 | DOMACI |
|
Ako se složimo sa Reherom, koji primećuje da porodice koje svoju decu usmeravaju ka individualizmu karakterišu slabe porodične veze, niža psihološka odvojenost naših ispitanika, čiji roditelji se zalažu za individualizaciju, može se objasniti njihovom potrebom da zadrže neki nivo podrške, roditeljske pomoći i bliskosti. Slična je situacija i sa porodicama koje svoju decu usmeravaju ka umrežavanju. Potomstvo psihološki više zavisi od roditelja, što više insistira na kolektivističkim vrednostima i praksi, opet sa izuzetkom onih čije porodice snažno podržavaju umrežavanje. Čini se da preterano insistiranje na povezanosti članova može mlade usmeriti ka nekoj vrsti pobune protiv takve porodične retorike i prakse, kako bi se izborilo malo prostora za samodiferencijaciju. Individualističke i alocentrične porodične vrednosti i prakse nisu u potpunosti određene društvenim pritiscima, već da su takođe oblikovane individualnim izborima. Ovo je posebno vidljivo u slučajevima kada su porodice egzistencijalno ugroženije, jer se mladi ljudi u tim situacijama više orijentišu na umrežavanje. Ovo nije iznenađujuće jer su podrška porodice i emocionalna bliskost jedini faktor stabilnosti u vremenima društvenih promena. U svetlu ovoga, jasno je da se porodična orijentacija ne može posmatrati nezavisno od društvenih (ne)mogućnosti. Koncept autonomije je kritikovan jer nije dovoljno kontekstualizovan i povezan sa empirijom. Postadolescenciju karakteriše odlaganje obaveza, kao i istraživanje identiteta, isprobavanje raznih mogućnosti, fokusiranje na sebe, dakle predstavlja period između adolescencije i odraslosti. Neki tvrde da se ovaj koncept previše fokusira na biološke aspekte odrastanja, a nedovoljno uzima u obzir društvene i kulturne faktore koji utiču na razvoj pojedinca. Kod mladih u Srbiji postoje klasni identiteti. Klasni identiteti se ispoljavaju na različite načine, uključujući obrazovni nivo, ekonomski status, kulturne navike, društvene kontakte, i drugo. Na formiranje klasnih i rodnih identiteta mladih u Srbiji utiču brojni faktori, uključujući porodične vrednosti, kulturne i društvene norme, obrazovanje, ekonomske prilike, političke i društvene institucije, mediji tehnološki napredak kao i mnogi drugi faktori. Takođe bitni su rodni identiteti. Tradicionalni rodni stereotipi i uloge i dalje su prisutni u mnogim aspektima društva, što može uticati na to kako mladi vide sebe i druge u pogledu rodnih uloga i identiteta, što svakako utiče na njihovu sliku o sebi. |