 | Odgovori na pitanja- Viktorija Gorgioski SO20/46 |
|
1.Pristup tranzicije u odraslost kritikovan je jer poistovećivanje mladosti sa prelaznom fazom ka odraslosti postulira njenu homogenost koju pojedini autori smatraju neodrživom u periodu kasne modernosti. Prvi problem sa pristupom tranzicije u odraslost predstavlja pretpostavka o globalnom trendu destandardizacije životnog toka koju su osporila brojna istraživanja (poput podataka o zemljama bivše Jugoslavije) gde nisu pronađeni dokazi o heterogenizaciji životnih putanji, već o odlaganju završetka školovanja, stambenog osamostaljivanja i zasnivanja porodice koje oblikuju tranzicije obeležene tzv. kulturom odlaganja i razvojem postadolescencije. Drugi problem predstavlja shvatanje destandardizacije životnih putanji kao posledice procesa individualizacije u okviru teorija refleksivne modernizacije i oblikovanja individualnih samoproizvedenih biografija. Koncepti tranzicije i odraslosti u savremenom društvu gube i menjaju svoje sadržaje. Pristup životnog toka fokusira se na istraživanje odnosa između institucionalnih i strukturalnih činilaca kroz procese promene statusa i uloga povezanih sa obrazovanjem, zaposlenjem, stanovanjem, zasnivanjem porodice i političkim domenom, ali i značenja koja im pridaje akter zbog čega efikasno povezuje koncepte strukture i dejstvenosti.
2.Prema podacima dobijenim u istraživanju „Tranzicija (prelazak) u odraslost: tempo, obeležja i promene” koje obuhvata period između 2003. i 2011. godine nisu uočene nestandardizovane i individualne životne putanje. Radi ustanovljavanja razlika u putanjama tranzicije u odraslost bile su upotrebljene dve dimezije: sinhronizacija ključnih životnih događaja i redosled njihovog odvijanja.U periodu između 2003. i 2011.godine nije došlo do značajnih promena u životnim putanjama mladih, odnosno prisutna je homogenizacija sihronizovanih životnih događaja prema sledećem redosledu: završetak školovanja, nalaženje posla, sklapanje braka i rađanje deteta u relativno kratkom vremenskom periodu.Standardizovanost životnih putanja mladih u Srbiji može se pripisati pripadnosti južnoevropskom modelu zasnivanja porodice, ali i državnim mehanizmima praktične politike i socijalne zaštite koji podržavaju oslanjanje na porodične resurse kao i presipitivanje koncepta odraslosti i njenih prekretnica u periodu kasne modernosti.
|