 | Odgovori |
|
1)Mislim da se intenzivno majčinstvo i individualizacija pojedinca nalaze u stalnom sukobu, (naročito kod nas), imajući u vidu da su istraživanja o prelasku u roditeljstvo pokazala da su narativi kod žena pod snažnim uticajem moralnosti “dobrog materinstva” i u funkciji njegovog prikazivanja. Pošto je etika žrtvovanja prisutna, majke sve manje vremena posvećuju sebi i nakon preuzimanja ove uloge se u potpunosti okreću detetu, što sve više govori o sociokulturnim idealima materinstva nego o samim praksama i iskustvima. S tim u vezi, prisutan je i snažan strah od dobijanja etikete “loše majke”, koji predstavlja glavnu prepreku u dobijanju individualizovanih i subjektivnih doživljaja majčinstva. Tako se negativna iskustva automatski cenzurišu kako bi se izbegla negativna kritika prakse majčinstva. 2)Ovaj normativ dodatno pogoršava već narušen položaj žena, naročito onih sa nižim nivoom obrazovanja. Dolazi do ponovnog smeštanja žena u porodičnu sferu uz nešto modifikovaniju tradicionalnu rodnu podelu rada - muškarac, pored finansijske, ženi pruža i emocionalnu podršku. Sve je veći pritisak na ženama da ispune očekivanja, a u slučaju da ne uspeju snažan osećaj krivice postaje zastupljen. Takođe, sve češća pojava mladih zaposlenih majki je uslovila moralnom panikom da odvajanje dece od njihovih majki može imati negativne posledice po njihov psihofizički razvoj. Ovaj vid roditeljstva je vidno izuzetno iscpljujuć za ženu, ne ostavljajući joj vremena za bilo koje druge aktivnosti, te kao takvo, roditeljstvo ostaje na plećima žena, dok muškarci imaju marginalnu ulogu u ovom procesu. 3)Mislim da žrtvujući normativ intenzivnog materinstva, pa i sama praksa „pripitomljavanja majki“ istrajava zbog pretežno tradicionalnog modela društva i vrednosti koje su u istom zastupljene. I dalje se smatra da je najbolje „rešenje“ za žene ostvarenje u vidu majčinstva, i kasnijem prihvatanju svega što ova uloga nosi. Neminovno je da postoji određena povezanost sa sistemom kapitalizma, na šta su prvo ukazale feministkinje. Brigom o deci i obavljanjem kućnih poslova, žene rade dodatno i proizvode vrednosti koje nisu materijalno nagrađene (neplaćen kućni rad). Na taj način, žene se zadržavaju u privatnoj sferi, što znači da je njena glavna funkcija reproduktivna, dok je njena glavna uloga pružanje adekvatne (emocionalne) podrške partneru kao i vođenje brige o ostalim članovima domaćinstva (naročito o deci). |