 | Prvi domaći zadatak |
|
Određenje mladosti kao perioda tranzicije prouzrokovalo je posmatranje kategorije mladih kao homogene skupine, koja postaje relativizovana u postmodernom društvenom kontekstu. U društvenim naukama dolazi do univerzalnog saznanja da mladi nisu jednolična demografska grupacija, već da se njihovi načini života, društveni položaji i identiteti razlikuju pod uticajem mnogih faktora. Kao konkretna reakcija na kritike pristupa tranzicije u odraslost, pojavljuje se pristup životnog toka. Jedna od prednosti pristupa životnog toka ogleda se u razumevanju važnosti individualnog ponašanja pojedinaca, kao i strukturalnog okvira pod kojim se odvija život mladih. (Ovaj pristup uzima u obzir i društvenu strukturu i dejstvenost aktera). Druga prednost pristupa životnog toka ogleda se u njegovoj osetljivosti na društveni kontekst, te ovaj pristup ukazuje na promene kod mladih koje su nastale kao rezultat globalnih društvenih promena. U kasnoj modernosti uočavaju se empirijski značajne društvene promene poput sve veće detradicionalizacije, individualizacije i destandardizacije životnih putanja, što za posledicu ima i veću heterogenost kategorije mladih. Mladi danas imaju veću mogućnost izbora i njihove životne odluke više nisu u toj meri određene tradicionalnim očekivanjima.
Istraživanje "Tranzicija (prelazak) u odraslost: tempo, obeležja i promene" pokazalo je da za Srbiju nisu karakteristične destandardizovane životne putanje, već je prisutna homogenizacija sinhronizovanih životnih događaja od završetka školovanja, nalaženja posla, ulaska u brak i rođenja deteta u kratkom vremenskom razmaku. Srbija pripada južnoevropskom kulturnom modelu, čije su odlike sporija tranzicija u odraslost, značajan uticaj porodice na život pojedinca, standardizovane životne putanje. |