 | Drugi domaći zadatak |
|
Porodične tranzicije u Srbiji, ali i u drugim zemljama zavise od različitih faktora. Prvi faktor je svakako društveno- kulturološki obrazac. Kada govorimo o našoj zemlji ona pripada južnoevropskom obrascu porodičnih tranzicija. Što se tiče stambenih tranzcicija ljudi u Srbiji relativno kasno napuštaju roditeljsko domaćinstvo i to uglavnom kada se odluče da zasnuju sopstvene porodice. Obrazovo-radne tranzicije ostaju u drugom planu u odnosu na porodične. Drugi značajan faktor koji utiče na porodične trancizije u našoj zemlji je kultura odlaganja (odlaganje završetka obrazovanja, ulaska u bračnu zajednicu, rađanja dece). Neki od uzroka odlaganja navedenih životnih događaja su nepovoljan ekonomski položaj i stambena zavisnost mladih od njihovih roditelja. Takođe, istraživanja su pokazala da zbog nepovoljnih faktora mladi u Srbiji imaju umanjenu autonomiju te stoga ne mogu samostalno da donose odluke i deluju. Iako su porodične tranzicije u Srbiji odložene, one su i dalje standardne, takođe postoji neusklađenost između normativa i prakse. Naime, brak i porodica su visoko vrednovani, ali se zasnivanje porodice odlaže zbog brojnih nepovoljnih faktora. Značajno je istaći da mladi u Srbiji nemaju odgovarajuću institucionalnu podršku pri osnivanju sopstvene porodice. Kada govorimo o zemljama regiona, prema statističkim podacima iz 2011. i 2018.godine procenat mladih uzrasta od 18 do 27 godina koji žive sa roditeljima je najveći u Albaniji (81% 2011. godine i 76% 2018. godine. Najmanji procenat mladih koji žive sa roditeljima zabeležen je u Bugarskoj (61% 2011. godine i 67% 2018. godine). |