| |
- Kritika pristupa tranziciji u odraslosti i prednost pristupa životnog toka: Klasični pristup tranziciji u odraslosti smatra mladost kao prelazni period između detinjstva i odraslosti, oblikovan tranzicijama vezanim za ključne sfere poput obrazovanja, zaposlenja, stanovanja i zasnivanja porodice. Ovaj pristup pretpostavlja homogenost mladosti i standardne putanje tranzicije. Međutim, kritičari ukazuju da u društvima kasne modernosti, poput savremenih, ovaj pristup postaje sve manje relevantan zbog individualizacije biografija i heterogenizacije životnih putanja. Suprotstavlja mu se pristup životnog toka, koji istražuje odnose između institucionalnih faktora i individualnih odluka, omogućavajući bolje razumevanje strukturnih i individualnih faktora koji utiču na životne tokove.
- Glavne odlike tranzicije u odraslosti mladih u Srbiji: U Srbiji se može uočiti model porodice južnoevropskog tipa - mladi duže ostaju u roditeljskom domu- pa se samim tim i tranzicija u odraslost karakteriše standardizovanim putanjama koje obuhvataju napuštanje roditeljskog doma, završetak školovanja, zaposlenje, stambenu samostalnost uz sklapanje braka i (eventualno) formiranje porodice. Prema istraživanjima sprovedenim 2003. i 2011. godine, ova putanja se pokazala kao karakteristična za našu zemlju. Ovo sugeriše da, uprkos globalnim trendovima destandardizacije životnih putanja, u Srbiji još uvek postoji značajna standardizacija i sinhronizacija ključnih životnih događaja. Ovaj trend može se objasniti "kulturom odlaganja" koja karakteriše mlade ljude u Srbiji, gde se ključni životni događaji odlažu radi postizanja stabilnosti i sigurnosti pre prelaska u odraslost.
|
