Супстантивна дефиниција религије ставља главну пажњу на то шта је у суштини религија. Обраћа се пажња на заједничке елементе свих религија (симболи, систем вредности, ритуали, по Веберу веровање у натприродно биће…). Важан је субјективан осећај верника. Један од проблема ове дефиниције је што је преопширна тј. превише универзална.
Функционалистичка дефиниција религије, главна ставка код ове дефиниције је функција коју религија обавља код друштва. Функцију коју обавља може бити на психолошком/ индивидуалном и на ширем друштвеном плану Слично као и код супстантивне дефиниције, функционалистичка тежи да објасни заједничке црте свих религија. Пар теоретичара су дали своја објашњења за тачку функцију религије:
Диркем: религија није приватно искуство, него има друштвени контекст у коме религија служи да сакупља људе у моралну заједницу звану цркву.
Маркс: религија је на неки начин оруђе које моћни људи/ буржоазије користе како би пасивизовали шире масе, користио је термин ,,опијум за масе'' када је причао о религији.
Један од проблема функционалистичке дефиниције је што занемарује појединачне разлику унутар различитих друштава.
Политетичка дефиниција религије се може сматрати златном средином претходне две дефиниције, уједно она их оштро критикује. По овој објашњењу религија треба да се дефинише преко њених компонента (њен срж је занемарљив), гледају се њене компоненте и сличности које деле са другим религијама. Религија се не може дефинисати преко једне компоненте/ атрибута неко се узимају виње њих у обзир.
Ристић Теодора, СО 21/54.