 | Odgovor na domaći 2 |
|
Porodične tranzicije mladih u Srbiji karakterišu određene ključne odlike, među koje spadaju odlaganje tranzicija, što svedoči u prilog tome da mladi u Srbiji često odlažu ključne tranzicije poput završetka školovanja, zapošljavanja, stambenog osamostaljivanja i zasnivanja porodice. Ovo je karakteristično za zemlje bivše SFRJ Jugoslavije. Takođe, porodični resursi, posebno podrška roditelja, igraju ključnu ulogu u tranziciji mladih. Mladi se često oslanjaju na pomoć roditelja u finansijskom i stambenom smislu. Važno je podsetiti se da, iako postoje tendencije ka detradicionalizaciji i individualizaciji, još uvek su prisutni tradicionalni obrasci u partnerskim i porodičnim odnosima. Na primer, većina mladih vidi brak kao poželjan oblik zajednice, dok je kohabitacija manje praktikovana. U poređenju sa drugim zemljama u regionu, Srbija ima slične obrasce odlaganja tranzicija i visoku podršku porodice. Međutim, postoji nekoliko razlika - među njima su: odnos prema braku - iako se brak i dalje smatra poželjnim, u Srbiji se manje naglašava značaj devičanstva u izboru bračnog partnera u poređenju sa nekim drugim zemljama u regionu. Stambeni status - mladi u Srbiji češće ostaju u porodičnom domaćinstvu duže nego u nekim drugim zemljama, što može biti posledica ekonomske situacije i tradicionalnih vrednosti. Kao što je već prethodno pomento, Srbija se svrstava u južnoevropski korpus zemalja po modelu porodičnih i stambenih tranzicija. To znači da se mladi često zadržavaju u porodičnom domaćinstvu relativno dugo, sve do potrebe i želje za zasnivanjem sopstvenog domaćinstva. Odnos prema kohabitaciji - iako je kohabitacija normativno prihvaćena, ređe je praktikovana u poređenju sa nekim drugim zemljama. To može ukazivati na veću tradicionalnost u pogledu partnerskih odnosa. Kada je reč o rodnim ulogama unutar porodice, može se reći da su izražene, pri čemu se očekuje da muškarci budu hranitelji porodice, dok se od žena očekuje da igraju ekspresivnu ulogu. Zanimljivi podatak pokazan u slučaju komparativnog istraživanja anticipacije partnerskog života pri čemu su dostupni podaci za Sloveniju, Bugarsku, Hrvatsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Srbiju, Albaniju, Kosovo, Crnu Goru i BiH, pokazao je sledeće podatke - Imati decu je veoma važno za mlade u svim zemljama JIE, dok je partnerski odnos nešto važniji za srećan život od rađanja dece prema mladima u Sloveniji. Obrasci partnerskih odnosa izraženi kao anticipacija odgovaraju praksi: 39 odsto mladih od 25 do 29 godina u Sloveniji i 28 odsto u Bugarskoj žive u vanbračnoj zajednici, dok je učestalost znatno manja u drugim zemljama, posebno u Bosni i Hercegovini (2% ), Albaniji (3%) i Crnoj Gori (5%). |