 | Одговор на питање |
|
Србија припада јужноевропском моделу породица, што са собом носи карактеристику касног напуштања домаћинства од стране младих. Међутим, поред тога распрострањена је такозвана "култура одлагања", тј тенденција младих да одлажу испуњавање водећих фактора који чине прекретницу између младости и одраслости (попут школовања, стамбене и финансијске стабилности и самосталности, оснивања породице и ступања у брак). Ова тенденција је пристуна у Србији, али и у осталим земљама некадашњих чланица бивше СФРЈ. Важмно је напоменути да млади у Србији не одлажу своју одраслост и самосталност зарад свог хира, него због постојања неповољних услова за њихово остваривање, институционалних услова због којих они морају дуже да остану код родитеља у односу на остале европске земље. Упркос овоме, стандардизован образац преласка у одраслост је, као што видимо, и даље присутан, али се исто тако породичне и брачне вредности високо вреднују у друштву и широко су распрострањене, иако се сам чин уласка у брак и оснивања породице често одлаже. |