 | 1.domaci |
|
1. Dugo vremena mladost je odredjivana kao faza izmedju detinjstva i odraslosti. Odredjivanje mladosti preko tranzicije u odraslost podrazumevalo je belezenje zivotnih dogadjaja u kljucnim sferama. Neki od njih su: zavrsetak skolovanja, zaposljavanje, otvarenje finansijske samostalnosti i sklapanje braka i radjanje deteta. Do 90ih godina vecina mladih je belezilo standardne biografije dok su od tada sve cesca opredeljenja za individualni zivotni izbor. Zbog toga je ovakvo shvatanje tranzicije u odraslost zamenjeno pristupom zivotnog toka. Prednost ovog pristupa je u tome sto se on fokuaira na istrazivanje veze izmedju institucionalnih i strukturalnih cinilaca i znacenja koje im pojedinac pridaje.
2. Poredjenjem podataka dobijenih na osnovu analize anketa iz 2003.i 2011. zakljuceno je da je doslo do poboljsanja stepena samostalnosti i uzrasnoj grupi 19-25 i 26-35 godina. Poboljsanje se najvise pokazalo u sferi sticanja finansijske nezavisnosti, dok kod bracne sfere i stambene samostalnosti nije doslo do vecih promena. Istrazivanje iz 2003.pokazalo je da su visoko standardizovane i neindividualizovane putanje karakteristicne za sve mlade osobe bez obzira na njihov nivo obrazovanja. Kada ove podatke uporedimo sa podacima iz 2011. moze se uvideti da nije doslo do znacajnijih promena u putanjama mladih. Možemo zaključiti kako je analiza pokazala da su neka od obeležja strukturalnog konteksta tranzicije u odraslost, kao što su niska zaposlenost, odlaganja roditeljstva, zajedno sa niskom političkom i građanskom participacijom, zajednička za sva savremena balkanska društava. Takođe karakteristike odložene tranzicije u odraslost, koje su specifične za određene zemlje i koje su kulturno i socijalno diverzifikovane, prevazilaze čak i koncept tranzicionih režima (poredaka) i traže da se osmisli nova konceptualizacija. |