 | Domaći zadatak 6 |
|
Koncepti autonomije i postadolescencije postavljaju nezavisnost kao normativ, pretpostavljajući da je prelazak od zavisnosti deteta do nezavisnosti odraslog normalan i poželjan put. Međutim, ovi koncepti ne uzimaju u obzir različite socijalne kontekste u kojima odrastaju mladi, niti različite oblike zavisnosti koje mogu imati sa porodicom tokom celog života. Koncepti autonomije i postadolescencije često nedovoljno uzimaju u obzir kontekstualne faktore poput finansijske, stambene i emocionalne nezavisnosti. Mladi se sve više identifikuju sa subjektivnom (psihološkom) nezavisnošću, naglašavajući svoj osećaj kao odraslih nezavisno od njihovog statusa.Koncepti ne uzimaju dovoljno u obzir detradicionalizaciju i reprodukciju društvenih nejednakosti. Ovo je posebno vidljivo u kontekstu tranzicija u odraslost koje mogu stvoriti "prazninu u životnom toku" i produžiti proces odrastanja, čime se povećava nejednakost.
Klasni identiteti mladih u Srbiji se mogu videti kroz obrazovne mogućnosti koje otvaraju prilike za društvenu pokretljivost, ali i kroz kulturu mladih i slobodno vreme. Klasna reprodukcija i oblikovanje identiteta se međusobno prožimaju, a klasne razlike i nejednakosti mogu biti zamagljene u svesti mladih, posebno ako su oni socijalizovani u rezidualnom socijalističkom društvenom uređenju. Što se tiče rodnih identiteta mladih u Srbiji, oni su takođe značajni i oblikuju se u skladu sa patrijarhalnim matricama i normativima društva. Rodni identitet se formira u odnosu na ono što je društveno poželjno za određeni pol (normativi feminiteta i maskuliniteta), ali takođe može biti izvor napetosti između subjektivnosti i identiteta. Društveni kontekst, porodični odnosi i klasna pripadnost takođe igraju važnu ulogu u oblikovanju rodne identifikacije mladih u Srbiji.
|