 | 2. domaći |
|
Tranzicije u porodičnom domenu obuhvataju splet međuzavisnih događaja i procesa, koji se u ličnom i porodičnom domenu mogu dešavati istovremeno sa procesima u profesionalnom domenu, odnosno u okviru obrazovno–radne tranzicije. S tim u vezi, postoje različite strategije delanja u ličnoj i porodičnoj sferi, koje umnogome zavise od prihvaćenih normativa, materijalnih uslova i institucionalnog konteksta. Što se tiče tipova motivacije za roditeljstvo, kod mladića se primećuje tradicionalni heteronormativ: žele da obezbede nastavak linije srodstva; dok je kod devojaka razlog ostvarenja kao roditelja samorealizacija identiteta. Ali iz odgovora ispitanika na pitanje „Da li su roditeljstvo i brak neophodni uslovi za odraslost?“, vidimo da postoje i drugi tipovi motivacije koje proističu iz altruizma ispitanika ili ljubavi prema partneru.Treba istaći da želja za roditeljstvom opada kada raste nivo obrazovanja i kulturnog kapitala. Kao što je gore već navedeno, kada devojke pričaju o roditeljstvu, često ističu godine kao okvir za razmišljanje u tom pravcu, navodeći najčešće tridesetu kao godinu za planiranje roditeljstva.U istraživanju životnih putanja mladih roditelja posmatraju se rodne i slojne razlike u dve dimenzije. Prva se tiče sinhronizacije ključnih životnih događaja, a druga redosleda njihovog odvijanja. Visoko standardizovane i neindividualizovane putanje u pogledu vremena i redosleda odvijanja ključnih životnih događaja karakteristične su za sve mlade osobe, bez obzira na njihov obrazovni nivo. Drugim rečima, obrazovanje ne utiče na oblik putanje, već samo na njenu dužinu. Pretežno se prepoznaju standardne putanje u kojima je samostalno domaćinstvo sinhronizovano sa sklapanjem braka a nakon godinu dana sledi rađanje deteta. Kada posmatramo individualne životne putanje, važno je analizirati tempo porodične tranzicije u biografiji mlade osobe. |