 | 2. domaći zadatak |
|
Kada je reč o odlikama porodičnih tranzicija mladih u Srbiji, nisu uočeni značajni trendovi destandardizacije. Takođe, i dalje je prisutno izjednačavanje partnerstva i braka. Kao mogući počeci procesa detradicionalizacije prisutni su prihvatanje predbračnog samačkog života i vanbračne partnerske zajednice, kao i smanjen značaj roditeljstva kao normativa, o čemu govore rezultati istraživanja u kojima je uočen porast udela neudatih/neoženjenih, kao i određen porast udela kohabitacija. Dakle, može se zaključiti da nema destandardizacije putanji, da alternativni porodični obrasci nisu široko prihvaćeni, a da same porodične tranzicije imaju najveći značaj i specifično značenje za mlade u Srbiji. Promene se odvijaju sporo i mešavina su različitih obrazaca, tradicionalnih, modernih i savremenih. Poredeći podatke za zemlje u regionu, podaci su manje-više slični, s tim da mladi u Bugarskoj i Sloveniji najviše ističu alternative heteronormativnog bračnog para sa decom. Slično za sve zemlje jeste stav da je veoma važno imati decu, a partnerski odnos je nešto važniji za srećan život od rađanja dece, prema mladima u Sloveniji. Vanbračne zajednice su takođe zastupljenije u Sloveniji i Bugarskoj u odnosu na ostatak zemalja (BiH, Albanija, Crna Gora), pa i Srbije. Do promena u stambenoj situaciji došlo je samo u Sloveniji, dok u ostatku zemalja stariji od 18 godina žive u domu svojih roditelja, a kao razlog su najčešće navođeni finansijski razlozi. |