 | DOMAĆI |
|
Prema konceptu struktruisane individualizacije pojedinac oblikuje vlastitu biografiju u odnosu na socijalni kontekst, odnosno njegova strukturna obeležja (omogućavajuća i ograničavajuća), raspoložive resurse, vlastite strategije i identitet. Na taj način se individualna biografija konstituiše kao socijalna biografija, ona je društveno struktuisana ali i proizvod delanja istovremeno. Postupajući aktivno u odnosu na strukturalne uslove pojedinci kreiraju biografije, istovremeno obnavljajući strukture i na taj način su povezane dejstvenost aktera, struktura i obrazovanje socijalne biografije. Delanje se odnosi na potrebu individua da refleksivno u odnos stave situacije u kojima se nalaze i svoj subjektivni identitet tj. da stvore sklop između spoljnih zahteva i mogućnosti u unutrašnjih potreba i želja. Značenje delanja proteže se preko individualno postavljenih ciljeva i uključuje strukturama određene procese stvaranja značenja kao i ojačavanje subjektivnog identiteta. Odnos između subjektivnog i intersubjektivnog prepoznavanja i priznavanja je suština ‘društvenosti biografije’ i ‘biografičnosti društvenog’. Refleksivnost delanja predstavlja suštinu konceptualizacije biografije kao oblikovanja ‘refleksivnog projekta sopstva’. Pod refleksivnošću se podrazumeva da individue (pojedinci) ne mogu da se odvoje od svoje prošlosti u razvijanju biografskih projekata koje obuhvataju “rekonstruisanje i balansiranje prošlosti, zamišljanje, izmišljanje, zacrtavanje i planiranje budućnosti i suočavanje sa sadašnjim zahtevima, na takav način da su prošlost i budućnost povezane kroz značenje i kontinuitet“. Primer strukture može biti činjenica koja je potvrđena rezultatima istraživanja da se mnogi mladi oslanjaju na resurse svoje primarne porodice (stambeni i finansijski resursi) jer zbog loših ekonomskih uslova mladi nisu u stanju da obezbede sebi stalne poslove te i da steknu sigurnost. Posledica svega ovoga jeste sve kasnije stupanje u brak i roditeljstvo jer mladi nemaju mogućnost da se osamostale od roditelja sa jedne strane, dok sa druge strane neki mladi ljudi i ne žele da se odvoje od roditelja zbog komfora koji uživaju, kako pokazuju rezultati intervjua sa par mladih osoba. |