 | Domaći zadatak |
|
1.Sociološki pristup postadolescenciji i autonomiji mladih kritikovan je prvenstveno zbog oblikovanja individualnih putanja mladih kao normativa i problematike pojma nezavisnosti u doba kasne moderne. Pojedina istraživanja potvrđuju da mnogi mladi naglašavaju subjetivni doživljaj nezavisnosti i percpecije sebe kao odrasle osobe nevezano za materijalni status. Ova perspektiva je naročito značajna pri preispitivanju relevatnosti pojma nezavisnosti u domenu stambene, finansijske i emocionalne nezavisnosti. Teorijska objašnjenja postadolescencije zanemaruju individualne, lične i psihološke faktore vezane za identitet mladih tako što se fokusiraju na strukturalne i kulturološke faktore odrastanja. 2.Identitet se definiše kao internalizovana samopercepcija pod uticajem klasnih, rodnih, profesionalnih, porodičnih i drugih normativa. U Srbiji postoje klasni identiteti kojima se vrši distinkcija viših i nižih klasa. Kao primer možemo navesti razlike životnog stila i oblika potrošnje među pripadnicima srednje i radničke klase gde prvi mogu da priušte česte obroke u restoranima, putovanja i ulaganja u zdrav način života poput bavljenja sportom ili različitih kozmetičkih i estetskih tretmana i zahvata, kao i hedonističke aktivnosti poput poseta SPA centrima. Rodni identiteti mladih u Srbiji pretežno se nalaze pod uticajem tradicionalnih stereotipa i rodnih uloga, dok istovremeno dolaze pod uticaj globalnih promena i rodne emancipacije. Oblikovanje rodnih identieta, po našem mišljenju, zavisi od vaspitanja roditelja i unutarporodičnih odnosa. Takođe, sve veći je uticaj medija i digitalnih tehnologija prisutnih od ranog detinjstva mladih što omogućava prodor liberalnih, ali i povratak izrazito konzervativnih vrednosti u konstrukciji identiteta kod oba pola. |