 | Domaći zadatak 6 |
|
Zapažanja doneta na osnovu pojedinih istraživanja govore u prilog tome da autonomija kao takva gubi svoju relevantnost, posebno kad je povezana sa finansijskom, stambenom i emocionalnom nezavisnošću iz razloga što mladi ljudi naglašavaju subjektivnu, odnosno psihološku nezavisnost – to znači da oni sebe vide kao odrasle nezavisno od svog statusa. Kada je reč o konceptu postadolescencije, možemo govoriti o destandardizovanoj tranziciji u odraslost, koja ishoduje osećanju da se osoba nalazi između adolescencije i odraslosti – ovu „prazninu u životnom toku“ takođe karakterišu ponašanja poput odlaganja obaveza, , isprobavanja mogućnosti vezanih za ljubav i rad, nestabilnosti i slično. Autonomija i postadolescencija se takođe kritikuju zbog nedostatka kontekstualizacije i povezanosti sa empirijskim dokazima - dakle, kritike idu u pravcu nedovoljne relevantnosti ovih koncepta za opisivanje savremenog iskustva mladih. Kako u drugim zemljama i kulturama, tako i u Srbiji možemo primetiti prisustvo ispoljavanja klasnog identiteta kod mladih. Ova pojava se ispoljava kroz percepciju obrazovnih i karijernih mogućnosti, kao i kroz kulturne obrasce i stilove života. Iako ove razlike mogu biti zamagljene u svesti i identitetima mladih, posebno kod onih socijalizovanih u socijalističkom društvu, koje je propagiralo ideju besklasnog društva, kritičari ističu da klasne nejednakosti i dalje postoje i da su povezane s obrazovnim mogućnostima koje otvaraju prilike za društvenu pokretljivost. Što se tiče rodne identifikacije mladih u Srbiji, ona je oblikovana patrijarhalnom matricom koja postavlja norme poželjne femininosti i maskulinosti. Doba socijalizma je svakako uticalo na modifikovanje ženskog rodnog identiteta, uključujući potrebu za obrazovanjem, zapošljavanjem i finansijskom samostalnošću mladih žena. Ne treba zanemariti uticaj porodice, medija i okruženja koji imaju ključnu ulogu u procesu implementiranja određenih vrednosti i normi po pitanju ovih aspekata. |