 | koncept autonomije i postadolescencije i klasni idemtitet |
|
Koncepti autonomije i postadolescencije su kritikovani jer pretpostavljaju da su mladi potpuno slobodni i nezavisni u oblikovanju svog života, što u realnosti često nije tačno.Glavne kritine se odnose na preteranu autonomiju mladih,poput ideje da mladi sami biraju svoj identitet i životni put a zanemaruje činjenicu da su identiteti i izbori ograničeni društvenim okolnostima (porodica, klasa, ekonomija).Kao i koncept produžene mladosti koji se kritikuje jer generalizuje da svi mladi produžuju mladost. Klasni identiteti postoje, ali su često prikriveni i izražavaju se kroz stil života i prakse.Kod viših slojeva klasni identiteti se ispoljavaju kroz prvenstveno obrazovanje-odlazak na fakultet,dok niži slojevi ranije stupaju u radne odnose.Klasni identitet može se ispoljiti i kroz stil života i slobodno vreme preko kulturnih ukusa,načina provodjenja slobodnog vremena kao i dostupnosti kulturnih i tehnoloških resursa.Kod viših slojeva kroz fakultete,kulturni ukusi, način provođenja vremena, digitalne prakse.“Individualizacija“ svakako postoji, ali zavisi od resurs.Mladi bez podrške imaju ograničene opcije, a u Srbiji porodica čini glavni kanal podrške i ključni resurs. Rodni identiteti se formiraju pod uticajem tradicionalnih normi,procesa indvidualizacije,socio-ekonomskih faktora,obrazovanja i medija. Što se tiče tradicionalnih normi tu vidimo da su patrijarhalni obrasci i dalje prisutni kao i očekivanja o ulozi žene i muškarca.Proces individualizacije podrazumeva veću slobodu izbora identiteta ali i nejednaku slobodu za sve. Ekonomska zavisnost od porodice utiče na rodne uloge, žene češće ostaju u tradicionalnim ulogama zbog nesigurnosti.Sve veća dostupnost digitalnog prostora onoguća ne nove identitete i modele ponašanja ali i reprodukuje stereotipe. |