 | odgovor |
|
Koncept autonomije je kritikovan jer se smatra idealnotipskim, nedovoljno kontekstualizovan i neproveren. Zaključeno je da strukturalna oslobođenost ne označava slobodu u potpunosti, već prinudu na izbor kada se suočimo sa novim rizicima. Samim tim je i individualizacija zahtev za one koji imaju najmanje resursa. Nezavisnost se postavlja kao normativ i time zaboravljamo značaj emocionalne i ekonomske zavisnosti mladih od svojih porodica. Istraživanja su pokazala da autonomija gubi relevantnost, mladi se fokusiraju na subjektivnu nezavisnost i smatraju sebe odraslim osobama. Produžena tranzicija u odraslost shvata se i kao postadolescencija. Karakteristično za ovaj period su odlaganje obaveza, istraživanje identiteta, nestabilnost i osećaj da se nalazi između dva životna perioda (adolescencija i odraslost). Postavlja se pitanje šta ovaj period tačno označava, produžena ili fragmentisana tranzicija? Pojedini teoretičari smatraju da je bolji naziv „mlad odrastao“ jer se stavlja naglasak na strukturalne faktore, dok se promene identiteta ne isključuju, samim tim mlada osoba je sociološki relevantna. Mladi često znaju da prenaglašavaju, sa jedne strane značaj strukturalnih faktora društvenog položaja, a sa druge značaj promena i diskontinuiteta u procesu tranzicije. Identitet predstavlja našu sliku o sebi, kako mi doživljavamo sebe. Međutim, na ovu sliku utiču normativna određenja kao što su klasa, sloj i rod. Uticaj klase na identitet dovodi do pojave nejednakosti u svim sferama života kao što su obrazovanje i profesija. Ovakav, klasni identitet, stvara se u odnosu na druge i u odnosu na postavljene razlike i granice kojih su mladi svesni i utiču na njihovu motivaciju. Ukoliko sagledamo ekonomsku poziciju porodica iz koje mladi dolaze, vidimo da postoji razlika između dobrostojećih u kojima se daje značaj individualizmu, i porodice u kojoj je lošija materijalna situacija, gde se naglasak stavlja na podršci koju pružaju članovi. Kada je reč o rodnom identitetu, on se stvara u odnosu na polnost. Njega konstruiše rodni poredak i normativni aspekti, u okviru patrijarhata postoje strogo nametnuti obrasci feminiteta i maskuliniteta. Uz njihovu pomoć formira se identitet i subjektivitet mladih. |