 | 1. задатак |
|
1. Долазак нових врста интерпретација занованих на порменама услова и начина живота младих, као и њихових друштвених положаја и идентитета, довео је до преиспитивања приступа транзиције у одраслост и до редефинисања појма „младости“ као периода транзиције. Најпре, дефинисање младости као прелазне фазе ка одраслости имплицира њену хомогеност, која у савременом друштвеном контексту више не постоји. Уз ово се додају критике које истичу значај карактеристичних појава касне модерности као што су индивидуализација, дестандардизација и детрадиционализација којима се доводи у питање употребљивост појма транзиције у одраслост у савременом друштву. Са друге стране, приступ животног тока је погодинији за испитивање животних транзиција младих јер он ставља акценат пре свега на значај који сам актер придаје различитим институционалним и структуралним чиниоцима који утичу на његове или њене животне путање. Управо стављање друштвене структуре и индивидуалног доношења одлука је оно што овом приступу даје предност у односу на концепт транзиције у одраслост. Догађаји су такође приказани кроз поене, сваки носи по један поен, а коначан резултат показује ниво самосталности у Србији. Унутар истраживања биле су присутне 2 главне димензије: синхронизација кључних догађаја и редослед њиховог одвијања. Главне одлике коју су запажене на основу истраживања су продужена финансијска зависност младих од својих породица, касно напуштање дома родитеља, оджавање емотивних веза са њима и, иако је дошло до нешто веће индивидуализације младих 2011. у поређењу са 2003. годином, стандардизоване путање остају идаље доминантне код младих, а у њих се убрајају: завршетак школовања, проналазак посла, склапање брака и рађање детета. С тим у везу, Србија се убраја у земље јужног-медитеранског обрасца транзиције који карактерише касно напуштање родитељског дома и продужена финансијаска зависност младих. |