrednosti ilustruje razliku između zemalja u kojima je religija veoma značajna i onih u kojima nije ali gde su porodica, otadžbina i poslušnost verskom autoritetu usko povezani jedni sa drugima. Vrednost porodice u centru pažnje te je u u tradicionalnim društvima, učiniti roditelje ponosnim glavni životni cilj. Roditelje uvek treba voleti i poštovati bez obzira na to kako se ponašaju, to poštovanje je podrazumevano. Pored toga, oni idealizuju velike porodice. Iako stanovnici tradicionalnih društava imaju visok nivo nacionalnog ponosa, zalažu se za veće poštovanje autoriteta, ali se pasivno i retko se uključuju u politiku. Kao rezultat toga, zajednice na tradicionalnom polu ove dimenzije ne odobravaju razvod ne podržavaju abortus, eutanaziju i samoubistvo. Oni zagovaraju poslušnost autoritetu, ne zalažu se za indivializam, i imaju veoma patriotske i ancionalističke stavove. Ovo se odnosi prevashodno na zemlje sa stanovništvom prevashodno islamske veroispovesti. Sa druge strane, sekularna, racionalna društva favorizuju suprotno, i ovde primer mogu biti protestvantske zemlje kao što su Skandivavske zemlje.

Za potrebe ovog zadatka, uzeti su podaci sa sajta http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp. U obzir je uzet talas od 2017 do 2022. godine. Kao indikator porodičnih vrednosti izabrala sam indikator koji se odnosi na stav da je glavni cilj u životu napraviti roditelje ponosnim. Dve zemlje koje sam uzela u obzir su Maroko i Finska, kao dve potpuno polarizovane zemlje kada su u pitanju gorenavedeni podaci. Prema podacima sa sajta, 67% Marokanaca potpuno se slaže sa ovim iskazom, a 26,4% se donekle slaže, dok se samo 5,3% ne slaže i 1,2% potpuno ne slaže. Suprotno tome, 3,6% Finaca se potpuno slaže sa iskazom, 22% se donekle slaže, a čak 52,8% se ne slaže i 17, 1% se potpuno ne slaže.

Za potrebe ovog zadatka, uzeti su podaci sa sajta http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp. U obzir je uzet talas od 2017 do 2022. godine, a zemlja koja je uzeta u obzir je Srbija.

Posmatrajući varijablu “Društvene prihvaćenosti abortusa” (I_ABORTLIB.) i političkog stava “Da žene imaju ista prava kao i muškarci” na osnovu rezultata iz Srbije, došla sam do sledećih zaključaka. Prihvaćenost prava na abortus na našim prostorima je niska ili srednja, najveći procenat ispitanika nalazi se na sredini (41.8%) što se može povezati sa prisustvom strogih tradicionalnih i patrijahalnih vrednosti koje spore pravo žena na sopstvenu telesnost. Kada se ovaj indikator spoji sa stavom koji direktno pokazuje demokratičnost samog društva, rezultati su sledeći najveći procenat ispitanika smatra da su jednaka prava ključna za demokratičnost (529 ispitanika), ali čak 45.6% ispitanika zauzima srednje stanovište kada je u pitanju abortus. Očekivano u slučajevima kada kod ispitanika dolazi do smanjenja važnosti ženskih prava i spori se potreba jednakosti, očekivano se i prihvatljivost abortusa smanjuje. Možemo na osnovu ovih podataka zaključiti da postoje neke društvene promene i transformacije ka egalitarnijem društvu, ali određena prava su i dalje marginalizovana i stavljena po strani pod uticajem snažnih patrijahlanih vrednosnih obrazaca.

Debata o LGBTQ pravima, je u velikoj meri centrirana oko prava na sklapanje brakova osoba istog pola, i prava na usvajanje dece ovakvih parova. Većina konzervativnih grupa zauzima kritički stav postavljajući nuklearnu porodicu kao ideal. Za razliku od njih i liberali i levica prihvataju prepoznavanje istopolnih brakova i uglavnom svih prava LGBTQ osoba. Mnogi od njih polaze da se radi o ljudskim pravima i da kao takva ne mogu da se dovode u pitanje. Oni daju podršku politikama koje ne prave razliku između partnerskih zajednica i porodičnih formi, te potrebu da u socijalnim politikama (socijalna davanja, roditeljski i dečiji dodaci, roditeljska odsustva, i sl.) budu prepoznati svi varijeteti. Takođe se zalažu za rodno osetljiv ili rodno neutralan jezik. Tema roditeljstva je najviše osporavan aspekt istopolnih zajednica u istopolnim odnosima, a dok se homofobija sve manje javlja u direktnom ispoljavanju homoseksualnosti​. Sve manje se ispoljava kao neka vrsta bolesti i perverzije i tako dolazi do indirektnog spominjanja. Takođe kada pričamo o Srbiji savremeni diskurs je sve više vezan za argumente koji se odnose na usvajanje dece od strane LGBT parova.

Podaci WVS za period 2017-2022 godine koje sam ukrštala su: verovanje da su neheteroseksualni parovi u istoj meri dobri roditelji kao i svi ostali parovi i koliko poverenja imate u političke stranke. U Brazilu se neki ekstremno desničarski političari zalažu za terapiju rodne konverzije uprkos zvaničnom stavu medicine i psihologije. Što se tiče podataka za Brazil, skoro 67% uopšte ne veruje političkim strankama, a 12.4% veoma veruje. Sa druge strane, u Velikoj Britaniji su laburisti, pored zalaganja za priznavanje istopolnih brakova, zagovarali i njihovu veću vidljivost u parlamentu i u javnom prostoru. Podaci za Veliku Britaniju: 59% ne veruje toliko, a 12.2% veoma veruje što je slično Brazilu. U Srbiji skoro 47% uopšte ne veruje političkim strankama, a oko 9% veoma veruje.Podaci vezani za verovanje da su neheteroseksualni parovi u istoj meri dobri roditelji kao i svi ostali parovi: Brazil- oko 52% se slaže, a 28.5% se ne slaže. Srbija- najveći procenat (39%) se ne slaže, dok se samo 3.3% potpuno slaže. Velika Britanija- za razliku od Srbije najveći procenat se potpuno slaže (približno 35%), dok se manji procenat ne slaže (7.6%).Dok podatke VB i Brazila možemo povezati, u Srbiji nije takav slučaj. Politika (stranke) može imati određeni uticaj ili pojačavati neke druge faktore, kao na primer patrijahalnu tradicionalnu zajednicu i vrednosti koje su dominantne.

Za ovaj zadatak koristila sam podatke sa stranice http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp koji obuhvataju period od 2017. godine do 2022. godine. Fokusirala sam se na Tursku i Holandiju i tvrdnje ispitanjika iz ove dve države po pitanju iskaza "Kada je visoka nezaposlenost, muškarci bi trebalo da imaju prednost pri zapošljavanju u odnosu na žene". Podaci pokazuju da se u Turskoj 51,2% ispitanika slaže sa ovim iskazom, dok se 25.5% ne slaže. Ukoliko se obrati pažnja na razliku između odgovora muškaraca i žena može se uvideti da se 56,8% muškaraca i 45,6% žena slaže sa iskazom, a 20,2% muškaraca i 30,8 % žena se ne slaže. S druge strane u Holandiji se može uvideti suprotna situacija. Podaci pokazuju da se u Holandiji 2,0% ispitanika slaže sa iskazom, dok se sa iskazim ne slaže čak 83,4% ispitanika. 3,2% muškaraca iz Holandijskog uzorka se složilo sa iskazom, dok 80,3% nije. 2,4% žena iz Holandijskog uzorka se složilo sa iskazm, dok 85,1% nije. Ovde se može uočiti da je kod obe ove zemlje zastupljeno to da muškarci više navode da se slažu sa iskazom od žena, a da žene češće navode da se ne slažu. Ovi rezultati nisu iznenađujući s obziorm na to da je opšte poznato da se u turskom društvu mnogo više neguju tradicionalne patrijahalne vrednosti nego u holandskom društvu. Značajan uticaj ovde ima religija, ali pored toga vrlo su značajne i političke orijentacije koje su najzastupljenije u određenom društvu. Tursku većinom krakteriše okrenutost ka konzervativizmu. Za njega se vezuje stav da su rodne uloge prirodne gde je uloga muškarca da opskrbi i zaštiti porodicu a uloga žene da brine o deci i kući. Upravo ovo viđenj muškarca kao "hranitelja" porodice utiče na to da većina ispitanika iz Turske smatra da muškarci treba da imaju prednost pri zapošljavanju u slučaju velike nazaposlenosti. Kada je reč o Holandiji, za njih se većinom vezuju liberalizam i levica. Ove orijentacije koje se vezuju generalno za severnoevropske zemlje naročito ističu jeste to da kućne i roditeljske obaveze mogu i treba podjednako da dele muškarci i žene, tako da ne postoji razlog da s ženama oteža/onemogući pristup tržištu rada ni u sučaju visoke nezaposllenosti.

Istražio sam koliki se značaj pridaje porodici u Srbiji i uporedio ga između polova, te se pokazalo da žene pridaju nešto veći značaj, 92.7% žena percipira porodicu kao vema značajnu, dok (89.2%) muškaraca doživljava porodicu kao veoma značajnu. Generalno je među celom populacijom visok stepen značaja koji se pridaje porodici. Zatim sam ne bi li utvrdio kakav obrazac mišljenja o ženama u Srbiji vlada uzeo kao varijablu da li se biti domaćica smatra potpuno ispunjavajućim i ukrstio je sa varijablom pola. Pokazalo se da je i među ženama, što je donekle logično, ali i među muškarcima veći stepen neslaganja sa pomenutom tvrdnjom, čak i da je kod muškaraca veći procenat (41.6%) muškaraca je pokazalo neslaganje, dok kod žena on iznosi (34.6%) što je iznenađujuće. Međutim razlika dolazi u činjenici da se veći broj žena snažno ne slaže sa tom konstatacijom (33.5%) kao i da se manji broj žena ( 21.8%) naspram ( 24.6%) muškaraca slaže sa tom tvrdnjom. Ovi rezultati govore o relativnom otklonu od tradicionalnih patrihajahalnih vrednosti, budući da su podaci iz perioda 2017-2022.

U ovom mini istraživanju posmatrali smo dve države Bugarsku i Japan u periodu od 2017. do 2022. i uporedili dva skupa podataka koji se odnose na: indikator koji je pokazatelj porodičnih vrednosti i indikator koji pokazuje političku orjentisanost ispitanika ka levici ili desnici. Prvi indikator odnosi se na prihvatljivost abortusa. Najveće i najdugotrajnije debate u 20. I 21. Veku odvijale su se baš oko prava na abortus. Dok određene grupe podrazumevaju da pojedinsci imaju potpuno pravo na kontrolu reproduktivnog ponašanja , druge smatraju da neki etički aspekti moraju biti uzeti u obzir prilikom formulisanja javnih politika. Konzervativci se protive neograničenom pravu na abortus, ili ga ograničavaju na specifične slučajeve. Liberali i levičari se s druge strane zalažu za potpunu liberalizaciju prava na abortus I omogućavanje dostupnosti medicinskih usluga svim ženama. Smatraju da žena ima pravo da odlučuje o svom telu , a kao dodatni argument navode da se ukidanjem abortusa ne smanjuje broj istih nego se tako sve veći broj žena odlučuje da takav zahvat obavi u inostranstvu (medicinski turizam) ili na ilegalan način što često dovodi do velikih zdravstvenih problema kod žena, a nekada I do smrti.

Na osnovu uzetih varijabli: 1) Koliko se tvoja porodica u poslednjih 12 meseci osećala ugroženo od nasilja u svom domu; 2) Levica/ Desnica. Posmatrani period je od 2017 - 2022.
Rezultati pokazuju sledeće: levica ( 87%) nikada se nije osećala ugroženo, desnica ( 78,9) nikada se nije osećala ugroženo. Levica ( 1,9) često se osećala ugroženo, desnica ( 10,5) često se osećala ugroženo. Levica ( 5,6) ponekada se osećala ugroženo, desnica ( /). Levica ( 5,6) retko se osećala ugroženo, desnica ( 10,5) retko se osećala ugroženo. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da levica podrazumeva da se stavovi donose kolektivnim odlučivanjem, socijalni programi su uglavnom univerzalni teže prevazilaženju svih društvenih stratifikacija, kao i umanjenu neslobode. 90% pripadnika zalaže se za mirno rešavanje problema. Pristalice savremene levice svoje vrednosti i ideale nadovezuju na vekovnu tradiciju emancipatorskih borbi progresivnih pokreta. Dok se desnica prvenstveno zalaže da su pojedinci dužni da poštuju zakon. Takođe smatraju da su određeni socijalni red i hijerarhija neizbežni, prirodni i normalni. Možemo primetiti da se desničarski stav u određenoj meri provlači kroz porodicu.
Za potrebe ovog zadatka uzeti su podaci sa sajta https://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp

Podaci su preuzeti sa sajta: http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp i odnose se na period od 2017. do 2022. godine. Posmatrani su indikatori porodičnih vrednosti u Nigeriji, konkretno 2 varijable, od kojih se jedna odnosi na to (I) „Ko odlučuje o kupovini u domaćinstvu: muškarci vs žene“ , dok se druga varijabla odnosi na (II) „Levu-desnu političku orijentaciju“. Prva varijabla obuhvata skalu odgovora, gde 1 podrazumeva da muškarci uglavnom odlučuju, dok 9 znači da žene odlučuju (oznaka 5 se nalazi na sredini i pokazuje da su muškarci i žene jednaki po ovom pitanju). Druga varijabla takođe obuhvata skalu od 1 do 9, gde se vidi orijentacija ispitanika. Na krajnjoj levoj strani imamo levu političku orijentaciju (1), dok s druge strane, na krajnjoj desnoj strani imamo desnu političku orijentaciju (9).

Pre nego što pređem na ukršatanje varijabli, kratak osvrt na rezultate prve varijable – „Ko odlučuje o kupovini u domaćinstvu“. U 36,1% slučajeva muškarci odlučuju o ovim aktivnostima, dok žene odlučuju u samo 8,9% slučajeva. Međutim, pokazuje se da su čak u 38,9% slučajeva muškarci i žene jednaki. Daljim ukrštanjem pomenutih varijabli, dolazi se do sledećih rezultata. Na krajnjoj levoj strani imamo 34,8% muškaraca (koji su ovako politički orijentisani), na sredini se nalazi nešto manje od 46% ispitanika, dok se samo nalazi 7,1% žena nalazi na krajnjoj levoj strani. S druge strane, krajnih desno orijentisanih muškaraca ima 49,3%, na sredini se nalazi oko 32% ispitanika, i 13,2% žena je desno politički orijentisano. Na osnovu priloženih rezultata može se zaključiti da je nešto veći procenat ispitanika naklonjeniji desnom političkom spektru. Imajući u vidu da se nalazimo u savremenom svetu i da je Nigerija jedna od najnaseljenijih zemalja u Africi, pa samim tim i jedna od većih ekonomija u svetu (i da ima veliki broj mladih građana) iznenađuje to što je ovo stanovništvo više desničarski orijentisano (što bi značilo da se više poštuje tradicija, što žene automatski stavlja u nepovoljan položaj).

Posmatranjem podataka vezanih za Srbiju u periodu 2017-2022, u svetlu debate o fizičkom kažnjavanju dece, treba istaći da se ono u najvećim procentima ne opravdava. Kada posmatramo uzrast ispitanika, podaci govore sledeće: Naime, kada govorimo o uzrasnoj kohorti do 29 godina, procenat onih koji uopšte ne opravdavaju je 38,5%, a onih koji potpuno oparavdavaju je 17,3%. Ispitanici uzrasta 30-49 godina ovaj stav podržava u potpunosti 10,6%, dok 43,9% ne oparavdava. Ispitanici sa 50+ godina uvek opravdavaju ovaj stav u 9,4% slučajeva, dok ih 50,2% nikako ne opravdava.

Ukoliko date podatke uporedimo sa indikatorom političke pripadnosti ispitanika, levoj ili desnoj orjentaciji, dolazimo do sledećih podataka: 37% ispitanika Srbije leve orjentacije nikako ne opravdava fizičko kažnjavanje dece (25,9% potpuno opravdava), a desno orjentisani ispitanici nikako ne opravdavaju u 52,6%, a opravdavaju u 10,5%.

Dakle, prema iznetim podacima možemo zaključiti da se odgovori ispitanika u velikoj meri razlikuju kada je u pitanju njihov uzrast, ali i politička pripadnost. Bilo bi možda zanimljivo ove podatke oporediti sa nekim ranijim periodom istraživanja, ali iz ove perspektive, vidimo da skoro 20% mladih (do 29 godina) potpuno opravdava fizičko kažnjavanje dece u 21. veku, dok je (za mene) iznenađujuće da je kod starijih ispitanika taj procenat ispod 10%. Takođe, u svetlu debate o fizičkom kažnjavanju dece treba istaći da se veliki broj neopravdanosti kod nas može tražiti i u tome što roditelji u Srbiji više vrednuju odgovornost i marljivost dece, nego poslušnost (što je glavni razlog upotrebe fizičkog kažnjavanja).

Na osnovu uzetih varijabli: 1) Koliko se tvoja porodica u poslednjih 12 meseci osećala ugroženo od nasilja u svom domu; 2) Levica/ Desnica. Posmatrani period je od 2017 - 2022.
Rezultati pokazuju sledeće: levica ( 87%) nikada se nije osećala ugroženo, desnica ( 78,9) nikada se nije osećala ugroženo. Levica ( 1,9) često se osećala ugroženo, desnica ( 10,5) često se osećala ugroženo. Levica ( 5,6) ponekada se osećala ugroženo, desnica ( /). Levica ( 5,6) retko se osećala ugroženo, desnica ( 10,5) retko se osećala ugroženo. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da levica podrazumeva da se stavovi donose kolektivnim odlučivanjem, socijalni programi su uglavnom univerzalni teže prevazilaženju svih društvenih stratifikacija, kao i umanjenu neslobode. 90% pripadnika zalaže se za mirno rešavanje problema. Pristalice savremene levice svoje vrednosti i ideale nadovezuju na vekovnu tradiciju emancipatorskih borbi progresivnih pokreta. Dok se desnica prvenstveno zalaže da su pojedinci dužni da poštuju zakon. Takođe smatraju da su određeni socijalni red i hijerarhija neizbežni, prirodni i normalni. Možemo primetiti da se desničarski stav u određenoj meri provlači kroz porodicu.
Za potrebe ovog zadatka uzeti su podaci sa sajta https://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp

Podatke za ovu vežbu pronašla sam na web stranici http://www.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp , posmatrana je Srbija u talasu od 2017 - 2022. Kao indikator uzela sam varijablu o rodnoj ravnopravnosti u obrazovanju i uporedila je sa političkim stavom da su muškarci bolji lideri u političkoj sferi od žena. 10,7% se u potpunosti slaže, 23,6% se slaže, 40% ispitanika se ne slaže sa ovim stavom, 21,4% se u potpunosti ne slaže i 3,9% nije sigurno/ne zna. Ovde vidimo da je najveći procenat ispitanika odgovorio da se ne slaže sa stavom. Možemo da pretpostavimo da u Srbiji ipak imaju liberalnija uverenja i da se zalažu za slobodu u izboru pojedinaca oko aktivnosti kojom oni žele da se bave, kao i da smatraju da ne postoji prepreka koja se ogleda u rodnoj neravnopravnosti prilikom izbora. Stoga zaključak je da muškarci i žene imaju iste mogućnosti da se školuju, rade i odlučuju o svom životu. Mislim da uvek pri ovakvim istraživanjima imamo problem sa odgovorima jer postoji mogućnost da su odgovori bili takvi jer se to smatra "društveno prihvatljivim", ali svakako da smatram da postoji pomak i u praksi o ovim stavovima rodne ravnopravnosti.