Sociologija omladine 2024

1. Preispitivanje i kritika koncepata autonomije (nezavisnosti) i postadolescencije tiče se sociološke relevantnosti ovih pojmova. Kad je reč o autonomiji, kritikuje se normativnost u sociološkom korišćenju ovog pojma, jer se sticanje nezavisnosti posmatra kao normativ, tj. adolescencija se posmatra kao prelazak od zavisnosti deteta do nezavisnosti odraslog. Time se ne uzima u obzir koncept emocionalne i materijalne međuzavisnosti koja sve više obeležava porodične odnose u savremenom dobu. Osim toga, zamagljuje se i to da značenje nezavisnosti nije univerzalno, već je usko povezano sa socijalnim kontekstima porodica. Na kraju, važna kritika jeste da finansijska i stambena autonomija gube relevantnost, dok mladi sve više naglašavaju psihološku komponentu autonomije kao dovoljnu da sebe percipiraju kao odrasle. Kad je reč o konceptu postadolescencije, osnovna kritika usmerena je na prenaglašavanje individualnih faktora i zanemarivanje stukturalnih prepreka s kojima se mladi suočavaju u svojoj tranziciji u odraslost. Zato koncept mlad-odrastao bolje objašnjava ovaj period, uzimajući u obzir i jedna i druga obeležja putanje mladih u odraslost.

2. Postojanje klasnih identiteta među mladima u Srbiji vidljivo je i ispoljava se usled razlika u obrazovanju, ekonomskom statusu i kulturnim preferencijama. Tako mladi iz porodica sa višim kasnim položajem i sa pristupom boljem obrazovanju često imaju drugačiji pogled na svet, drugačiju kulturnu potrošnju, stil oblačenja i konzumiranje određenje vrste muzike, kao i specifično provođenje slobodnog vremena koje oblikuje njihov identitet na način koji ih čini distinktivnim u odnosu na mlade iz nižih klasa. Ne treba zanemariti izvesnu meru klasne određenosti vaspitanja i socijalizacije, kao i identifikacije na ekonomskoj ravni, u pogledu načina društvenog života, koji oblikuju identitet mlade osobe, ali ne i nužno determinišu. Što se tiče rodnih identiteta, uticaji su različiti. Tradicionalne rodne uloge i rodna stereotipizacija od rane socijalizacije još uvek ima uticaja u društvu, ali se uviđa promena usled globalinih trendova, aktivizma žena i većeg značaja obrazovanja. Osim toga, mediji i vršnjaci igraju važnu ulogu u odlikovanju rodnih identiteta. Mladi u Srbiji sve više imaju pristup informacijama putem interneta i društvenih mreža, što može doprineti razbijanju tradicionalnih rodno-specifičnih očekivanja i otvaranju prostora za raznolike identitete. Ipak, kako je rodni identitet posebno oblikovan normativnim aspektom rodnog poretka, važno je napomenuti da je u Srbiji je snažno izražen i prihvaćen normativ materinstva kao ključan za realizaciju ženskog identiteta.