Sociologija omladine 2024

1. Klasičan pristup tranziciji u odraslost predtsvlja mladost kao prelazni period, ključne faze koje su u vezi sa tranzicijom jesu završenje školovanja pa zatim zaposlenje, stambeno osamostaljenje i osnivanje porodice. Ipak, sada se dovodi u pitanje pojam tranzicije u odraslost usled destandardizacija životnih putanja. Uviđa se da se životne putanje osoba sve više razlikuju i da ne slede standardni obrazac obrazovanje-zaposlenje-porodica. Globalne društvene promene, individualizacija i detraditionalizacija doprinose toj heterogenosti. Produžena tranzicija u odraslost, koju karakteriše odlaganje obaveza i istraživanje identiteta, dovodi do perioda nazvanog "nastajuća odraslost". Zatim imamo pojam "jo-jo tranzicije", ovo predstavlja nestabilne životne putanje sa vraćanjem na prethodne životne faze, npr. ponovno življenje kod roditelja. Ukratko dolazi do novih životnih putanja i veće mogućnosti izbora, ljudi danas usled detradicionalizacije imaju izbor da npr. ne ulaze u brak ili ne žele decu, što je nekada bilo neshvatljivo. Detradicionalizacija pruža mnogo više mogućnosti i izboraa.

2. Mladi u Srbiji suočavaju se sa sporom tranzicijom u odraslost, obeleženom jakim uticajem porodice i standardizovanim redosledom životnih događaja. Karakteristično za Srbiju je kasno odlaženje iz roditeljske kuće, a i duga finansijska zavisnost mladih od roditelja i nakon odlaska. Obrazovanje utiče na dužinu tranzicije, ali ne i na redosled: završetak školovanja, zapošljavanje, brak i dete. Finansijska nezavisnost se poboljšava, što doprinosi samostalnosti, a neformalni i neregularni poslovi postaju sve češći. Finansijska stablnost doprinosi nešto bržoj tranziciji. Takođe, veći je udeo starijih mladih koji su zaposleni sve je ređe u braku ili kohabitaciji. Žene rano se udaju i rađaju, a one s nižim obrazovanjem to rade još ranije. Mladići kasnije doživljavaju životne prekretnice, a oni s nižim obrazovanjem duže rade u neformalnom sektoru, a kasnije ulaze u brak za razliku od žena istih godina. Što se tiče osnivanje porodice još uvek je najčešći oblik da se nakon ulaska u brak u roku od godinu dana već dobije prvo dete. Finansijska nezavisnost od roditelja doprinosi bržoj tranziciji, ipak kao što smo rekli za Srbiju je karaktiristična duga zavisnot od roditelja što državne politike podržavaju, otežavajući individualizaciju životnih putanja. Prošireno značenje odraslosti uključuje stambenu nezavisnost i brak/partnerstvo. Iako postoje poboljšanja i dalje postoje jake kočnice ubrzavanja tranzicije.