 | 1. domaći zadatak |
|
1.Pristup tranzicija u odraslost mladost posmatra kao prelazni period (fazu između detinjstva i odraslosti). Tranzicija predstavlja prelazak iz jedne životne faze u drugu obeležen životnim događajima u ključnim sferama. Kao ključni životni događaji uzimaju se: završetak školovanja, zapošljavanje, ostvarenje finansijske i stambene samostalnosti i porodične tranzicije (sklapanje braka i rađanje deteta). Sa pojavom nestandardizovanih životnih putanja i životnog izbora, različitim fazama u tranziciji u odraslost između država, tradicionalna shvatanja mladosti su dovedena u pitanje, a ovom pristupu se zamera homogenost koju postulira. Odnosno, ovaj pristup poistovećuje mladost sa prelaznom fazom ka odraslosti, što više nije slučaj u kontekstu kasne modernosti i individualizacije. To je znatno uticalo na to da klasično shvatanje tranzicije u odraslost bude napušteno i zamenjeno pristupom životnog toka. Govoreći o pristupu životnog toka, on se fokusira na istraživanje odnosa između institucionalnih I strukturalnih činilaca kroz promene uloga i statusa koji su povezani sa zaposlenjem, obrazovanjem, stanovanjem, zasnivanjem porodice i političkim domenom.
2.Glavne odlike tranzicije u odraslost mladih u Srbiji se mogu ogledati u sticanju nezavisnosti od roditelja grupacije od 19-25 i 26-35 godina koja je veća prema podacima iz 2011. godine, u odnosu na 2003. Tempo sticanja nezavisnosti procenjivao se na osnovu podataka o vremenu ostvarenja 4 životna događaja: napuštanja roditeljskog doma, braka/kohabitacije, finansijske nezavisnosti i zaposlenja. Radi ustanovljavanja razlika u putanjama tranzicije u odraslost korišćene su dve dimezije: sinhronizacija ključnih životnih događaja i redosled njihovog odvijanja. Na osovu podataka dobijenih iz istraživanja koje je rađeno 2003. godine, može se uvideti da su visoko standardizovane i neindividualizovane putanje, u smislu vremena i redosleda odvijanja ključnih životnih događaja, karakteristične za sve mlade osobe bez obzira na njihov obrazovni nivo. Kasnije je došlo do nešto veće zastupljenosti individualizovanih putanja i manje sinhronizacije životnih događaja. Sinhronizovani životni događaji odvijaju se određenim redosledom: završetak školovanja, pronalazak posla, sklapanje braka i rađanje deteta u određenom, relativno kratkom vremenskom periodu. |