 | Domaci 1 |
|
Različiti su obrasci porodičnih tranzicija koji se primećuju u Srbiji, pri čemu se prvo ističe prilagođavanje južnoevropskom modelu, što podrazumeva da mladi kasnije u životu napuštaju roditeljski dom. Drugi tip tranzicije je obrazovno-radni, gde mladi odlažu završetak školovanja, pronalazak posla i osamostaljenje u pogledu stambenog aranžmana. Ove tendencije su očekivane s obzirom na strukturalne faktore koji otežavaju mladima zapošljavanje i ostvarivanje finansijske nezavisnosti od roditelja. U svakom slučaju, porodične tranzicije u Srbiji su pomalo odložene, mada su standardne. Primećuje se visok nesklad između normi i stvarnosti u ovom kontekstu, jer iako postoji snažna podrška porodici, braku i rađanju dece, ovi događaji se odlažu zbog različitih strukturalnih ograničenja. Statistički podaci o mladima u regionu izražavaju visok stepen zavisnosti mladih od svojih porodica, sa posebnim naglaskom na finansijske faktore, što je naročito izraženo u Albaniji gde čak 76% mladih u dobi od 18 do 27 godina deli dom sa svojim roditeljima, dok je Bugarska zabeležila najmanji procenat u tom kontekstu. Međutim, ne zanemarujući ovu opštu tendenciju, Slovenija se izdvaja po većem broju vanbračnih zajednica i izraženijem stavu da je partnerski odnos važniji od roditeljstva za ostvarenje sreće, što sugeriše na suptilne kulturne razlike u percepciji prioriteta. Uz to, promene u stambenom statusu primetne su samo u Sloveniji, dok ostale zemlje beleže kontinuitet mladih koji ostaju u roditeljskom domu, što je uglavnom posledica ekonomskih ograničenja. |