 | 6. |
|
Kritike koncepta autonomije i postadolescencije se odnose na njihovu normativnost i upitnost postojanja zbog neizvesnosti kasne moderne gde neke studije pokazuju da porodični odnosi postaju sve više međuzavisni. Takođe, ekonomski uslovi, stambena i emocionalna nezavisnost ukazuju na to da autonomija sve više gubi značenje. Mladi više naglašavaju subjektivnu nezavisnost i vide sebe kao odrasle nezavisno od svog statusa. Ulaze u produženu tranziciju u odraslost što stvara neku vrstu praznine u životnom toku. To se naziva "nastajuća odraslost" i karakterišu je odgađanje obaveza, istraživanje identiteta i isprobavanje različitih mogućnosti vezanih za ljubav i rad. |