 | Odgovor na drugi domaći |
|
Na porodične tranzicije mladih u Srbiji utiču društveno – kulturološki faktori koji Srbiju stavlja u južnoevropski korpus zemalja po modelu porodičnih i stambenih tranzicija. To podrazumeva da se porodično domaćinstvo napušta relativno kasno. Obrazovno – radne tranzicije u ovom slučaju ostaju u drugom planu u odnosu na porodične, dok ovakav obrazac podržavaju i institucionalni okviri postsocijalističke varijante familističkog tranzicionog režima. Za zemlje bivše Jugoslavije karakteristična je kultura odlaganja, odnosno odlaganje završetka školovanja, zaposlenja, stambenog osamostaljivanja i zasnivanja sopstvene porodice. Kada se fokusiramo na pojedine osobenosti ovih zemalja koje su izuzetno sične, jedine razlike primećuje se kod mladih u Bugarskoj i Sloveniji, koji više ističu alternative tradicionalnom bračnom modelu sa decom.Takođe zbog određenih institucionalnih praksi u Sloveniji je mladima olakšana stambena samostalnost. Pokazano je da produžena strukturalna finansijska i stambena nezavisnost umanjuje funkcionalnu autonomiju mladih – da npr samostalno odlučuju i delaju. Zaključeno je da su porodične tranzicije u Srbiji odložene, ali i dalje standardne i da postoji neusklađenost između normativa i prakse. Tranzciija u roditeljstvo se odvija u institucionalno nepodržavajućem okruženju, te resursi porodice porekla postaju vrlo značajni kada govorimo o porodičnoj tranziciji mladih.
|