 | Odgovor |
|
Istraživanje je pokazalo da se u specifičnim kontekstima, poput pandemije, porodične konfiguracije proširuju posebnim porodičnim praksama. Intenziviranim porodičnim praksama zajedništva, stvara se jača porodična solidarnost, obezbeđuje distinktivnost porodičnog i rutinizacija kojom se smanjuje anksioznost prouzrokovana neizvesnom i rizičnom svakodnevicom u periodu pandemije. Dolaskom pandemije kovid-9 ceo sve se našao u potpuno novoj i nepoznatoj situaiciji koju su obeležili različiti izazovi. Osim suočavanja sa nepoznatom bolešću, novi obrasci svakodnevnog života – izmenjeni obrasci radnih aranžmana, školovanja i snabdevanja, bili su izvor pojačane tenzije u celom društvu, pa tako i u porodičnim odnosima. Stvarala se tenzija koju je bilo neophodno prevazići. Izvor unutarporodičnih sukoba bilo je i dolaženje do rešenja o podeli zajedničkog, ponekad skučenog, prostora za obavljanje individualnih aktivnosti, posebno u porodicama gde su se rad i učenje obavljali od kuće, kao i o postavljanju vremenskih granica – koje je vreme neophodno za individualno, a koje vreme je zajedničko. Bilo je potrebno svačije rutine uskladiti, iako neretko medju generacijama rutine se razlikuju i ne poklapaju, u situaciji pandemije ovo je stvaralo dodatnu tenziju. Sa druge strane, razvijena digitalna tehnologija pozitivno je doprinela u situcijama kada su članovi porodice i prijatelji bili razdvojeni mesecima, te su na ovj nči bili u mogućnosti da kontakte održavaju, kao i da se informišu o situaciji u svetu, kao i lokalno. |