 | 1. domaći zadatak |
|
kc 1. Pristup tranzicija u odraslost mladost posmatra kao prelazni period, između detinjstva i odraslosti. Ovaj pristup određuje mladost preko tranzicije u odraslost i oslanja se na životne događaje u sferama obrazovanja, zaposlenja, finansijske stabilnost itd. Međutim, sa pojavom nestandardizovanih životnih putanja i životnog izbora, različitim fazama u tranziciji u odraslost između država, razvijenih i nerazvijenih zemalja i razlikama koje postoje, ovom pristupu se zamera homogenost koju postulira kada poistovećuje mladost sa prelaznom fazom ka odraslosti, što više nije slučaj u kontekstu kasne modernosti i individualizacije. Tako se ovaj pristup napušta, a na njegovo mesto dolazi pristup životnog toka koji se bazira na izučavanje odnosa između strukturalnih i institucionalnih činilaca i značenja koja im akter pridaje i na osnovu kojih donosi odluke tokom života. U okviru ovog pristupa, tranzicija u odraslost se koristi kako bi se označili procesi promene statusa i uloga koji su povezani sa zaposlenjem, obrazovanjem, stanovanjem, zasnivanjem porodice, a od skora i sa političkim domenom. Najveći značaj pristupa životnog toka svakako jeste što se fokusira na društveno strukturisanje i aspekt individualnog donošenja odluka, te povezuje strukturu i dejstvenost.
2. Glavne odlike tranzicije u odraslost mladih u Srbiji mogu se ogledati u sticanju nezavisnosti od roditelja grupacije od 19-25 i 26-35 godina koja je veća prema podacima iz 2011. godine, u odnosu na 2003. Kada je reč posebno o finansijskoj nezavisnosti, opao je udeo mladih koji su potpuno finansijski zavisni od svojih roditelja, a porastao je i udeo ispitanika koji imaju lične prihode. Tako se može zaključiti da je veća finansijska nezavisnost doprinela bržoj tranziciji u odraslost u Srbiji. Kada je reč o razlikama u putanjama tranzicije, rezultati iz 2003. su pokazali da su one malo zastupljene. One su bile visoko standardizovane i neindividualizovane za sve mlade osobe bez obzira na obrazovni nivo. Kasnije je došlo do nešto veće zastupljenosti individualizovanih putanja i manje sinhronizacije životnih događaja. Zapravo, jedini faktor koji je doprineo tranziciji u odraslost jeste finansijska nezavisnost od roditelja. Putanje uglavnom imaju standardan oblik, životni događaji se manje ili više odvijaju sinhronizovano, u relativno kratkom vremenskom periodu. Po ovakvim podacima, Srbija podseća na druge postsocijalističke zemlje u kojima je tranzicija produžena, ali ne i destandardizovana. |