 | domaći |
|
Koncepti autonomije i adolescencije su kritikovani iz nekoliko razloga. Najpre, pojam autonomije tj. nezavisnosti nije sociološki adekvatno primenjen. Autonomija se sagledava u normativnom smislu, kao jedan obrazac, jedna putanja tj. adolescencija se posmatra kao prelazak od zavisnosti deteta do nezavisnosti odraslog. Takođe, nezavisnost se u teoriji uzima kao univerzalan koncept koji u realnosti zavisi od socijalnog konteksta. Što se tiče koncepta postadolescencije, glavna kritika usmerena je na prenaglašavanje individualnih faktora i zanemarivanje stukturalnih prepreka s kojima se mladi suočavaju u tranziciji u odraslost.
Kada je reč o različitim klasnim identitetima mladih u Srbiji, mogu se videti razlike u načinima vođenja života mladih. Ove razlike se vide gotovo na svim poljima: u sferi obrazovanja, ekonomskom statusu, kulturnoj potrošnji, stilu života, stilu oblačenja, načinu provođenja slobodnog vremena i sva ova obeležja mogu i prave distinkciju na više i niže klase. I pored određenih obrazovnih mogućnosti koje otvaraju prilike za društvenu pokretljivost, postoje brojni dokazi o klasnim faktorima koji uzrokuju obrazovne i karijerne nejednakosti. Što se tiče rodnih identiteta, doba socijalizma je uticalo na modifikaciju ženskog rodnog identiteta prema većoj potrebi za obrazovanjem, zaposlenjem i finansijskom samostalnošću, što se vidi kroz nasleđe koje je prepoznato i kod majki i kod ćerki koje insistiraju na značaju finansijske nezavisnosti. |