 | Domaći rad 2 |
|
Kada govorimo o porodičnim tranzicijama u Srbiji važno je naglasiti da Srbija pripada južnoevropskom modelu što podrazumeva kasno napuštanje domaćinstva. Pored toga prisutna je svojevrsna "kultura odlaganja", ona predstavlja odlaganje školovanja, zaposlenja, osnivanja sopstvene porodice i slično i karakteristična je za zemlje članice SFRJ. Kultura odlaganja uslovljena je i nepovoljnim kontekstom tranzicije u odraslost, koji se ogleda u visokoj zavisnosti (stambenoj i finansijskoj) mladih od roditelja. Ova produžena stambena zavisnost utiče i na funkcionalnu autonomiju mladih. Iako podaci pokazuju da su u Srbiji porodične tranzicije odložene, i dalje je karakterističan standardizovani obrazac. Ono što možemo uočiti kao još jednu karakteristiku je nepodudaranje između prakse i normi (vrednosti), te se porodica, brak i rađanje visoko vrednuju, dok u praksi postoji odlaganje tranzicije mladih. Primer za ovo nepodudaranje je takođe izraženo podržavanje kohabitacija kao oblika partnerstva, ali u praksi uočavamo manju zastupljenost u Srbiji. Na kraju, sama tranzicija se odvija u okruženju koje nije institucionalno podržavajuće, odnosno ne postoji mnogo mehanizama koji pomažu mladima prilikom tranzicije, te to uzrokuje veliku vezanost za porodicu porekla. |