 | Odgovor |
|
Početak pandemije i vanredno stanje su bili jako stresni periodi, gde su napetost i strah aktivirali postojeće razlike i uzrokovali učestale sukobe u porodici. Novi obrasci svakodnevnog života , kao što su izmenjeni obrasci radnih aranžmana, školovanja i snabdevanja, bili su izvor pojačane tenzije u porodičnim odnosima. Izvor unutar-porodičnih sukoba bilo je i dolaženje do rešenja o podeli zajedničkog, ponekad skučenog, prostora za obavljanje individualnih aktivnosti, posebno u porodicama gde su se rad i učenje obavljali od kuće, kao i o postavljanju vremenskih granica – koje je vreme neophodno za individualno, a koje vreme je zajedničko. Samim tim, ambivalencija u porodičnim odnosima u tom periodu se pokazuje kao prezasićenost zajedničkim vremenom u zatvorenom porodičnom domu i potreba za individualizacijom praksi. Ipak, bolest u porodici je redukovala kontakte i zajedničke prakse brige, izazvala osećanja izolovanosti i usamljenosti, kao i strah od razboljevanja. Ali sa druge strane, iskazani su i navikavanje i normalizacija krize sa ograničenjima smanjivanja rizika od razboljevanja.
|