 | Домаћи |
|
1. Концепти аутономије и постадолесценције су критиковани због свог нормативног приступа, где се сама независност младих узима као норма. Наиме, социолошки концепт је веома генерализујући, јер изопштава младе који остају емотивно и материјално зависни од својих родитеља до краја свог живота, а њих није тако мало. Исто тако, истраживања показују да се млади осећају независно од својих родитеља на психолошком нивоу иако су и даље стамбено, материјално и емотивно зависни од истих, што исказује нову црту постмодерне. Због тога се и критикује овај приступ, истичући структуролошке и културолошке факторе игноришу се индивидуални и психолошки аспекти аутономије постадолесцената. 2. Рекао бих да класни идентитети младих постоје у Србији, кроз облик интернационализације самог класног идентитета, који се већински преузима од својих родитеља и њиховог животног стандарда. Мада, неизбежан део интернализације би био сам животни стил младих, праксе које они свакодневно упражњавају, где се, по њиховој диференцијацији, и те како може направити разлика између виших и нижих класа код младих. Они из виших класа уживају већи луксуз и слободу, попут чешћих одлазака у ресторане или неких културних знаменитости, али се разлика такође може приметити и у начину облачења. Када је реч о родном идентитету младих у Србији он је врло динамичан, јер се млади истовремено налазе на удару традиционалних родних стереотипа и улога и оних глобалних, либералнијих ставова. Традиционалне норме се чешће разбијају, тј. ублажавају под утицајем родног активизма који је данас све више присутан у медијима. Могло би се рећи да је идентитет младих под утицајем више различитих фактора: класе, рода, породице, друштва и културе. |