 | Odgovor |
|
Intenzivno materinstvo predstavlja normativ koji pretpostavlja kompletnu emocionalnu i vremensku uključenost i detecentričnost majke, što bi podrazumevalo da ona bude posvećena detetu i da svoj život nekako stavi sa strane u korist deteta. Žena menja svoj život od trenutka saznanja o trudnoći, pa se odriče nekih navika, pušenja, alkohola i unosi vitamine, zdravo se hrani (na neki način to je "žrtvovanje za decu"). Naravno u svemu tome veliku ulogu i odgovornost nosi i otac, ali etika brige je u osnovi svih diskursa o majčinstvu i materinstvu - te tako ona preuzima zasluge i za one lepše i teže delove roditeljstva.
Zanimljivo je pitanje dojenja - ono se ne interpretira kao pravo na lični i individualizovani izbor, jer se kosi sa "najboljim interesima deteta". Pa tako imamo teoretičare čija se stanovišta sukobljavaju oko toga da li je dojenje emancipatorska praksa ili porobljavajuća praksa.
Konstrukt intenzivnog materinstva se u praksi ispoljava kao pokušaj mladih žena da ispune višestruke zahteve (i vlastite aspiracije) – za poslom, karijerom, finansijskom nazavisnošću i intenzivnom praksom majčinstva. Žene, ne bi trebalo da moraju da biraju između toga da budu majke i da obrazuju i ne bi trebalo da osećaju krivicu ukoliko ne ispunjavaju neke od postavljenih "standarda" bilo da su taj standard nametnule njihove majke (starije generacije žena koje prenose svoja iskustva) ili savremene mame koje nametnu osećaj krivice drugim majkama koje detetu ne mogu priuštiti sve najskuplje, a to je ono što se od nje "očekuje".
|